Из понора од дубине,
Господине, вапих теби,
ти услиши, Господине,
мој глас тужни згара с неби.
Тер нека би разумиле
милостиве уши твоје
плачне гласе, јадне цвиле
од снижене молбе моје.
Ако будеш разгледати
на неправде свеколике,
тко је тај ки се одрвати,
Господине, моћ ће у вике?
Јер спасен'ја помоћ мога
само, Вишњи, јес при теби,
и закона цјећа твога
ја се уздах, Боже с неби.
Мâ се душа уздржала
у ријеч Божју ер је истина,
моја се је душа уздала
у благога Господина.
Од јутарње страже ране
до смркнуте црне ноћи
у Бога ће све обране
Израел уфат и помоћи.
Јере вазда полак Бога
милосрдје велико је,
и при њему за сужнога
одкупљен'је обилно је.
I његова величина
Израел ће одкупити
од свијех гријеха и кривина
да слободан буде бити.
Оцу, Сину, Духу Свету
слава, хвала, чâс једнака,
у почетку непочету
кô би сад, свеђ, у вик пака.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Иван Бунић Вучић, умро 1658, пре 366 година.
