Српска граматика (Ж. Симић)/Поглавље 4

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Српска граматика
Писац: Живојин Симић
Поглавље 4: Именски облици
Симић, Живојин (1922). Српска граматика. Београд: Књижара Геце Кона.


ИМЕНСКИ ОБЛИЦИ[уреди]

ПАДЕЖИ[уреди]

Облици у које падају имена да би одговорила потреби смисла зову се падежи. Падежа има седам у једнини и седам у множини. Тако:

Први падеж (номинатив, именовни)
на питање ко и што значи име лица или ствари, нпр. Бан Угљеша и Војвода Гојко Ружа мирисна.
Други падеж (генитив, родовни)
на питање чиј значи да нешто припада ономе што именица значи, нпр. Виноград је Љутице Богдана; а на питање кога или чега између осталога означују део онога што именица значи, нпр. Нек донесе тамјана. Погледајте му хлеба.
Трећи падеж (датив, додавни)
на питање коме и чему значи да се ономе, чему је именица име, даје, додаје, примиче, нпр. Тако краљу Бог и срећа даде. Додајте му хладне боде. Иди к мраву те се научи, о лењивче!
Четврти падеж (акузатив, предметни)
на питање кога и шта значи предмет радње, нпр. Куј ми сабљу Новаче ковачу. Добра Шарца врло расрдио.
Пети падеж (вокатив, дозивни)
значи дозивање онога или обраћање ономе чему је именица име, нпр. О Милошу! зар се мене надаш? Иди, слуго, те познај девојку. Децо моја, сиви соколови!
Шести падеж (инструментал, оруђни)
на питање ким и чим значи између осталога оруђе којим се радња ради, нпр. Да сабљама земљу дијелимо. Удри граном по зеленој трави.
Седми падеж (локатив, месни)
увек с предлозима, значи место, простор и време радње, нпр. Ново сито о клину виси. Разапеше по пољу шаторе. У деветом сахату повика Исус

страна 46

ИМЕНСКЕ ПРОМЕНЕ[уреди]

Наставци за падеже друкчији су у именица̑, друкчији у придева, друкчији у заменица с тога се разликују: промена именичка, промена придевска и промена заменичка.

Бројеви који још и сад мењају облике, мењају их као заменице, због тога немају засебне промене.

ИМЕНИЧКА ПРОМЕНА[уреди]

Према разлици, која се појављује у облицима именица, дели се именичка промена у ових пет врста:

Прва врста.
По овој врсти мењају се именице мушког рода које сада немају наставка за приви падеж, нпр. јелен и оне које имају наставак о или е, нпр. Мирко, Милоје.
Друга врста.
У ову врсту иду именице средњега рода с наставцима о, е, нпр. сел-о, пољ-е,
Трећа врста.
У ову врсту иду именица женскога рода с наставком а, нпр. жен-а, и именице мушког рода с наставком а, нпр. судиј-а.
Четврта врста.
У ову врсту иду именице женскога рода без наставка у првом падежу, нпр. ствар, пећ.
Пета врста.
У ову врсту иду именице средњега рода које за први падеж не само немају наставка, него им се у том падежу и сама основа крњи, нпр. дете — детет-а — детет-у, итд.

ПРВА ВРСТА[уреди]

По првој врсти мењају се именице мушкога рода:

  1. Које сада немају наставка за први пад. једнине, те се у том падежу завршују сугласником, а у некадашњем српском језику имале су наставак полугласник ъ (дебело јер) или ь (танко јер) и онда су имале један слог више, нпр. је-лен је-ле-нъ; о-рач — о-ра-чь.
  2. Које сада имају наставак о или е, нпр. Мирк-о Милој-е

За именице без наставка у 1. пад. главни је образац јелен.

У обрасцу распознаје се шта је основа, а шта наставак. Падежи се обележавају бројевима. страна 47

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. јѐлен јѐлен-и
2. јѐлен-а је̏ле̑н-а̑
3. јѐлен-у јѐлен-има
4. јѐлен-а јѐлен-е
5. јѐлен-е јѐлен-и
6. јѐлен-ом јѐлен-има
7. јѐлен-у јѐлен-има

Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: Богдан, Драган, Јован, Милан, Радован, Стеван (као: особене немају множине); жупан, жерав (ждрал), деран, блесан, букван, тупан, глупан, звекан, заврзан, ђакон, игуман, кадет, молер, дивљан; — клипан, одљуд, одрод, нитков; — пандур, побратим, — мајмун, медвед, шаран, гавран, паун, обад, ђогат, самсов, шаров, итд.

Од овог обрасца одступају:

  1. Именице које не значе ни човека ни животињу, него што било друго тиме што ни у 4. пад. једнине немају наставка, него им је као и 1. падеж, што се види из образца зуб.
  2. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. зу̑б зу̑б-и
    2. зу̑б-а зу́б-а̑
    3. зу̑б-у зу́б-има
    4. зу̑б зу̑б-е
    5. зу̑б-е зу̑б-и
    6. зу̑б-ом зу́б-има
    7. зу́б-у зу́б-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: балван, бездан, ваган, таван, бршљан, бостан, ђердан, ђерђев, ексер, завес, завет, заклон, закон, закуп, залив, зубун, гребен, избор, извор, јорган, јаблан, казан, кукуруз, мајдан, образ, одбор, оков, отвор, одмор, поклон, понор, потпис, пропис, запис, печат, подрум, преступ, простор, продор, посед, поглед, сабор, савет, усев, итд.

  3. Именице којима се основа свршује на који непчани сугласник (ј, љ, њ, ђ, ж, ћ, ч, ш) имају у 5. пад. једнине наставак у, а у 6. пад. једн. наставак ем (у коме се о променило у е), као што се види из образца орач.
  4. страна 48
    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. о̀ра̑ч ора́ч-и
    2. ора́ч-а ора́ч-а̑
    3. ора́ч-у ора́ч-има
    4. ора́ч-а ора́ч-е
    5. о̏ра̑ч-у орач-и
    6. ора́ч-ем ора́ч-има
    7. ора́ч-у ора́ч-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

    Драгић, Вујић, Милић, Урош (немају множине јер су особена имена); краљ, учитељ, пријатељ, старатељ, управитељ, богаљ, ковач, певач, играч, свирач, косач, трубач, тесач, носач, врач, пробирач, утемељач, васпитач, тумач, букач, тркач, ложач, помагач, угњетач, мењач, глуваћ, кочијаш, таљигаш, тестераш, богаташ; коњ, гривњаш, (голуб); ватраљ, жарач, покривач, запушач, отирач, застирач, сталеж, грабеж, крпеж, трпеж, мутеж, лупеж, тигањ, обруч, разбој, крбањ, размештај, премештај, итд.

