Цар Константин хара Свету Гору

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Цар Константин хара Свету Гору
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
210. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




210.

Цар Константин хара Свету Гору


Вино пије Димитрије
у Солину бјелу граду.
Глас допаде Димитрију:
"Зле си сео, Димитрије,
зле си сео и попио! 5
Похара ти цар Костантин
Светој Гори манастире
и одведе цар Костантин
владике и патријархе,
проигум`не и ђаконе, 10
и однесе ц[а]р Костантин
много благо манастирско."
Скочио је Димитрије
те он пише ситне књиге.
Једну пише, другу шиље 15
светлом ц[а]ру Костантину:
"Хе ти, царе Костантине,
повраћај ми патријархе,
патријархе и владике,
проигум`не и ђаконе, 20
много благо манастирско!
Ако ли ми не повратиш,
послаћу ти три небеске,
три небеске војводе.
Једнога ћу војводу 25
Михаила аранђела,
другога ћу војводу
Ах, Илију Громовника,
трећега ћу војводу
Николају помоћника. 30
Михаил ће арханђеле,
он ће својим мачом сјећи;
Ах, Илија Громовниче
љутим громом ударити;
Николају помоћниче 35
из далека помагати."
Припаде се ц[а]р Костантин
те поврати Димитрију
патријархе и владике,
проигум`не и ђаконе, 40
много благо манастирско.
Јоште пише ситну књигу
те ју шиље Димитrију:
"Тако ми бога, Димитрије,
да ми скупиш многу војску 45
од истока до запада,
ја се не би припаднуо
од те силне многе војске
како сам се припаднуо
од ове три војводе, 50
од оштрога љута мача,
од светога Арханђела
и од грома Илинога,
од светога Николаја.



Измене[уреди]

е = је (пије)
бѣлу (јат = је)
и = ј (светој)
ћ = ђ (ђаконе)
ц'рь = цар
свѣт'лом (јат = е)
повраћаими = повраћај ми
і = ј (војводе)
сѣћи (јат = је)
ѡщь = јоште
ни = њи (књигу)
ѿ = од
свѣтога (јат = е)

Напомене[уреди]

стихови 28 и 33: Светац по имену Ахилије постоји, њему је посвећена црква у Ариљу (XIII в.), али се не назива Громовником. Из ст. 53 види се да је реч о Илији Громовнику (у облику: Илинога), а да је узвик "ах" додат (као и у ст. 17) ради метричке правилности.

Лирско-епска песма, легенда у стиху. Заштита светогорских манастира. Када цар Константин опљачка Свету Гору, Димитрије на њега шаље три небеске војводе (Св. Илију, Св. Николу и Св. Аранђела).
Варијанте: Богишић 100; Вук СНП III, 11, 13, Вук, СНП VIII 59; Krstić 1984: B 16, 3, 2, 7 − Napad na crkvu ili manastir: 95. Nedić 1966: 336.Прештампано: Самарџија 2001: 579-580
Литература: Krnjević 1980: 256; Деретић 2000: 179.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.