Ти, старојко, што за рано идеш, е — што,
јесу л’ теби двори на далеко, е — да,
јесу л’ теби пути каменити, е — што,
јесу л’ теби коњи посустали, е — да,
јесу л’ теби момци подремали, е — што, 5
је ли тебе љуба забавила, е — да?
Нису мени двори на далеко,
нису мени пути каменити,
нису мени момци подремали,
већ је мене љуба забавила. 10
Јој, убава, убава девојко!
Ти, старојко, ружице девојко!
А ти, куме, милосрдно цвеће!
Напомена
Кад кум и стари сват поседају за софру у младожењиној кући, пева се посебно и једном и другом. Карактеристични су припеви у првој половини песме.
Референце
Извор
То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 72.
