I велик да вјетар
врх огња велика све дима с неба згар,
угасит никадар
плам његов не може,
паче се све множе
моћи му том силом, да већма све гори.
Ну мао кадно јес, и мала вјетра моћ,
угасив чини га на мање сасма доћ.
Тим, вило, ме срце кој на свит све двори,
за све ер се зло мори,
ма љубав могла би мала се прем рити,
да буде имал' моћ чинит ју отити
срџба тва, кој слике нигдје ни на свити.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 417 година.