  5. Именице које се свршују на грлене сугласнике г, к, х мењају у 5. пад. једнине пред наставком е крајње г у ж; к у ч; х у ш.
  6. У истих именица мења се у множини пред наставком и или пред наставком које се почиње са и: г у з; к у ц; х у с Обрасци: бубрег. војник. Влах.
    ЈЕДНИНА
    1. бубрег војник Влах
    2. бубрег-а војник-а Влах-а
    3. бубрег-у војник-у Влах-у
    4. бубрег војник-а Влах-а
    5. бубреж војнич Влаш
    6. бубрег-ом војник-ом Влах-ом
    7. бубрег-у војник-у Влах-у
    МНОЖИНА
    1. бубрез војниц Влас
    2. бу̏бре̑г-а̑ војник-а̑ Вла̑х-а̑
    3. бубрез-има војниц-има Влас-има
    4. бубрег-е војник-е Влах-е
    5. бубрез војниц Влас
    6. бубрез-има војниц-има Влас-има
    7. бубрез-има војниц-има Влас-има

    страна 49 Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице:

    крчаг, ковчег, пртљаг, мутљаг, на̏те̑г (иначе на̏тега), по̏те̑г (иначе по̏тега, нека справа на колима).

    Новак, Радак, Пољак (име народности), пољак (што чува поља), песник, порезник, мученик, познаник, саветник, почетник, ђак, јунак, јадник, божјак, просјак, лудак, глувак, мужјак, радник, ратник, тајник, тѐжа̑к, ајдук, поданик, ујак, пре̏дак, геак, курјак; бардак, будак, зрак, корак, кундак, чирак, облак, итд.

    Чех (име народности), сиромах, монах (калуђер), орах, кожух, трбух, уздах.

    Напомена. Овим именицама се придружују именице кнез и витез, али само у 5. пад. једнине, у којем им се з (које је и у њих постало од некадашњега г) мења пред наставком е у ж, те у том падежу имају кнеже и витеже.

  7. Већина именица једносложних и доста и двосложних примају у множини између основе и наставка слот ов, који се опет у оних које се свршују на непчане сугласнике мења у ев, као што ће се видети на обрасцима син, град, змај и мач.
  8. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. син град син-ов-и град-ов-и
    2. син-а град-а син-ов-а град-ов-а
    3. си̑н-у гра̑д-у син-ов-има град-ов-има
    4. син-а град син-ов-е град-ов-е
    5. син-е град-е син-ов-и град-ов-и
    6. син-ом градом син-ов-има град-ов-има
    7. син-у гра́д-у син-ов-има град-ов-има

    Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице:

    кум, зет, сват, дуд, плод, грозд, глог, храст, грм, трн, дом, друм, плуг, снег, пут — путови (погрешно је путеви) као прут — прутови, скут — скутови, плот — плотови, трут — трутови, свет — светови, цвет — цветови, лист — листови, крст — крстови, пласт — пластови, врат — вратови, влат — влатови, скот — скотови, лав, сноп, топ, труп, ћуп, стуб, луг, рис — рисови, вис — висови, клас — класови, час — часови, фес — фесови, трус — трусови, па тако и нос — носови, и курс — курсови (погрешно је носеви и курсеви), тако и сир — сирови (погрешно је сиреви); нѝз — низови, вез — везови, воз — возови, витез — витезови, јаз — јазови, па тако и мраз — мразови и млаз — млазови (погрешно је мразеви и млазеви); слон, сом, кљун, чун, ску̏п, двор, збор, дух, брод, џбун; — голуб, јастреб, гавран, стршљен, прстен, итд.

    страна 50 Напомена. Именица кнез има у множини и кнезови и кнежеви. Именица јеж има у множини јежеви, а у 6. пад. једнине има јежом.

    Обрасци змај и мач.

    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. змај мач змај-ев-и мач-ев-и
    2. змај-а мач-а змај-ев-а мач-ев-а
    3. змај-у мач-у змај-ев-има мач-ев-има
    4. змај-а мач змај-ев-е мач-ев-е
    5. змај-у мач-у змај-ев-и мач-ев-и
    6. змај-ем мач-ем змај-ев-има мач-ев-има
    7. змај-у мач-у змај-ев-има мач-ев-има

    Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице:

    краљ, муж, маљ, жуљ, пањ, пуж, врањ, бој, нож, крај, крој, врач, грч, крш, бич, леш, миш, гуњ, смуђ, кључ, чкаљ, итд.

  9. У неких именица ове врсте права се основа види тек у 2. пад једнине пошто се одбаци наставак за падеж, нпр. од речи која у 2. пад. једн. гласи нокт-а, основа и 1. пад. једн. био би нокт.
  10. У оваких, пак, речи које се свршују на два сугласника, у падежима који немају наставка, умеће се између два крајња сугласника гласник а, а то бива у 1, пад. једнине и 4. пад. једн., кад је као 1. падеж. Тај се гласник у тих речи умеће и у 2. пад. множине и ако он сада има наставак, а то стога што и тај падеж у старо време није имао наставка, него му је у касније време прионуло а које сада има као наставак. То се види из обрасца нокат.
    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. нок-а-т нокт-и
    2. нокт нок-т-а
    3. нокт-у нокт-има
    4. нок-а нокт-е
    5. нокт-е нокт-и
    6. нокт-ом нокт-има
    7. нокт-у нокт-има

    Ради веџбања мењати по овом обрасцу именице:

    лакат, тестаменат, парламенат, моменат, монуменат, докуменат, дијаманат, лавиринат.

    страна 51 Овамо једнином иду и речи из других образаца.

