Čestitam/30

PRIZOR X

►

PRIZOR X
STEVA i pređašnji

STEVA (utrči):
Tu ste! Sad mi više nećete uteći! Gde je on?
MARA:
Ali, Stevo!
STEVA:
Gde je on? Taki da si rekla! Njegov je poslednji čas kucnuo! On mora umreti!
SPIRA (iza Marinih leđa):
U gostima da umrem!
MARA:
Umiri se.
STEVA:
Neću da se umirim! Hoću da se osvetim! Ali gde je samo? (Pođe po sobi i opazi Spiru). A, tu li si bio?!
SPIRA:
Tu, da! Pa šta ćeš ti sa mnom?
STEVA:
Šta vidim? Ta to je čiča! Ta jeste li vi?
SPIRA:
Ja, da! Pa zašto hoćeš da me ubiješ?
STEVA:
Ja vas da ubijem? A ko vam je to rekao?
SPIRA:
Tako, dakle ti nećeš mene da ubiješ?
STEVA:
Kako bih ja vas ubio? Ja onog drugog tražim. Ali gde je samo onaj drugi?
SPIRA:
Koji drugi?
STEVA:
Što je s mojom ženom bio.
SPIRA:
Ja nisam s tvojom ženom bio.
STEVA (Sofki):
Ti si videla, govori!
SOFKA:
Pa to je taj gospodin.
STEVA:
Dakle vi ste taj?
SPIRA:
Eto sad opet hoće da me ubije!
STEVA:
Hodite da vas zagrlim. (Zagrli ga).
MARA:
Dakle, on je držao da sam ja pobegla! A, čekaj se malo!
STEVA:
Ženo, hodi da te zagrlim!
MARA:
Natrag, gospodine, vi niste zaslužili da vas ja zagrlim!
STEVA (za sebe):
Aha, sad počinje ispit!
MARA:
Gde ste bili noćas?
STEVA:
Ja! (Za sebe). Sad ću da lažem. (Na glas). Draga ženice, tvoje me pitanje sasvim iznenađuje, jer ja sam bio celu noć kod kuće!
MARA:
Tako? A postelja nije ni dodirnuta!
STEVA:
O, molim lepo! (Za sebe). Dobro te sam je ugnječio.
MARA:
O, molim lepo, izvolite se uveriti. (Pokazuje mu sobu). Evo sobe!
STEVA (smeje se):
Ta ja sam u onoj sobi spavao.
MARA:
U onoj sobi? Ta tamo je čiča spavao.
STEVA (za sebe):
Ej, naopako, sad sam se uhvatio u laži.
MARA:
Evo čiče, neka on kaže! Niste li vi, čiča, u ovoj sobi spavali.
SPIRA:
To jest... ja... ja sam upravo... koliko je meni poznato... Ta hoćete l' istinu da vam kažem?
MARA:
Ta dabogme!
SPIRA:
Ja sam bio cele noći u krčmi, ali u lepom društvu.
STEVA:
Dakle vi niste kod kuće spavali? O dragi moj čiča! (Zagrli ga).
MARA:
Dakle moj muž ima pravo?
SPIRA (srdito):
Ta jeste li čuli, vas ni đavo ne razume! Čas me grlite, čas me terate, čas me hoćete da ubijete! Šta će to da znači?
MARA:
Ko vas tera?
SPIRA:
Ti!
STEVA:
Mara?
SPIRA:
Da, Mara. Zato što sam preko noć izostao, naziva me bekrijom i lolom i tera me iz kuće. Ta gde je samo to pismo?
MARA (za sebe):
Ej, naopako, on je pročitao moje pismo! Sad sam propala!
SPIRA:
Ha, evo ga još na stolu! (Uzme pismo i da ga Stevi). Evo. čitaj.
STEVA (otvori i čita):
„Čestitam Novu godinu, mnogo ljeta i godina? Joakim Sapun. berberin." Ta to je čestitka! Danas je Nova godina.
SPIRA:
Je l' moguće?
MARA (za sebe):
Izbavljena sam! (Na glas). Dakako da je čestitka, a vi ste onaj papir, u kome je čestktka uvijena, držali za pismo.
SPIRA:
Ta je l' moguće?
SOFKA:
Jeste, jeste. To je berberin ostavio.
SPIRA:
Ta je l' moguće?
STEVA:
Recite pravo, vi ste bili malo...
SPIRA:
Hm, hm! To je moguće! Al' ipak mi se čini...
MARA:
Šta vam se to čini, dragi čiča?
SPIRA:
Da je onaj listak ipak pismo bilo, a ne tek kuverta, pa kako se i moje ime, a i tvoje, brate Stevo, počinje sa S, to mi se čini...
MARA (Spiri):
Molim vas, ćutite!
STEVA (isto tako):
Ne dalje!
SPIRA:
To mi se čini da bi se to pismo moglo i tebe ticati.
MARA:
Ćutite, ako boga znate!
STEVA:
Ćutite, ako boga znate!
SPIRA:
Aha, dakle, ipak! He, he, he...
STEVA (Spiri):
Ako ušćutite, evo vam dajem svoju poštenu reč da neću nikad više dati uzroka svojoj ženi da mi onako pismo piše.
SPIRA:
Ta dobro, dobro! Nisam ni ja baš od onih koji teraju mak na konac.
STEVA:
Dragi moj čiča, hodite da vas zagrlim.
MARA:
Da, da, hodite da vas zagrlimo.
SPIRA:
No, no, no, ta udavićete me, i to baš na Novu godinu!
STEVA:
E, gle, umalo što ne zaboravismo, Dragi čiča, čestitam vam Novu godinu!
SVI:
Čestitamo, čestitamo!

ZAVESA PADA