2. Нјека вил избрана, којој се може риет

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Нјека вил избрана, којој се може риет...
Писац: Мароје Мажибрадић





                       2.

Нјека вил избрана, којој се може риет,
     у срцу мом рана, свих вила ка је цвиет,
чием сластју од риечи надходи пчела мед,
     један пут уприечи сврну јо' се у ијед.
К мирису слаткому ружице румене5
     од раја у кому сласти су лјувене,
тер кораљ црљени и ружу ње усти,
     ка се вик румени чини крв да пусти
колико да рече, оставју сваку злед,
     оди ври и тече већа слас, нег' је мед.10



Извор[уреди]

Stari pisci hrvatski, Jugoslavenska akademija znanosti i umjetnosti, knjiga XI, Djela Miha Bunića Babulinova Maroja i oracia Mažibradića marina Burešića, str.105, Zagreb, 1880


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Мароје Мажибрадић, умро 1591, пре 428 година.