    Примери: ован, јарам, јечам, ветар, вепар, свекар, (које у множини иду по обрасцу син); свежањ, вигањ, жрвањ, бубањ (које у множини иду по обрасцу мач); старац, конац, лонац, јарац, магарац, поморавац, певац, питомац, глумац, чамац, гњурац, кривац, врабац, ждребац, полетарац, страшљивац, јунац, ступац, трупац, трговац, продавац, купац, ловац, борац, скакавац, заклопац, поклопац, свињац, вранац, гуњац, кобац, кривац, живац, новац, прапорац, папак, јарак, пупак, итд. с том разликом што се ц и к у петом пад. једн. пред е претварају у ч, а у 6. пад, једн. иза ц наставак ом прелази у ем, као: папакпапче; старацстарче; старц-ем, а све у множини иду једне по обрасцу јелен, а друге по обрасцу зуб.

    Од овог правила изузимају се именице којима се основе свршују на сугласнике жд, зд, шт, ст, у којих се то а не умеће; нпр. дажд, грозд; пришт, прст.

  11. У именица које се свршују на два сугласника од којих је на крају л, то се л у падежима који немају наставка, сторећи на крају слога, претвара у о, а у падежима, који имају наставак, враћа се л на своје место, што се види из овог обрасца.
  12. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. котао котл-ов-и
    2. котл котл-ов-а
    3. котл-у котл-ов-има
    4. котао котл-ов-е
    5. котл-е котл-ов-и
    6. котл-ом котл-ов-има
    7. котл-у котл-ов-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице

    посао, сврдао, кабао, петао, угао, узао, витао.

    Кад је, пак, у таквих именица од та два сугласника први л онда бива обратно, тј кад год се између та два сугласника не уметне а, а то је у падежима који имају наставак, то се л претвара у о, јер тада долази на крају слога, а у падежима без наставка, кад се уметне а, враћа се л на своје место, јер тада долази у почетку слога, што се види из овог обрасца:

    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. заселак засеоц-и
    2. засеок-а засел-а-к-а

    страна 52

    3. засеок-у засеоц-има
    4. заселак засеок-е
    5. засеоч-е засеоц-и
    6. засеок-ом засеоц-има
    7. засеок-у засеоц-има

    А кад су та два крајња сугласника лц, онда бива као и у обрасцу заселак, само с том разликом што се крајње ц у петом пад. једнине пред наставком е претвара у ч, а у шестом падежу наставак ом претвара се у ем, што се види из овог обрасца:

    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. владалац владаоц-и
    2. владаоц-а владал-а-ц-а
    3. владоц-у владаоц-има
    4. владоц-а владаоц-е
    5. владаоч-е владаоц-и
    6. владаоц-ем владаоц-има
    7. владаоц-у владаоц-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице

    старалац, молилац, чинилац, читалац, бранилац, жетелац, носилац, просилац, хранилац, гонилац, вршилац, страдалац, ималац, пратилац.

    Кад се пред ова два сугласника, од којих је л прво, нађе гласник о, онда, кад се л претвори у о, нађу се једно до другог два оо, па се оба споје у једно:

    Примери: волак — волка — воока —— вока; столац — столца — стооца — стоца; колац — колца — кооца — коца.

    Али има доста именица у којих овај сугласник л остаје пепромењен у свима падежима, као што је у овом обрасцу.

    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. челац челц-и
    2. челц-а чалац-а
    3. челц-у челц-има
    4. челц-а челц-е
    5. челч-е челц-и
    6. челц-ем челц-има
    7. челц-у челц-има

    страна 53 Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

    жалац, белац, прелац, телац, ткалац, дулац, сталац, пратилац, усталац, убилац; крвопилац има и крвопиоци; палац (кад значи прст на руци или нози, иде по овом обрасцу, а кад значи жбице, спице или шпице у точку, онда има само: паоци).

  13. Реч отац губи т у падежима, који имају наставак. Облици те речи су оваки;
  14. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. отац оц-и оц-ев-и
    2. оц-а отац-а оц-ев-а
    3. оц-у оц-има оц-ев-има
    4. оц-а о-це оц-ев-е
    5. оч-е оц-и оц-ев-и
    6. оц-ем оц-има оц-ев-има
    7. оц-у оц-има оц-ев-има

    Погрешно је: очеви, очева, итд.

    Глас т губе тако исто и именице светац и проштац.

  15. Именица стриц има у множини стричеви, стричева, итд.; а именица зец има и зечеви и зецови.
  16. Именице које се свршују на ин губе слог ин у множини. Образац Србин.
  17. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. Србин Срб-и
    2. Србин-а Срб-а
    3. Србин-у Срб-има
    4. Србин-а Срб-е
    5. Србин-е Срб-и
    6. Србин-ом Срб-има
    7. Србин-у Срб-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу ове именице:

    Словенин, Арапин, чобанин, аргатин, амалин, брђанин, шапчанин, чачанин, паланчанин, америчанин, афричанин, итд.

  18. Именице: брат, господин, властелин не говоре се у множини по овој врсти. Њихова се множина казује збирним именицама: браћа, господа, властела, које се мењају као именице женског рода у једнини по трећој врсти: браћа, браће, браћи, браћу итд.
  19. страна 54
  20. Именица човек нема множине. Њена множина казује се именицом људи, која има овако: 1. пад. љу̑ди, 2. пад. љу́ди̑, 3. пад. љу́дима, 4. пад. љу̑де, 5. пад. љу̑ди, 6. пад. љу́дима, 7. пад. љу́дима.
  21. Именица гост има у множини: 1. п. го̏сти, 2. п. го̀сти̑ и го̀стију, 3. п. гостима, 4. п. госте, 5. п. гости, 6.и 7. п. гостима.
  22. Именице мрав и црв имају 2. п. ми. по обрасцу јелен: мра́ва̑ и цр́ва̑; али оне имају у том падежу и старински облик мра́ви̑ и цр́ви̑.

ИМЕНИЦЕ С НАСТАВКОМ О И Е[уреди]

Овамо иду особена људска имена с наставком о или е, и зато ове именице немају множине. Оне, пак, што не значе особена имена, те могу имати множину, немају је по обрасцима ове врсте, него по обрасцу именица средњег рода у другој врсти

Обрасци: Мирко, Милоје.

