Čestitam/28

PRIZOR VIII

PRIZOR VIII
SOFKA, zatim STEVA

SOFKA:
Gospode moj, šta će još danas da bude?! Ja od celog ne razumem ništa! Bože oprosti, tako mi izgleda kao da su svi poludeli! Ne, ja ovde duže ne mogu ostati. Ja bežim iz ove kuće! (Potrči vratima i, nasrnuvši na Stevu, drekne i pobegne natrag).
STEVA (uleti u sobu):
Grom i pakao!... Nigde ih nema! Svud sam ih tražio, al' sve badava! Pobegoše! — Ona, moja Mara, koju toliko volim, mene sramno ostavi! Ta to je da čovek iskoči iz kože, da poludi! (Opazi Sofku). Šta ti tu radiš?
SOFKA:
Ništa, idem odmah.
STEVA:
Kud ideš? Valjda za njom, za mojom ženom?
SOFKA:
Da, gospodine.
STEVA:
Dakle ti znaš gde je moja žena? Govori, brzo govori, jer ću te sad smlaviti!
SOFKA:
Nemojte, milostivi gospodine, sve ću kazati!
STEVA:
Govori, gde je gospoja?
SOFKA:
Gde je sad, to ne znam, al' je malo-čas bila ovde.
STEVA:
Moja žena?
SOFKA:
Da, i onaj gospodin.
STEVA:
Dakle nisu pobegli?
SOFKA:
Pobegli su baš na ona vrata.
STEVA:
Grom i pakao! Dakle su još ovde! A, čekajte malo, nećete mi uteći! (Istrči).