Сутон (Д. Васиљев)

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

Сутон

Нема су поља преорана,
и све на њима вене
и стрепи у дивљем страху
од Смрти брзе, неслућене.

Дрва, гола и уплакана,
жале што својом бизарном помпом
морају да су погребна свита,
и што не могу јуначки мрети.

Поље је немо.

              Каткад прелети
јато црних, прогнаних врана,
или гавран, ил' друга злослутна птица;

и Човек, што се кроз сутон скита,
осети да се у болном његовом срцу
кида по једна танка, златна жица...

Душан Васиљев


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Душан Васиљев, умро 1924, пре 96 година.