ISTOMU. (4)

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
ISTOMU.
Писац: Динко Рањина
179. pesma Pjesni razlike


ISTOMU.




   O ti, ki, buduć hud u svaka tva dila,
sad kažeš pasju ćud staroga Dzoila,
   kunu t' se od sade na kripos najvišu,
da t' veće nikade ne ukažu, što pišu,
   er s njekom nesvisti zavidnom od veće
vas pjesni red čisti postaviš u smeće,
   hoteć ih načinjat s načini njekima,
s kim pjesan vazda rat razbjenu zlu prima.
   Mogu te ja u to prilična zazvati
k olovu, ki pluto hoće učit plivati;
   ma se ni toj stvari čuditi na svit saj,
spjevaoci zač stari patil' su taj vik vaj;
   nu tebi spomene hoću ove stvoriti,
neka se na mene ne mož pak tužiti:
   muž oni nijesam ja mrtvoga, znaj, doma,
ki, kad psos ku prija, ni trijeska ni groma,
   a dobru tuj horu poznal' su kroz smih moj
svi oni, ki pokoru patil' su za grih svoj.





Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Динко Рањина, умро 1607, пре 412 година.