Шта то грми озгор низа село?
Да л’ бог грми, ил’ се земља тресе?
Нит’ бог грми, нит’ се земља тресе,
по прилици то старојко иде.
Искоч’, мајко пред двор младожењин, 5
па упали ону сјајну свећу,
па прихвати старојковог коња,
па га вежи за јелу зелену,
па му подај сено детелину,
па му подај, воду студеницу, 10
ој, убава, убава девојко!
То донесе сунце у пазухе. Свадбене народне песме које се певају испод Ртња у долини Црне реке. Свадбене песме из Кожеља. Песме забележили и коментаре написали Радомир Матић и Љубиша Рајковић. 3/1963. бр. 4-5, стр. 72.
