Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/25

Jovadin
Писац: Жан Баптист Поклен Молијер
ŠENA TREĆA

ŠENA TREĆA

DVA BRGAĆANINA i JOVADIN (od žene)

PRVI BRGAĆANIN: Pobratime, hod'mo brzo put Danača da prispijemo vidjet onega Sarajevca Jovadina koji je bio osudjen na vješala i sad ga se, kako sam čuo, ima veće objesit.
DRUGI BRGAĆANIN: Ajde, hod'mo, ma nemojmo, zdravo ti, hodit pod vješala, moćemo ga i ondi s vrata od Danača dobro gledat.
PRVI BRGAĆANIN: Čuo sam rijet da su za tega Jovadina promijenili jučer novu gredu na vješalima, na kojoj će ti nam on najprvi izvestit kolo.
DRUGI BRGAĆANIN: Na vjeru će bit lijepo vidjet tega Levantina dje visi.
PRVI BRGAĆANIN: Hoće, zdravo mi, i vidjet ga dje igra s nogami po jajeru prid svijem pukom.
DRUGI BRGAĆANIN: Nije najgore, zdravo mi; vele da se triš oženio.
PRVI BRGAĆANIN: Htio je vrag tri žene njemu samomu i sve tri odmaha; bre, ne bi li mu dosta i saviše i jedna, još da je najveći junak u njemu?
DRUGI BRGAĆANIN: Sluge vi smo, gospo.
PRVI BRGAĆANIN: Što ste se tako osamile?
JOVADIN: Izčekivam moju čeljad, gospari.
DRUGI BRGAĆANIN: Do moje duše, vrle mekne! (Dohodu oko Jovadina.)
JOVADIN: Polako, gospari.
PRVI BRGAĆANIN: Hoćete li, gospo, i vi doć se arajdat na Danče? Vidjet ćete dje će ponajlahše jednoga objesit.
JOVADIN: Hvale vi.
DRUGI BRGAĆANIN: Ovo je jedan trgovac Levantin iz Sarajeva, koji će bit obješen, i juče su stavili za njega novu gredu, i da vidite kako golemu.
JOVADIN: Ne marim ja tega gledat.
PRVI BRGAĆANIN (zagleda Jovadinu na prsi): Zdravo ti, koje su ono dojke!
JOVADIN: Miruj.
PRVI BRGAĆANIN: Ja bih, gospo, i spavo s vami, kad biste hotjeli.
JOVADIN: Veće je ovo saviše, i take se gnusobe ne govoru jednoj ženi od moje vrste.
DRUGI BRGAĆANIN: Parjaj ti; ja ću spavat s njom za moje jaspri.
PRVI BRGAĆANIN: Ne pustih te, duše mi.
DRUGI BRGAĆANIN: Bre, imam spavat baš ja, ter ćeš bivat i bolji.
PRVI BRGAĆANIN (Potežu obodvojica za ruke Jovadina): Hoću je ja baš, a ti ne učini ništa.
DRUGI BRGAĆANIN: Ti? Lažeš; nećeš, već ja.
PRVI BRGAĆANIN: Oprduj, lažeš ti posred usta, er nećeš, nego baš ja.
JOVADIN: Ljudi, pomaga'; ovake sile nije ni u Turcima!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.