ЈЕДНИНА
1. Мирк-о Милој-е
2. Мирк-а Милој-а
3. Мирк-у Милој-у
4. Мирк-а Милој-а
5. Мирк-о Милој-е
6. Мирк-ом Милој-ем
7. Мирк-у Милој-у

Ради вежбања мењати по овим обрасцима ове именице:

  1. Марко, Јанко, Влајко, Станко, Ра̑нко, Срећко, Нешко, Нинко, Борко, Трајко, Гојко, Живко, Зорко, Јеленко, Рајко, Љубинко, Миленко, Милојко, Радојко, Манојло, Станојло; — гатало, мазало, бенетало, нагваждало, зановетало, гњеветало, закерало, итд.
  2. Благоје, Богоје, Видоје, Добривоје, Ђорђе, Ђурђе, Радоје, Ристивоје, Средоје, Спасоје, Станоје, итд.

Неке именице имају у 1. и 5. пад. једнине наставак е, а у осталим падежима се мењају по обрасцу Мирко, нпр. Павле, Јоле, Вуле, Иле, Виде, Таде, брале.

По обрасцу Мирко мењају се и ове именице: Грујо, Вујо, Бошњо, ба́бо, по́бро, у́јо, го́љо, зе́љо, ку́шљо и остале такве.

страна 55 Овако се говоре ове именице у Босни, Херцеговини, Црној Гори, Далмацији и Ужичком Округу у Србији. По осталим крајевима ове се именице говоре с наставком а: Груја, Вуја, итд, и мењају се као именице женског рода с наставком а.

Напомена. Како у именица Грујо, Вељо итд., остаје наставак о непромењен у е, тако треба он да остане непромењен и у презименима, грађеним од тих имена. Тако су правилно грађена презимена: Жујовић, Којовић, Бојовић, Пејовић, Вељовић, Мијовић, Вујовић, Јевђовић, и тима подобна.

Погрешно су, пак, грађена презимена: Стајевић, Коњевић, Пајевић, Дрљевић, Чађевић, Брђевић, и њима подобна.

Та презимена могу бити или: Стајовић, Коњовић, Пајовић, Дрљовић, Чађовић, Брђовић, — или: Стајић, Коњић, Пајић, Дрљић, Чађић, Брђић, од Ста́ја, Ко́ња, Па́ја, Др́ља, Чађа, Брђа, као што од Томо бива презиме Томовић, а од Тома презиме Томић.

ДРУГА ВРСТА[уреди]

По другој врсти мењају се именице средњега рода с наставком о и е.

Обрасци село, поље.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. сѐл-о се̏л-а
2. сѐл-а се̑л-а̑
3. сѐл-у се̏л-има
4. сѐл-о се̏л-а
5. сѐл-о се̏л-а
6. сѐл-ом се̏л-има
7. сѐл-у се̏л-има

Ради вежбања мењати по овом обрасцу, ове именице: ждрело, прело, грло, тр́ло, вре̏ло (извор), огњило, гудало, стругало, огледало, мерило, мотовило, вратило, зрцало, мочило, шило, сито, решето, дле́то, слово, перо, зрно, рало, цедило, једрило, јато, острво, звоно, крило, колено, место, корито, вретено, дело, солило, лето, језеро, море, гнездо (погрешно је гњездо), итд.

Образац поље.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. по̏љ-е по̀љ-а
2. по̏љ-а по́љ-а̑
3. по̏љ-у по̀љ-има
4. по̏љ-е по̀љ-а
5. по̏љ-е по̀љ-а
6. по̏љ-ем по̀љ-има
7. по̏љ-у по̀љ-има

Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице: лице, плеће, седиште, селиште, шеталиште, игралиште, стрниште, конопљиште, купусиште, купалиште, збориште, станиште, итд.

Тако и збирне именице али само у једнини: борје, гложје, јелашје, звериње, прстење, грумење, трње, биље, влаће, перје, итд.

Тако и некоје мислене: читање, певање, итд.

Напомене.

  1. У именица, које се свршују на два сугласника умеће се између та два сугласника а само у 2. пад. множине нпр. окно — ок-а-н-а; копље — коп-а-љ-а.
  2. Ради вежбања мењати с овом особином именице: ребро, брвно, влакно, седло, весло, повесмо, гротло — гротала, клатно — клатана, дебло, стабло, пру́гло, друштво — друштава; копље, ребарце, језерце, коленце, острвце, зрнце, дрвце, перце, огледалце. Од овога правила се изузимају именице које се свршују на сугласнике: жђ, зд, ст, шт, јер се између ових сугласника не умеће а, нпр, гвожђе 2. п. мн. гво́жђа̑; гнездо — гне́зда̑; огњиште — о̀гњи̑шта̑; место — ме̑ста̑.
  3. У именица којима се основа свршује на лц мења се л у о у свима падежима, само у 2. п. мн. остаје непромењено. Тако: криоце од крилце има 2. п. мн. крилаца; грʼоце од грлце има грлаца; сеоце од селце има селаца,
  4. Именице срце и пуце имају 2. п. мн. ср̑ца̑ и пу̑ца̑ по обрасцу село; али оне имају у том падежу и ср̏да̑ца̑, пу̏та̑ца̑, јер су им основе биле срдц, путц,
  5. Именице око и ухо место множине имају некадашњу двојину, овако:
  6. 1. очи уши
    2. очију ушију
    3. очима ушима
    4. очи уши
    5. очи уши
    6. очима ушима
    7. очима ушима

ТРЕЋА ВРСТА[уреди]

По овој врсти мењају се именице женскога рода, с наставком а.

