То донесе сунце у пазухе
То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 71-73.
То донесе сунце у пазухе[уреди]
- Виле моме три смиљева венца
- Пошла је тија низ Дунав
- На збор, на збор, мало и велико
- Шта то грми озгор низа село
- Пуче пушка озгор низа село
- Ти, старојко, што за рано идеш, е — што
- Јелен бега, старојко, уз брега
- Сестра брату чашу наздравује
- Веруј ми, веруј, девојко
- Бре, не дај, не дај, драганче
- Ливер си брале за руку води
- Седи думић пред нове пивнице
- Маглица се по дел повијаше
- Сву ноћ крадох, мале
- Ви, орлови, високо летите
- Виј се, повиј се, девојко
- Туј снашица свекрву полева
- Ступај, ступај, девојко
- Домаћине, што двори не градиш
- Што су лепи два цвета планински
Свадбене песме из Кожеља[уреди]
- Кићена совра, ређена
- Ти, старојко, грано страторова
- Виле моме драгу зелен венац
- Завану се Иванова мајка
- Оре’ се листом развија
- Мили куме, мило, рајцко цвејке
- Кво ми цвили низ гору зелену
- Чувала Миља славеја
Напомена[уреди]
То донесе сунце у пазухе
Ове су песме забележене у селима Добрујевцу и Јабланици. Певају их девојке или жене које се у народу зову певице. Још их знају само старије или средовечне жене. Обичај је да свадбе трају по више дана. Том приликом се врше разни обреди уз певање. Песме су лирске, у десетерцима, осмерцима и шестерцима. Обилују лепим епитетима, метафорама, алегоријама, анафорама и разним другим изражајним средствима народног певања.
Припреме, односно обреди, почињу се изводити још у петак, а трају у суботу и недељу.
Песме забележио и коментаре написао Радомир Матић.
Свадбене песме из Кожеља
Записао ЉУБИША РАЈКОВИЋ 1959. г. од Мице Бранковић из Кожеља, старе 67 година. Не пева.