Jovadin — Monsieur de Pourceaugnac/1
| ←Насловна | Jovadin Писац: Жан Баптист Поклен Молијер ŠENA PRVA |
Šena druga→ |
ANICA: Za karita, Džono, imajmo pomnju da kogod ne izide. Ja se sva tresem da nas ne vidu zajedno, er bi sve veće dospjelo iza onega što mi je bilo zabranjeno.
DŽONO: Gledam sa svijeh strana d zaisto nije nigdje nikoga.
ANICA: Stoj i ti, Kata, na straži i otvori vrlo oči da ko ne izide.
KATA: Ne bojte se, spustite se na me i govorite bez straha što god vam je od potrebe.
ANICA: Jesi li promislio štogod što bi nas pomoglo u našemu poslu? i uzdaš li se ti, Džono, moć doć na kraj za smestit ovu ženidbu koju je moj ćaće toliko začelio?
DŽONO: Ako ništa, nastojmo, koliko god se može; i dža imamo njekoliko robe za činit otit u vjetar svu tu spravu.
KATA: Žimoči! evo ti oca.
ANICA: Ajmeh! razlučimo se ončas.
KATA: Ne, ne, ne krećite se: ja sam koja sam se privarila.
ANICA: Za karita! Kata, zaisto nijesi u tomu davat nam ovake skose!
DŽONO: Tako je, lijepa Anica, mi smo za tega pripravili mnoštvo stvari i ne rugamo se nimalo, nego se imamo služit svakom do jedne; dosta mi je da mi si ti tako dopustila. Ne pitaj nas što imamo činit, er ćeš imat tako vele veće divertimenta, ukoliko i na komedijam najbolje je ne znat što ima bit, i da ti nigda sve do svrhe ne pripovijedu, za oćutjet onu nasladu koja se ima kad štogod čuješ ali vidiš od česa se nijesi nadala. Zato budi ti dosta znat da mi imamo pod rukom razlikijeh varka i privara svijeh spravnijeh za dat nadvor kako kad od koje uzbude potreba i da vrla Kata i findrić Maskariljo uzeli su za glavu ovi naš poso.
KATA: Uistinu, ali ti se otac ruga htjet te sadružit s tijem njegovijem trgovcom tamo iz Sarajeva, gosparom Jovadinom, koga u svoj život nije nigda ni vidio i koji se uputio za doć na Ploče i dignut te mami na sramotu? Je li razlog da tri-četr tisuće veće, što se gov on da ima ti vlašina, na samu riječ tvoga dunda činu mu izpustit jednoga ljubovnika koji ti toliko srcu prilipće? I jedna taka djevojčica je li učinjena za bit žena jednoga vlašine? Ako on ima volju za oženit se, zašto ne uzme jednu vlahinju i pusti s mirom živjet nas krstjane? Samo ime od Jovadina čini mi jednu rabiju da ne umijem iznijet. Vrim na Jovadina. Kad ne bi bilo drugo nego samo to ime od Jovadina, užegla bih sve što imam, kad mi ne bi bastalo razvrć tu ženidbu; i može bit što mu drago, ne boj se, budi živa Kata, ti nećeš bit Anica Jovadinova. Jovadin! može li se ovaka pritrpjet? Ne, zaisto. Jovadin je jedna stvar koju nigda ne bih mogla podnijet; i mi ćemo mu ih toliko i toliko sklopotat, i učinit take ruge od njega, da ćemo se činit gosparu Jovadinu vratit u Sarajevo, odkle je i došo.
DŽONO: Evo našega Maskarilja koji će nam umjet štogod rijet o njemu.
|
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Молијер, умро 1673, пре 351 година.
|