Na svitu stvar ovu svi ljudi poznaju,
da tvrđe plav stoji z dva čela na kraju.
Putnik, ki o jednoj košulji sve stoji,
njegova put čista nigda se ne broji.
Zemlja se odiva razlicima cviti,5
a dobro ni ruho sveđ jedno nositi.
I pčele, ke žude slatki med iskati,
na bil'ju jednome ne hoće stojati.
Vilo ti, ku oči veće me ne žele,
što hoću rit ovo neg ono, što vele:10
svi tužeć ljuveni u mukah dni traju,
ki na svit razlike ljubavi ne imaju.