Образац жена.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. жѐн-а жѐн-е
2. жѐн-е̑ же́н-а̑
3. жѐн-и жѐн-ама
4. жѐн-у жѐн-е
5. же̏н-о жѐн-е
6. жѐн-о̑м жѐн-ама
7. жѐн-и жѐн-ама

Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

баба, буба, беба, беда, брада, брана (при воденици), греда, рода, руда, стена, труба, чета, проба, кеба, стуба, када, лу̏да, пена, мена, маза, нада, оса, роса, овца, коза, крава, глава, слава, кућа, колиба, ружа (цвет), прија, стрела, струна, страна, јетрва, заова, брава, крпа, рупа, купа, ступа, јагода, шљива, трњина, глогиња, гомила, дудиња, маслина, тица, риба, лађа, госпођа, везиља, шваља, ткаља, итд.

Особене: Мара, Јана, Јела, Лена, Брана, Мица, Ружа, Вида, Зора; — Србија, Русија, Славонија, Румунија, Азија, Персија, Индија, Албанија, итд.

По обрасцу жена мењају се и именице мушког рода с наставком а:

судија, војвода, војсковођа, књиговођа, рачуновођа, прота, терзија, ћурчија, бозаџија, казанџија, патролџија, калдрмџија, кириџија, саџија, кафеџија, ветрогоња, млакоња, младожења, итд.

Тако и особене:

Груја, Вуја, Воја, Влада, Гаја, Ђура, Ива, Јова, Која, Лаза, Мића, Мија, Неша, Паја, Спаса, Стоја, Таса, Тића, итд.

Напомене.

  1. У именица које имају на крају основе грлене сугласнике г, к, х мењају се ти сугласници пред наставком и: г у з, к у ц, х у с, као што се види у обрасцима књига, река, снаха.
  2. страна 58
    ЈЕДНИНА
    1. књи̏г-а ре́к-а сна̀х-а
    2. књи̏г-е̑ ре́к-е̑ сна̀х-е̑
    3. књи̏з ре́ц сна̀с
    4. књи̏г-у ре́к-у сна̀х-у
    5. књи̏г-о ре́к-о сна̏х-о
    6. књи̏г-о̑м ре́к-ом сна̀х-о̑м
    7. књи̏з ре́ц сна̀с

    У множини имају тачно по обрасцу жена.

    Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице:

    брига, струга, нога, вуга, пега, кврга, вага, ду̏га, дру́га, ду́га (на небу), рога, туга, тојага, натега, чворуга, јаруга, совуљага, пречага, шеврљуга, мачуга, каљуга, вијуга, оструга, услуга, заслуга, утега, истрага, вињага, послуга, итд.

    јабука, дивљака, бодљика, деверика, рука, стрника, паприка, карика, длака, дрека, струка, лу́ка (пристаниште), му̏ка, врљика, шибљика, стабљика, мотика, кашика, Америка, Африка,

    Тако и именица м. рода владика.

    Маћеха, утеха, сврха, јоха (дрво), епоха, чоха, муха.

    Од овог обрасца одступају именице које се од милоште скраћују, јер у њих сугласници г, к, остају непромењени, што се види из ових образаца:

    ЈЕДНИНА
    1. Бо́г-а чи́к-а Ми́к-а
    2. Бо́г-е̑ чи́к-е̑ Ми́к-е̑
    3. Бо́г чи́к Ми́к
    4. Бо́г-у чи́к-у Ми́к-у
    5. Бо̑г-о чи́к-о Ми́к-о
    6. Бо́г-о̑м чи́к-ом Ми́к-ом
    7. Бо́г чи́к Ми́к

    Ради вежбања мењати по овим обрасцима именице:

    Гига, Грга, Дра́га, (од Драгутин), Дра̑га (од Драгиња), За́га (од Загорка), Ма́га (од Магдалена), Не́га (од Негосава), ци́га; ђога.

    Вука, Дака, Ђока, Жика, Ика, Јека, Јока, Лека, нака, дика, зека, сека, ујка, прика, бака, дека, стрика, ко́ка, Рака, Сока, Стака, итд.

  3. У именица којима се основа свршује на два сугласника, умеће се у 2. пад. множине а између она два сугласника нпр. образац пушка.
  4. страна 59
    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. пу̏шк-а пу̏шк-е
    2. пу̏шк-е̑ пу̏ш-а̑-к-а̑
    3. пу̏шц-и пу̏шк-ама
    4. пу̏шк-у пу̏шк-е
    5. пу̏шк-о пу̏шк-е
    6. пу̏шк-ом пу̏шк-ама
    7. пу̏шц-и пу̏шк-ама

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

    бачва, бритва, брадва, бомба, борба, ватра, војска, грашка, гужва, даска, евењка, грађанка, душманка, жалба, жетва, жирка, жртва, игла, клетва, кришка, крушка, летка, лутка, мотка, мајка, метла, макља, молба, молитва, мрква, петља, пасторка, пастирка, поштарка, простирка, сенка, свадба, сестра, служба, сламка, судба, табла, трешња, вишња, тиква, торба, торта, трмка, ћерка, ћурка, урма, црква, шатра, итд.

    Од овог правила одступају именице, којима се основе свршују на сугласнике жд, зд, ст, шт, дажда, узда, врста, башта, у којих се не умеће а између тих сугласника.

    Исто тако у именица којима се основа свршује на сугласнике дњ и тњ не умеће се између тих сугласника а, него те именице у 2. пад. мн. добијају наставак и̑, нпр. радњара́дњи̑; претњапре́тњи̑, итд.

  5. Именице особене од два слога, с двотоним акцентом на првом, нпр. Ми̑лка, и именице особене од више слогова имају пети падеж једнак с првим. Пример:
  6. ЈЕДНИНА
    1. Ми̑лк-а Милет-а
    2. Ми̑лк-е Милет-е
    3. Ми̑лц-и Милет-и
    4. Ми̑лк-у Милет-у
    5. Ми̑лк-а Милет-а
    6. Милк-ом Милет-ом
    7. Милц-и Милет-и

    Тако: Анка, Борка, Бранка, Дивна, Живка, Зорка, Јелка, Јулка, Ленка, Олга, Рајка, Славка, Сојка, Станка;

    Борислава, Бранислава, Даринка, Добрија, Добрила, Ђурђина, Живана, Загорка, Јаворка, Јелена, Јованка, Косара, Љубинка, Милева, Надежда, Станојка, Убавка, Велика;

    Живота, Илија, Милија, Никола, Станиша, Угљеша, итд.

