Туга за драгом

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Туга за драгом
Писац: Народна песма
Ерлангерски рукопис старих српскохрватских народних песама
1. Песма Ерлангенског рукописа. Приредиле Мирјана Детелић, Снежана Самарџија и Лидија Делић




1.

Туга за драгом


["]Добар дан вам бог дао, мој цвету румени,
у срцу мому одавно усађени
из врта овога цветак вам даривам
и добар вам данак од срца називам.
Како ми је зачет сада говорити 5
ни ми моћ знати нити измислити,
драго срце моје, љубав се не море
сакрити нигдире, то мудри говоре.
Ја тужан не могу ови труд поднети
љубав к[ој]у вам носим ја ћу вам открити. 10
Ајме, веће тужан што ћу учинити,
ја спати не могу, ни јести, ни пити
бити ће мојега живота до мало
тако ми је љубав јур ваша скончала.
Смисли се од мене, слатко миловање, 15
јер ми тужно срце моје брез вас вене.
Обазри се на ме, драга душо моја,
јере тужан не имам брез вас покоја,
јер ми једну белу књигу не пишете –
ил пера, ил карте, ил тинте нејмате? 20
Тужан, ја вашу књигу желим примити
како млад трговац на тргу добити.[“]
[“]Једну сам писала и к вами је послала
не знам је ли у руке ваше јурве дошла.
У њој ћете видити све моје радости 25
и мојега срца големе жалости.[“]
["]Тко би ми чуо горко уздисање,
од мене несрећна имао би смиленије.
Ни толико срце круто, каменито,
које не би плакало, знајте становито, 30
плакале би звери страшне по среди гор[е],
плакал би дијамант чувши то, и мрамор.
Зазивам на жалост све птице небеске,
цвеће, поља, горе и све рибе морске,
остале живине – све мене жалите, 35
од мене ту жалост познајте.
Волио би, тужан, вас пољубити
него струк ружице с гране устргнути.
Рад би био тужан с тобом прибивати
како душу своју богу у рај дати. 40
Од велике муке скочити ћу у море
јер ми знат жалости те нитко не море
нека ме изједу пловчиће рибице.
Рекох – скочити ћу у море ничице.
Већ ти нећу, душо, више говорити 45
за сад хоће ово сад за доста бити.
Ту сад желим с вами бога оставити
ја се к мому двору тужан оправити
у двор ћу внити без сваког весеља.
Допусти ми, боже, да ме прожд[р]е земља 50
ја ћу отићи у зелену башчу
те се обесит о жуту наранчу.["]



Измене[уреди]

цвѣту (јат = е)
срдцу = срцу
ѿ давно = одавно
оусаћѥни = усађени
изь верт'ла = из врта
цвѣтак (јат = е)
ѿ срдца = од срца
е = је
с = з (зачет)
ни = није
любавь = љубав
и = ј (ајме)
оучинати (Геземан) = оучинити (оригинал)
юр = јур
бѣлу (јат = е)
динте = тинте
и = ј (нејмате)
нѥм = њој
несрѣћна (јат = е)
цвѣри страж'не = звери страшне
горь = горе
плакаль = плакали
дi'ѩманть = дијаманти
цвѣће (јат = е)
i = ј (познајте)
негу = него
i = и (прибивати)
ерь = јер
ѿ ићи = отићи
прожде = прождре
овѣсить (= обесит; јат = е)

Напомене[уреди]

Слова ѩ, ю, ѥ сматрају се адекватним за гласове ја, ју и је, тј. за јотовање кад се јаве иза л, н и сл. па се добије љ (ља, ље, љу), њ (ња, ње, њу) итд. Њихова употреба је слична данашњој и није обележена ни на који начин. Исто и у случају нь = њ.
Угласте заграде на наводницима остављене су само у овој песми јер редактори нису сигурни ко шта говори и када. Заграде обележавају само један предлог читања.

