Glas puštam smiljeno velmi vas moleći

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Glas puštam smiljeno velmi vas moleći
Писац: Џоре Држић


Iz zbornika Nikše Ranjine[уреди]



Glas puštam, smiljeno velmi vas moleći,
   ne bud' mi zazrjeno što vam ću sad reći.
Mni mi se sî tanac bez vile rumene
   jakino taj vinac ki svasma uvene,
i jako prstenak komu se istruni 5
   pridragi kamenak ajli biser puni.
Ar kolo nî slavno bez vile gizdave
   jak polje toj ravno vrh koga nî trave,
i kako još gora bez cvitka rumena
   na koj nî javora ni dubka zelena. 10
Nu kolo uresa gizdava divica
   jak vel'ja nebesa prisvitla danica;
jer sine u tanci jakno dan općeni
   kad svedre oblaci kroz vitar studeni,
jakino kad zora razvrže rumen zrak 15
   s istoka vrh gora, skončav se noćni mrak.
Najliše jasan glas kad zavije u pjesni,
   sve srce rajska slas napuni ljubezni;
ki čuvši svi teku, želeći da vide,
   i vidiv da reku: "Ovaj s neba pride!" 20
Tako mi istinom kroz ljubav ne blidit
   još meu družinom umom se ne stidit,
ki bude viditi tancaje gospoju,
   mnim, on će praviti, istinu sad poju!



Iz dablinskog rukopisa[уреди]



Glas puštam smiljeno velmi vas moleći,
   Ne bud mi zazrjeno što vam ću sad reći:

Mni mi se sî tanac bez vile rumene
   Jakino taj vinac ki svasma uvene,

I kako prstenak komu se istruni 5
   Pridragi kamenak aj li biser puni.

Ar kolo ni slavno bez vile gizdave,
   Jak polje ni ravno vrh koga ni trave.

I kako još gora bez cvitka rumena,
   Na koj ni javora ni dubka zelena. 10

Nu kolo uresa gizdava divica
   Jak velja nebesa prisvitla danica,

Jer sine u tanci jakno dan općeni
   Kad svedre oblaci kroz vitar studeni.

I jakno kad zora razvrže rumen zrak 15
   S istoka vrh gora skončav noćni mrak,
 
Najliše jasan glas kad zavije u pjesni,
   Sve srce rajska slas napuni ljuvezni.

Ki čuvši svi teku želeći da vide,
   I vidiv da reku: ovoj s neba pride! 20

Tako mi istinom, kroz ljubav ne blidit
   I još meu družinom umom, se ne stidit:

Ki bude viditi tancaje gospoju,
   Mnim on će praviti: istinu sad poju.



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 57, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 519 година.