    страна 60 Овако имају пети падеж једнине, једнак с првим и именице које значе имена земаља, а завршују се слогом ка̑, као: Француска, Швајцарска, Енглеска, Немачка, Грчка, итд. У осталом ове се именице мењају као одређени придеви, те имају у 3. и 7. пад. Француској, Швајцарској, итд.

  7. Именице које имају више од два слога, а завршују се слогом ца, имају у петом, пад. једнине наставак е.
  8. На пример: 1. Јелиц-а, 2. Је̏лиц-е̑, 3. Јелиц-и, 4. Јелицу, 5. Је̏лиц-е, 6. Јелиц-ом, 7. Јелиц-и. Тако: Аница, Зорица, Милица, Ружица. Даница, Љубица, Станица, Грујица, Јовица, Стевица, баница, водица, грлица, газдарица, кметица, учитељица, краљица, царица, преслица, чашица, травица, сиротица, итд. Неке се говоре и с наставком о у том падежу, нпр. пијаницо, слепицо, вештицо, варалицо, итд.
  9. Именице рука, нога, слуга имају у 2. пад. мн. по обрасцу жена ру́ка, но́га̑, слу́га̑, али имају и од старинске двојине: ру̀ку̑, но̏гу̑, слу̀гу̑.
  10. Именице: владика, војвода, судија, слуга имају пред собом придев или заменицу у једнини у мушком, а у множини у женском роду, нпр. наш владика — наше владике; наш војвода — наше војводе; праведан судија — праведне судије; веран слуга — верне слуге.

ЧЕТВРТА ВРСТА[уреди]

По четвртој врсти мењају се именице женскога рода које сад немају наставка за први падеж једнине, а некада су имале наставак полугласник ь (танко јер), и онда су имале један слог више, нпр. стварства-рь.

Образац ствар.

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. ства̑р ства̑р-и
2. ства̑р-и ства́р-и̑
3. ства̑р-и ства́р-има
4. ства̑р ства̑р-и
5. ства̑р-и ства̑р-и
6. (ства̑р-и
(ства̑р-ју
ства́р-има
7. ства́р-и ства́р-има

страна 61 Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

ва̑ш, жу̑ч, ја̑р, па̑ж, ко̏кош, мо̏ча̑р, не̏ја̑ч, пе̑ћ, ре̑ч, ср̑ж, тва̑р.

Напомене:

  1. У именица које се свршују на два сугласника умеће се а између тих сугласника у првом и четвртом пад. једн. зато што немају наставка, нпр. равн — ра̑в-а-н — ра̑вн-и.
  2. Ако је од та два сугласника на крају л, пошто се између њих уметне а тај се глас л, дошавши на крају слога, промени у о, нпр. мисл — мис-а-л — мисао; погибл — погиб-а-л — погибао. У речи со̑ било је сол—соо—со̑.
  3. Кад се речи ове врсте у шестом пад. једнине употребе с наставком ју, онда се сугласник, који се као крајњи у основи нађе пред ј, спаја с ј по закону јотовања, нпр.
  4. глад-ју — глађу. Тако: бујад, прњад, сувад, студ; пилад, чељад, момчад, телад, итд. памет-ју — памећу. Тако врлет, голет, смрт, папрат, павит; зелен-ју — зелењу. Тако: ру̏ме̑н, стр̏мен, ра̑ван; сол-ју — сољу.
  5. Именице, којима се основе свршују на уснене сугласнике б, в, м, п, између ових сугласника и ј умеће се л, које се с ј спаја у љ, нпр.
  6. зоб-ју — зоб-л-ју — зобљу. Тако: ко̑б, до̑б, крв, кап, о̏зи̑м, на́рав, на̏зе̑б, скр̑б, по̏ги̑бал — по̏ги̑бљу.
  7. У именица, којима се основа свршује на зл, зн, сл, сн, ст, кад се с ј од наставка споје л и н у љ и њ, онда се пред љ и њ претвара з у ж, с у ш, те у 6. пад. једнине буде нпр.
    • смр̑зао — смрзл-ју — смрзљу — смржљу.
    • бо̏ја̑зан — бојазн-ју — бојазњу — бојажњу;
    • мисао — мисл-ју — мисљу — мишљу;
    • пле̑сан — плесн-ју — плесњу — плешњу;
    • маст — маст-ју — масћу — машћу.
    Тако: го̏ја̑зан, по̏ми́сао, сла̑ст, бо̏ле̑ст, ми̏ло̑ст, ра̏до̑ст, му̏дро̑ст, ста̏ро̑ст, мла̏до̑ст, и̏спове̑ст, јарост, жа̏ло̑ст, па̏ко̑ст, за́вист, итд.
  8. У именица којима се основа свршује на ђ, ћ, љ избацује се у 6. пад. једнине ј од наставка, нпр.
  9. страна 62
    • чађ — чађ-ју — чађу;
    • крмељ — крмељ-ју — крмељу.
    • помоћ — помоћ-ју — помоћу.
  10. Збирне именице са завршетком ад зато што су збирне имају облике само у једнини. Али оне имају и облике множине за трећи, шести и седми падеж с наставком ма, нпр.
  11. че̏ља̑дчеља́дма. Тако: пи̏ла̑д, те̏ла̑д, ја̏гња̑д, ждре̏ба̑д, ја̏ра̑д, пра̏са̑д, ђа̏ча̑д, мо̏мча̑д, чо̀банча̑д, итд.
  12. Именице: кост, кокош, ва̑ш (у̑ш); прси (ова има само множину), имају други падеж множине по обрасцу, нпр.
  13. Али оне имају за тај падеж и облик старинске двојине на пример:
  14. Именица која сада гласи вече и тако гласећи је средњег рода, била је некад мушког рода и гласила вечер, као што се види у поздраву доба̀р-вече. Сада, пак, кад се рекне цела: вечер, женског је рода, нпр. та ве̏че̑р, те ве̏чери, тих вѐчери̑, тим вѐчерима, итд.
  15. У именица ове врсте једнаки су по гласовима трећи и седми пад. једнине, али су по нагласку различити.
  16. Тако: вла̑ст, ре̑ч, ства̑р имају у 3. пад.: вла̑сти, ре̑чи, ства̑ри, а у 7. пад. имају: вла́сти, ре́чи, ства́ри. Тако: вр̏ле̑т, го̏ле̑т, па̏ме̑т имају у 3. пад. вр̏ле̑ти, го̏ле̑ти, па̏ме̑ти, а у 7. пад. имају: врле́ти, голе́ти, паме́ти. Тако: бо̏ле̑ст, жа̏ло̑ст, ра̏до̑ст имају у 3. пад. бо̏лести, жа̏лости, ра̏дости, а у седмом пад. имају: болѐсти, жало̀сти, радо̀сти.
  17. Именице мати и кћи мењају се овако:
  18. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. ма̏ти ма̏тер-е
    2. ма̏тер-е̑ ма̏те̑р-а̑
    3. ма̏тер-и ма̏тер-ама
    4. ма̏те̑р ма̏тер-е
    5. ма̏ти ма̏тер-е
    6. ма̏тер-о̑м ма̏тер-ама
    7. ма̏тер-и ма̏тер-ама

