Кому сад не рижу срдачце сви ножи
видећи на крижу гди виси син Божји?
син Божји и чловик, вас рањен, вас избјен,
на дријеву васколик разапет и прибјен,
у круни трнови, којом му сву главу
чинише Жидови и с лицем крваву.
Зашто тој нер за нас и за наш непослух?
коју ствар до данас не видјех, да ни чух
да Творац приступи тер се да продат сам,
да слуге одкупи. Врућ ти је љувен плам,
врућа ти је љувезан која се уцијени
да нашу бољезан сву својом замијени,
сву својом заслони. Јагањче ки злобе
од свијета све пони, брани нас худобе,
брани нас на путу, брани нас, Изусе,
за твоју смрт љуту, молимо у сузе.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Шишко Менчетић, умро 1527, пре 497 година.
