Јовадин — Монсиеур де Поурцеаугнац/25

Јовадин
Писац: Жан Баптист Поклен Молијер
ШЕНА ТРЕЋА

ШЕНА ТРЕЋА

ДВА БРГАЋАНИНА и ЈОВАДИН (од жене)

ПРВИ БРГАЋАНИН: Побратиме, ход'мо брзо пут Данача да приспијемо видјет онега Сарајевца Јовадина који је био осудјен на вјешала и сад га се, како сам чуо, има веће објесит.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Ајде, ход'мо, ма немојмо, здраво ти, ходит под вјешала, моћемо га и онди с врата од Данача добро гледат.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Чуо сам ријет да су за тега Јовадина промијенили јучер нову греду на вјешалима, на којој ће ти нам он најпрви известит коло.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: На вјеру ће бит лијепо видјет тега Левантина дје виси.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Хоће, здраво ми, и видјет га дје игра с ногами по јајеру прид свијем пуком.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Није најгоре, здраво ми; веле да се триш оженио.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Хтио је враг три жене њему самому и све три одмаха; бре, не би ли му доста и савише и једна, још да је највећи јунак у њему?
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Слуге ви смо, госпо.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Што сте се тако осамиле?
ЈОВАДИН: Изчекивам моју чељад, госпари.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: До моје душе, врле мекне! (Доходу око Јовадина.)
ЈОВАДИН: Полако, госпари.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Хоћете ли, госпо, и ви доћ се арајдат на Данче? Видјет ћете дје ће понајлахше једнога објесит.
ЈОВАДИН: Хвале ви.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Ово је један трговац Левантин из Сарајева, који ће бит објешен, и јуче су ставили за њега нову греду, и да видите како голему.
ЈОВАДИН: Не марим ја тега гледат.
ПРВИ БРГАЋАНИН (загледа Јовадину на прси): Здраво ти, које су оно дојке!
ЈОВАДИН: Мируј.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Ја бих, госпо, и спаво с вами, кад бисте хотјели.
ЈОВАДИН: Веће је ово савише, и таке се гнусобе не говору једној жени од моје врсте.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Парјај ти; ја ћу спават с њом за моје јаспри.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Не пустих те, душе ми.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Бре, имам спават баш ја, тер ћеш биват и бољи.
ПРВИ БРГАЋАНИН (Потежу ободвојица за руке Јовадина): Хоћу је ја баш, а ти не учини ништа.
ДРУГИ БРГАЋАНИН: Ти? Лажеш; нећеш, већ ја.
ПРВИ БРГАЋАНИН: Опрдуј, лажеш ти посред уста, ер нећеш, него баш ја.
ЈОВАДИН: Људи, помага'; оваке силе није ни у Турцима!

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.