I velik da vjetar
vrh ognja velika sve dima s neba zgar,
ugasit nikadar
plam njegov ne može,
pače se sve množe
moći mu tom silom, da većma sve gori.
Nu mao kadno jes, i mala vjetra moć,
ugasiv čini ga na manje sasma doć.
Tim, vilo, me srce koj na svit sve dvori,
za sve er se zlo mori,
ma ljubav mogla bi mala se prem riti,
da bude imal' moć činit ju otiti
srdžba tva, koj slike nigdje ni na sviti.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
