Komu sad ne rižu srdačce svi noži
videći na križu gdi visi sin Božji?
sin Božji i človik, vas ranjen, vas izbjen,
na drijevu vaskolik razapet i pribjen,
u kruni trnovi, kojom mu svu glavu
činiše Židovi i s licem krvavu.
Zašto toj ner za nas i za naš neposluh?
koju stvar do danas ne vidjeh, da ni čuh
da Tvorac pristupi ter se da prodat sam,
da sluge odkupi. Vruć ti je ljuven plam,
vruća ti je ljuvezan koja se ucijeni
da našu boljezan svu svojom zamijeni,
svu svojom zasloni. Jaganjče ki zlobe
od svijeta sve poni, brani nas hudobe,
brani nas na putu, brani nas, Izuse,
za tvoju smrt ljutu, molimo u suze.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
