Iz ponora od dubine,
Gospodine, vapih tebi,
ti usliši, Gospodine,
moj glas tužni zgara s nebi.
Ter neka bi razumile
milostive uši tvoje
plačne glase, jadne cvile
od snižene molbe moje.
Ako budeš razgledati
na nepravde svekolike,
tko je taj ki se odrvati,
Gospodine, moć će u vike?
Jer spasen'ja pomoć moga
samo, Višnji, jes pri tebi,
i zakona cjeća tvoga
ja se uzdah, Bože s nebi.
Mâ se duša uzdržala
u riječ Božju er je istina,
moja se je duša uzdala
u blagoga Gospodina.
Od jutarnje straže rane
do smrknute crne noći
u Boga će sve obrane
Izrael ufat i pomoći.
Jere vazda polak Boga
milosrdje veliko je,
i pri njemu za sužnoga
odkupljen'je obilno je.
I njegova veličina
Izrael će odkupiti
od svijeh grijeha i krivina
da slobodan bude biti.
Ocu, Sinu, Duhu Svetu
slava, hvala, čâs jednaka,
u početku nepočetu
kô bi sad, sveđ, u vik paka.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
