Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/3
| ←Šena druga | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA TREĆA |
Šena četvrta→ |
JOVADIN (obrće se na onu stranu s koje je izišo i kara se s čeljadim koja idu za njim): Bre ljudi, pomaga', šta ovo biva? Što vi je, šta li ste upazili? Vrag uzo i ovaku pogan od grada; budalast i grad i ko u njemu spava! Ne more čoek da postupi, što se odasvud ne okupe oko njega njekakve hale, ter ga zaviruju i stanu se maskarit i tamašit njime. Bre čujte me, maniti, ne drljajte, već radite o svom poslu, a pustite da ljudi mirno prolaze, ni si smijejte poštenu čovjeku u obraz. Do moje duše, nek mi oskubu brkove ko nijednom čoeku ako ne natovarim golemo prvoga koga ugledam da mi se smije i cijeri zube.
MASKARILJO: Što je ovo, baroni disgraziati? što to hoće rijat? s kijem je imate? Je li to lijepo stat se rugat forestijerima skladnijem i poštenijem koji ovdi dohodu?
JOVADIN: Zdravo mi, pravedna i svijesna onega čoeka.
MASKARILJO: Koji je to način? i čijem se imate smijat?
JOVADIN: Aferim, do moje glave.
MASKARILJO: Ali ste ugledali što smiješno u ovemu gosparu?
JOVADIN: Ba.
MASKARILJO: Ali nije kako i svak drugi?
JOVADIN: Ali sam hrom ali ćorav?
MASKARILJO: Naučite se bolje poznavat skladnu čeljad.
JOVADIN: Vrlo dobro zbori.
MASKARILJO: Po svemu, što se vidi u ovemu gosparu, ima se činit cijene od njega.
JOVADIN: Tastaman.
MASKARILJO: Čeljade dobro rodjeno.
JOVADIN: Među prvijem usred Sarajeva.
MASKARILJO: Koji ima i pameti i razuma.
JOVADIN: Ter je proučio i štit i pisat da se ne boji drugoga.
MASKARILJO: Učinio vam je saviše časti što vam je ovdi u grad došo.
JOVADIN: Pravo doisto.
MASKARILJO: Nije ovi gospar koje čeljade od ruga ni za da se njime iko smije.
JOVADIN: Tako, do moje duše.
MASKARILJO: I ko god se njim uzsmije, imat će je činit sa mnom.
JOVADIN: Gospodaru, bimberićatos. Ringraziato ga se i vrlo ringraziato.
MASKARILJO: Žo mi je, gosparu, vidjet da jedno čeljade ko vaše gospostvo ima bit primjeno na ovi način i ja vam pitam proštenje za vas grad.
JOVADIN: Sciorie voštre, klanjam vi se.
MASKARILJO: Ja sam se namjerio vidjet vas jutros na Brgatu kad ste se sjahali ter iste stali ručat; i skladnos s kojom ste jeli ono kruha ončas mi je činila zać za vami; i kako ja znam da vi nijeste nigda bili u ovemu mjestu, nego ste sasvijem novi, drago mi je da sam vas ončas našo za poklonit vam moju službu i doć s vami i vodit vas po gradu, zašto veće puta ovo puka ovdi ne uzima sve pomnje koja bi se imala imat od skladna čeljadeta.
JOVADIN: Fala vi lijepo; to je suviše milosti što činjavate za mene.
MASKARILJO: Ja sam vam rекo: netom sam vas vidio, ončas sam oćutio dje ste me zanijeli.
JOVADIN: Oblegado, vrlo sam vam držan.
MASKARILJO: Što ćete? Vaša me fizonomija podelektala.
JOVADIN: To mi je golema čas.
MASKARILJO: Роzпo sam ončas u vami njeku skladnos.
JOVADIN: Sluge vi smo.
MASKARILJO: Nješto ljubežljivo.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: Milo.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: Sladko.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: Plemenito.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: Razdriješeno, otvoreno.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: I srčano.
JOVADIN: Ba!
MASKARILJO: Vjerujte mi da sam ja vaskolik vaš.
JOVADIN: Sciorie, obligado.
MASKARILJO: Ovo što vam govorim, govorim vam iz svega srca.
JOVADIN: Vjerujem vam, do moje duše.
MASKARILJO: Da sam ja imo prije čas za bit poznan od vas, vi biste ončas znali da sam ja jedno čeljade koje što mu je u srcu to mu je sveđ i na ustima.
JOVADIN: Ja ne mnim inako, da Bog sačuva.
MASKARILJO: Neprijatelj od farfantarija.
JOVADIN: Sve to ja vrlo znadem.
MASKARILJO: I koji nijesam za rijet jednu za drugu. Pogledajte moje haljine dje nijesu kako u druzijeh; ma imate znat da sam ja rodom iz Napule, na vašu službu, i htio sam uzdržat i način od oblačenja i sinčeritat od moga paiza.
JOVADIN: To je baš dobro činjavano. Nijesam ni ja hotio već ine odjeće do ove što se nosi po našem vilajetu i po svoj Bosni i Hercegovini.
MASKARILJO: To vam bolje stoji nego sve što je haljina ovdi u Dubrovniku.
JOVADIN: Ovi sam ćurak skrojio baš kad sam se hotio uputit na ovu stranu. Stan, te pazi nu, ovo je fina nafa bosanska, nije je bolje usred Sarajeva; dao sam za nju petnaes cekina zlatnijeh i majstor koji mi je je sastavjo poklanjo mi je pet fajde da mu je aliverišem, već ne htijah, er je doisto lijepa, a i ovđe čuh da vrlo begenišu ovu odjeću; imat će šta pazit.
MASKARILJO: Imat, veramente još se lakoga kuntoša nije vidjelo u Dubrovniku.
JOVADIN: I ja mnim da nije.
MASKARILJO: Jeste li iznašli dje kuću za vas?
JOVADIN: Jok, ne, već idem dje odmaha tražit jedan oiturak.
MASKARILJO: Doću i ja dobrovoljno s vami za proiskat vam je, ja bo sam se veće uvježbo ovdi od paiza i znam svakoga.
|