Љубавна, грађанска лирика, пример певања "на народну“.
Варијанте овог типа: 2, 20, 37, 38, 39: Геземан 1925: CXIV-CXXV.
Литература: Геземан 1925: CXIV.

Извори[уреди]

Богишић, В. (1878/2003²). Народне пјесме из старијих највише приморских записа. Београд: СУД; Горњи Милановац: Лио.
Геземан, Г. (1925). Ерлангенски рукопис старих српскохрватских народних песама. Сремски Карловци: СКА.
Караџић, В. С. (1814–1815/1965). Мала простонародња славено-сербска пјеснарица (1814). Народна србска пјеснарица (1815). Сабрана дела Вука Караџића I (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1818/1966). Српски рјечник (1818). Сабрана дела Вука Караџића II (П. Ивић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1821, 1853/1988). Српске народне приповијетке. Сабрана дела Вука Караџића III (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1841/1975). Српске народне пјесме I. Сабрана дела Вука Караџића IV (В. Недић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1845/1988). Српске народне пјесме II. Сабрана дела Вука Караџића V (Р. Пешић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1846/1988). Српске народне пјесме III. Сабрана дела Вука Караџића VI (Р. Самарџић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1849/1987). Српске народне пословице. Сабрана дела Вука Караџића IХ (М. Пантић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1852/1986–1987). Српски рјечник (1852). Сабрана дела Вука Караџића XI/1–2 (Ј. Кашић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1862/1986). Српске народне пјесме IV. Сабрана дела Вука КараџићаVII (Љ. Зуковић). Београд: Просвета.
Караџић, В. С. (1891–1902/1932–1936²). Српске народне пјесме V–IX. Државно издање (Љ. Стојановић). Београд: СКА.
Караџић, В. С. (1973–1974). Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића I–IV (Ж. Младеновић – В. Недић). Београд: САНУ.
Милутиновић Сарајлија, С. (1833, 1837/1990). Пјеванија црногорска и херцеговачка (Д. Аранитовић). Никшић: Универзитетска ријеч.
Петрановић, Б. (1867–1870/1989). Српске народне пјесме из Босне и Херцеговине I–III (Н. Килибарда). Сарајево: Свјетлост.
Петровић Његош, П. (1846/1951). Огледало српско. Целокупна дјела V (Р. Бошковић – В. Латковић). Београд: Просвета.
Daničić, Gj. (1871). Poslovice. Zagreb: Knjižarnica Fr. Župana (Albrechta i Fiedlera).
Hӧrmann, K. (1888–1889/1990²). Narodne pjesme Muslimana u Bosni i Hercegovini I–II (Đ.
Buturović). Sarajevo: Svjetlost.Jukić, I. F. (1858). Narodne piesme bosanske i hercegovačke I. Piesme junačke. Osijek: Izdao O. Filip Kunić.
Kuhač, F. Š. (1878–1881). Južnoslavjenske narodne popievke I–IV. Zagreb.
Kukuljević Sakcinski, I. (1842–1847). Narodne pěsme puka hàrvatskoga. Različita děla IV. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.
Kurelac, F. (1871). Jačke ili narodne pěsme prostoga i neprostoga puka hrvatskoga po župah Šoprunckoj, Mošonskoj i Želěznoj na Ugrih. Zagreb: Slovi Dragutina Albrechta.
Marjanović, L. (1864). Hrvatske narodne pjesme što se pjevaju u gornjoj Hrvatskoj Krajini I.Zagreb: Troškom i tiskom A. Jakića.
Vraz, S. (1839). Narodne pěsni ilirske I. Zagreb: Tiskom kr. pov. ilir. n. tiskarne Ljudevita Gaja.Zbornik, ZNŽOJS: Zbornik za narodni život i običaje Južnih Slavena. Zagreb: JAZU.
Zovko, I. (1888). Hercegovke i Bosanke: 100 najradije pjevanih ženskih pjesana I. Sarajevo: Tisak i naklada tiskare Spindler i Loschner.