Честитам/30

ПРИЗОР X

►

ПРИЗОР X
СТЕВА и пређашњи

СТЕВА (утрчи):
Ту сте! Сад ми више нећете утећи! Где је он?
МАРА:
Али, Стево!
СТЕВА:
Где је он? Таки да си рекла! Његов је последњи час куцнуо! Он мора умрети!
СПИРА (иза Мариних леђа):
У гостима да умрем!
МАРА:
Умири се.
СТЕВА:
Нећу да се умирим! Хоћу да се осветим! Али где је само? (Пође по соби и опази Спиру). А, ту ли си био?!
СПИРА:
Ту, да! Па шта ћеш ти са мном?
СТЕВА:
Шта видим? Та то је чича! Та јесте ли ви?
СПИРА:
Ја, да! Па зашто хоћеш да ме убијеш?
СТЕВА:
Ја вас да убијем? А ко вам је то рекао?
СПИРА:
Тако, дакле ти нећеш мене да убијеш?
СТЕВА:
Како бих ја вас убио? Ја оног другог тражим. Али где је само онај други?
СПИРА:
Који други?
СТЕВА:
Што је с мојом женом био.
СПИРА:
Ја нисам с твојом женом био.
СТЕВА (Софки):
Ти си видела, говори!
СОФКА:
Па то је тај господин.
СТЕВА:
Дакле ви сте тај?
СПИРА:
Ето сад опет хоће да ме убије!
СТЕВА:
Ходите да вас загрлим. (Загрли га).
МАРА:
Дакле, он је држао да сам ја побегла! А, чекај се мало!
СТЕВА:
Жено, ходи да те загрлим!
МАРА:
Натраг, господине, ви нисте заслужили да вас ја загрлим!
СТЕВА (за себе):
Аха, сад почиње испит!
МАРА:
Где сте били ноћас?
СТЕВА:
Ја! (За себе). Сад ћу да лажем. (На глас). Драга женице, твоје ме питање сасвим изненађује, јер ја сам био целу ноћ код куће!
МАРА:
Тако? А постеља није ни додирнута!
СТЕВА:
О, молим лепо! (За себе). Добро те сам је угњечио.
МАРА:
О, молим лепо, изволите се уверити. (Показује му собу). Ево собе!
СТЕВА (смеје се):
Та ја сам у оној соби спавао.
МАРА:
У оној соби? Та тамо је чича спавао.
СТЕВА (за себе):
Еј, наопако, сад сам се ухватио у лажи.
МАРА:
Ево чиче, нека он каже! Нисте ли ви, чича, у овој соби спавали.
СПИРА:
То јест... ја... ја сам управо... колико је мени познато... Та хоћете л' истину да вам кажем?
МАРА:
Та дабогме!
СПИРА:
Ја сам био целе ноћи у крчми, али у лепом друштву.
СТЕВА:
Дакле ви нисте код куће спавали? О драги мој чича! (Загрли га).
МАРА:
Дакле мој муж има право?
СПИРА (срдито):
Та јесте ли чули, вас ни ђаво не разуме! Час ме грлите, час ме терате, час ме хоћете да убијете! Шта ће то да значи?
МАРА:
Ко вас тера?
СПИРА:
Ти!
СТЕВА:
Мара?
СПИРА:
Да, Мара. Зато што сам преко ноћ изостао, назива ме бекријом и лолом и тера ме из куће. Та где је само то писмо?
МАРА (за себе):
Еј, наопако, он је прочитао моје писмо! Сад сам пропала!
СПИРА:
Ха, ево га још на столу! (Узме писмо и да га Стеви). Ево. читај.
СТЕВА (отвори и чита):
„Честитам Нову годину, много љета и година? Јоаким Сапун. берберин." Та то је честитка! Данас је Нова година.
СПИРА:
Је л' могуће?
МАРА (за себе):
Избављена сам! (На глас). Дакако да је честитка, а ви сте онај папир, у коме је честктка увијена, држали за писмо.
СПИРА:
Та је л' могуће?
СОФКА:
Јесте, јесте. То је берберин оставио.
СПИРА:
Та је л' могуће?
СТЕВА:
Реците право, ви сте били мало...
СПИРА:
Хм, хм! То је могуће! Ал' ипак ми се чини...
МАРА:
Шта вам се то чини, драги чича?
СПИРА:
Да је онај листак ипак писмо било, а не тек куверта, па како се и моје име, а и твоје, брате Стево, почиње са С, то ми се чини...
МАРА (Спири):
Молим вас, ћутите!
СТЕВА (исто тако):
Не даље!
СПИРА:
То ми се чини да би се то писмо могло и тебе тицати.
МАРА:
Ћутите, ако бога знате!
СТЕВА:
Ћутите, ако бога знате!
СПИРА:
Аха, дакле, ипак! Хе, хе, хе...
СТЕВА (Спири):
Ако ушћутите, ево вам дајем своју поштену реч да нећу никад више дати узрока својој жени да ми онако писмо пише.
СПИРА:
Та добро, добро! Нисам ни ја баш од оних који терају мак на конац.
СТЕВА:
Драги мој чича, ходите да вас загрлим.
МАРА:
Да, да, ходите да вас загрлимо.
СПИРА:
Но, но, но, та удавићете ме, и то баш на Нову годину!
СТЕВА:
Е, гле, умало што не заборависмо, Драги чича, честитам вам Нову годину!
СВИ:
Честитамо, честитамо!

ЗАВЕСА ПАДА