Glas puštam, smiljeno velmi vas moleći,
ne bud' mi zazrjeno što vam ću sad reći.
Mni mi se sî tanac bez vile rumene
jakino taj vinac ki svasma uvene,
i jako prstenak komu se istruni 5
pridragi kamenak ajli biser puni.
Ar kolo nî slavno bez vile gizdave
jak polje toj ravno vrh koga nî trave,
i kako još gora bez cvitka rumena
na koj nî javora ni dubka zelena. 10
Nu kolo uresa gizdava divica
jak vel'ja nebesa prisvitla danica;
jer sine u tanci jakno dan općeni
kad svedre oblaci kroz vitar studeni,
jakino kad zora razvrže rumen zrak 15
s istoka vrh gora, skončav se noćni mrak.
Najliše jasan glas kad zavije u pjesni,
sve srce rajska slas napuni ljubezni;
ki čuvši svi teku, želeći da vide,
i vidiv da reku: "Ovaj s neba pride!" 20
Tako mi istinom kroz ljubav ne blidit
još meu družinom umom se ne stidit,
ki bude viditi tancaje gospoju,
mnim, on će praviti, istinu sad poju!
Stari pisci hrvatski, knjiga 33, Džore Držić: Pjesni ljuvene, strana 57, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, Zagreb 1965.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Џоре Држић, умро 1501, пре 523 године.
