Дан војвода и његове возарице

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Дан војвода и његове возарице
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
209. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




209.

Цар Константин хара Свету Гору


 Кошутица, што си росна?
 Како нећу росна бити!
 Из Дунава прах извиха,
 по њој плави танка шајка,
 у њој седи Дан војвода: 5
 девојке му возарице,
 удовица думенџија.
 Говориле возарице:
 „А бога нам, Дан војвода,
 ово пуно девет лета 10
 откако смо возарице,
 ми се венца не нанесмо,
 нит се храбра наљуби[с]мо,
 нит се чеда нањија[с]мо.“
 И да ми рече Дан војвода: 15
 „А бога ми, возарице,
 возиле сте девет летах,
 девет летах и годинах,
 јошт возите девет данах
 одвезите ме под Белград, 20
 под небојшу белу кулу.
 Онде ћу вас разудати
 те се венца наносите,
 а храбрана наљубите
 и чеда се нањијајте.“ 25
 Скочиле су возарице
 повезле су Дан војводу
 возиле га девет данах
 одвезле га под Београд,
 под небојшу белу кулу. 30
 И онде их разудаде
 и венца се наносиле
 и храбра се наљубиле,
 а чеда се нањијале.



Измене[уреди]

н = њ и = ј (њој)
i= ј (шајка)
дѣвоiке (јат = е)
тумен'жі'ѩ = думенџија
ѿ = од
нанѥмо = нанесмо
т = д (чеда)
лѣтах (јат = е)
ѡщь = јошт
ѿвозитеми = одвезите ме
и = е (ме)
бѣлу (јат = е)
с = з (разудати)
наниаите = нањијајте
і = ј (војводу)
ѥ = их (плурал)

Напомене[уреди]

један од источносрпских дијалеката има и облике без с (наљубимо, нањијамо...), али ништа друго у овој песми није та врста дијалекта

Лирско-епска песма, романса – сватовска песма. Удаја возарица које возе Дан војводу девет година и девет дана. Лађа пристаје тек у Београду, под кулу Небојшу.
Литература: Деретић 2000: 179-180.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.