Честитам/28

ПРИЗОР VIII

ПРИЗОР VIII
СОФКА, затим СТЕВА

СОФКА:
Господе мој, шта ће још данас да буде?! Ја од целог не разумем ништа! Боже опрости, тако ми изгледа као да су сви полудели! Не, ја овде дуже не могу остати. Ја бежим из ове куће! (Потрчи вратима и, насрнувши на Стеву, дрекне и побегне натраг).
СТЕВА (улети у собу):
Гром и пакао!... Нигде их нема! Свуд сам их тражио, ал' све бадава! Побегоше! — Она, моја Мара, коју толико волим, мене срамно остави! Та то је да човек искочи из коже, да полуди! (Опази Софку). Шта ти ту радиш?
СОФКА:
Ништа, идем одмах.
СТЕВА:
Куд идеш? Ваљда за њом, за мојом женом?
СОФКА:
Да, господине.
СТЕВА:
Дакле ти знаш где је моја жена? Говори, брзо говори, јер ћу те сад смлавити!
СОФКА:
Немојте, милостиви господине, све ћу казати!
СТЕВА:
Говори, где је госпоја?
СОФКА:
Где је сад, то не знам, ал' је мало-час била овде.
СТЕВА:
Моја жена?
СОФКА:
Да, и онај господин.
СТЕВА:
Дакле нису побегли?
СОФКА:
Побегли су баш на она врата.
СТЕВА:
Гром и пакао! Дакле су још овде! А, чекајте мало, нећете ми утећи! (Истрчи).