    страна 63

    ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. кћи̑ кће̏р-е
    2. кће̏р-и кћѐр-и̑
    3. кће̏р-и кћѐр-има
    4. кће̑р кће̏р-и
    5. кће̏р-и кће̏р-и
    6. кће̏р-и и кће̑рју кћѐр-има
    7. кће̏р-и кћѐр-има

ПЕТА ВРСТА[уреди]

По петој врсти мењају се именице средњег рода којима се основе свршују на ен, ет, ес, и у којих не само што за први, четврти и пети падеж једнине немају наставка, него им у тим падежима још и од основе отпада крајње н, т, и с, нпр.

племенплеме; танеттане; небес — небе — небо. У ове последње е оставши на крају оснажава се у о.

  1. Основе на ен:
  2. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. пле̏ме племѐн-е
    2. пле̏мен-а племе́н-а̑
    3. пле̏мен-у племѐн-има
    4. пле̏ме племѐн-а
    5. пле̏ме племѐн-а
    6. пле̏мен-ом племѐн-има
    7. пле̏мен-у племѐн-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

    и̏ме, ви̏ме, се̏ме, сле̏ме, те̏ме, бре̏ме, вре́ме, ра̏ме.

  3. Основе на ет:
  4. ЈЕДНИНА МНОЖИНА
    1. та́не танѐт-е
    2. та́нет-а тане́т-а̑
    3. та́нет-у танѐт-има
    4. та́не танѐт-а
    5. та́не танѐт-а
    6. та́нет-ом танѐт-има
    7. та́нет-у танѐт-има

    Ради вежбања мењати по овом обрасцу именице:

    страна 64 де̏бе, ће̏бе, ѐге, шѝше, ђу̏бре, у́же, ду̀гме, либа́де, де̏ме, (дењак, нарамак) пѐнџе, рѐнде, шкѐмбе, оје, клупче, јапунџе.

    Тако и ове али само у једнини:

    бу̏ре, ја́је, де́те, чеља́де, чо̀ба̑нче, па̏сто̑рче, у̀нуче, на̀ходче, ђа́че, ти̏че, лу̏че, ма̏че, ку̏че, па̀шче, ју́не, кљу́се, ла̏не, лисѝче, мајму̀нче, јѐле̑нче, ку́мче, тѐле, ја̏гње, пи̏ле, пра̑се, ћу̏ре, гу̏шче, па̏че, сви́њче, го̀вече, Ср̀пче, Ту̀рче, итд.

    Напомене:

    1. Некоје од именица са завршетком ет, које имају само једнину по обрасцу тане, место облика за множину имају збирну именицу с наставком ад, нпр.
    2. Именица дете место множине има збирну именицу и од ње овакве падеже: 1. деца, 2. деце, 3. деци, 4. децу, 5. децо, 6. децом, 7. деци.
    3. Именица пиле, осим што место множине има збирну именицу пилад, има за множину још и овакве падеже: 1. пи̏лићи, 2. пили́ћа̑, 3. пи̏лићима, 4. пи̏лиће, 5. пи̏лићи, 6. и 7. пи̏лићима.
    4. Именица теле осим збирне именице телад, има за множину и оваке падеже: 1. теоци, (телци), 2. те̏ла̑ца̑, 3. теоцима, 4. теоце, 5. теоци, 6. и 7. теоцима.
    5. Именица прасе осим збирне именице прасад има за множину и овакве падеже 1. пра̏сци, 2. пра̏са̑ца̑, 3. пра̏сцима, 4. пра̏сце, 5. пра̏сци, 6. и 7. пра̏сцима.
    6. Именица јагње осим збирне именице јагњад има за множину и оваке падеже; 1. ја̑гањци, 2. ја̏гања̑ца̑, 3. ја̏га̑њцима, 4. ја̏га̑њце, 5. ја̏га̑њци, 6. и 7. ја̏га̑њцима.
    7. Именица јаје има само оваке падеже за множину: 1. ја́ја, 2. ја́ја̑, 3. ја́јима, 4. ја́ја, 5. ја́ја, 6. и 7. ја́јима.
    8. Именици дрво основа је дрвет, па пошто је отпао сугласник т, оснажило се е у о. Кад ова именица значи живо дрво, у шуми или врту, она има падеже по обрасцу тане; 1. др̏во, 2. др̏вета, 3. др̏вету, 4. др̏во, 5. др̏во, 6. др̏ветом, 7. др̏вету, множина: 1. дрвѐта, 2. дрве́та̑, 3. дрвѐтима, 4. дрвѐта, 5. дрвѐта, 6. и 7. дрвѐтима.

    страна 65 Када, пак, та именица значи одсечено дрво за гориво, онда за множину има оваке падеже. 1. др̀ва, 2. др́ва̑, 3. др̀вима, 4. др̀ва, 5. др̀ва, 6. и 7. др̀вима.

