De profundis clamavi ad te, Domine

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
De profundis clamavi ad te, Domine
Писац: Иван Бунић Вучић


De profundis clamavi ad te, Domine




Iz ponora od dubine,
   Gospodine, vapih tebi,
   ti usliši, Gospodine,
   moj glas tužni zgara s nebi.

Ter neka bi razumile
   milostive uši tvoje
   plačne glase, jadne cvile
   od snižene molbe moje.

Ako budeš razgledati
   na nepravde svekolike,
   tko je taj ki se odrvati,
   Gospodine, moć će u vike?

Jer spasen'ja pomoć moga
    samo, Višnji, jes pri tebi,
    i zakona cjeća tvoga
    ja se uzdah, Bože s nebi.

Mâ se duša uzdržala
   u riječ Božju er je istina,
   moja se je duša uzdala
   u blagoga Gospodina.

Od jutarnje straže rane
   do smrknute crne noći
   u Boga će sve obrane
   Izrael ufat i pomoći.

Jere vazda polak Boga
   milosrdje veliko je,
   i pri njemu za sužnoga
   odkupljen'je obilno je.

I njegova veličina
   Izrael će odkupiti
   od svijeh grijeha i krivina
   da slobodan bude biti.

Ocu, Sinu, Duhu Svetu
   slava, hvala, čâs jednaka,
   u početku nepočetu
   kô bi sad, sveđ, u vik paka.




Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 362 године.