  5. Основе на ес. У ову групу иду само ове три: небо, тело, чудо. Кад у ових именица отпадне с онда е у замену за то оснажи се у о, које затим важи као да је наставак за падеж, и ес не враћа се у једнини на своје место ни у оним падежима, који имају наставак. У множини, пак, небес има целу основу на коју долазе наставци, а телес и чудес имају падеже и од целе основе као и небес, а имају их и од оркњене основе: тел и чуд на које долазе наставци. Њихови су облици оваки:
    Једнина Множина
    1. не̏б-о небѐс-а
    2. не̏б-а небе́с-а̑
    3. не̏б-у небѐс-има
    4. не̏б-о небѐс-а
    5. не̏б-о небѐс-а
    6. не̏б-ом небѐс-има
    7. не̏б-у небѐс-има
    1. те̑л-о те̑л-а телѐс-а
    2. те̑л-а те̑л-а̑ теле́с-а̑
    3. те̑л-у те̑л-има телѐс-има
    4. те̑л-о те̑л-а телѐс-а
    5. те̑л-о те̑л-а телѐс-а
    6. те̑л-ом те̑л-има телѐс-има
    7. те̑л-у те̑л-има телѐс-има
    1. чу̏д-о чу̏д-а чудѐс-а
    2. чу̏д-а чу̏д-а̑ чуде́с-а̑
    3. чу̏д-у чу̏д-има чудѐс-има
    4. чу̏д-о чу̏д-а чудѐс-а
    5. чу̏д-о чу̏д-а чудѐс-а
    6. чу̏д-ом чу̏д-има чудѐс-има
    7. чу̏д-у чу̏д-има чудѐс-има

страна 66

ЗАМЕНИЧКА ПРОМЕНА[уреди]

Друкчије се мењају заменице личне а друкчије придевне.

ЛИЧНЕ ЗАМЕНИЦЕ[уреди]

У личних заменица не распознају се основе и наставци.

Лична заменица 1. лица

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. ја̑ ми̑
2. мѐне̑, ме на̑с
3. мѐни, ми на̏ма, нам
4. мѐне̑, ме на̑с
5.
6. мно̑м, мно́ме на̏ма
7. мѐни на̏ма

Лична заменица за 2. лице

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. ти̑ ви̑
2. тѐбе̑, те ва̑с
3. тѐби, ти ва̏ма, вам
4. тѐбе̑, те ва̑с
5. ти̑ ви̑
6. то̏бо̑м ва̏ма
7. тѐби ва̏ма

Лична заменица 3. л. познатог

ЈЕДНИНА
1.о̑но̀нао̀но
2.њѐга, гање̑, јењѐга, га
3.њѐму, муњо̑ј, јојњѐму, му
4.њѐга, га, њњу̑, ју, јењѐга, га
5.
6.њи̑м, њи́мењо̑м, њо́мењи̑м, њи́ме
7.њѐмуњо̑јњѐму
МНОЖИНА
1.о̀нио̀нео̀на
2.њи̑х, их} за сва три рода
3.њи̏ма, им
4.њи̑х, и̏х
5.⎬ за сва три рода
6.њи̏ма
7.њи̏ма

Личне заменице 3. л. непознатог.

ЈЕДНИНА
1. ко што
2. кога чега, шта
3. кому, коме чему
4. кога што, шта
5.
6. ким, киме чим, чиме,
7. ком чем

Овако се мењају и заменице: неко, нешто; нико, ништа; свако, свашта; којеко, којешта.

Ове заменице немају облика за множину.

Лична заменица за свако лице.

1.
2. сѐбе̑, се
3. сѐби
4. сѐбе̑, се
5.
6. со̏бо̑м
7. сѐби

ПРИДЕВНЕ ЗАМЕНИЦЕ[уреди]

У ових заменица распознају се основе и наставци и имају облике за сва три рода.

Образац сам, сама, само.

ЈЕДНИНА
1. са̑м са́м-а са́м-о
2. са́м-о̑га(-о̑г) са́м-е̑ са́м-о̑га(-о̑г)
3. са́м-о̑му(-о̑м) са́м-о̑ј са́м-о̑му(-о̑м)
4. са̑м, са́м-о̑га(-о̑г) са́м-у са́м-о
5. са̑м са́м-а са́м-о
6. са́м-и̑м са́м-о̑м са́м-и̑м
7. са́м-о̑м са́м-о̑ј са́м-о̑м

страна 68

МНОЖИНА
1. са́м-и са́м-е са́м-а
2. са́м-и̑х } за сва три рода
3. са́м-и̑м(-и̑ма)
4. са́м-е са́м-е са́м-а
5. са́м-и са́м-е са́м-а
6. са́м-и̑м(-и̑ма) } за сва три рода
7. са́м-и̑м(-и̑ма)

Овако се мењају заменице:

овај, ова, ово; тај, та, то; онај, она, оно, (пошто од ов-ај, он-ај, т-ај отпадне ај, а остану основе: ов, он, т);

сваки—а—о; неки—а—о; овакав—а—о; такав—а—о; какав—а—о; онакав—а—о; свакакав—а—о, некакав—а—о; којекакав—а—о; никакав—а—о; свакојак—а—о; оваки—а—о; таки—а—о; исти—а—о; његов—а—о; њен—а—о; њихов—а—о; оволики—а—о; толики—а—о; онолики—а—о; колики—а—о; васколики, сваколика, свеколико.

Овако се мењају и све заменице женскога рода које се завршују на ј и ш, као:

Моја, твоја, своја, која, некоја, свакоја, сва; наша, ваша

Заменице, пак, мушког и средњег рода које се завршују на ј и ш мењају се овако:

ЈЕДНИНА
1. сво̑ј сво̀ј-е
2. сво̀ј-е̑га(-е̑г) } за оба рода
3. сво̀ј-е̑му(-е̑м)
4. сво̑ј, сво̀ј-е̑га сво̀ј-е
5. сво̑ј сво̀је
6. сво̀ј-и̑м } за оба рода
7. сво̀ј-е̑м

Множина по обрасцу сам—а—о.

Овако се мењају заменице:

мој, моје; твој, твоје; наш, наше; ваш, ваше; који, које; некоји, некоје; никоји, никоје; свакоји, свакоје; којекоји, којекоје; сав, све: 2. п. свега, 3. свему, 4. сав, свега, све, итд.

БРОЈЕВИ[уреди]

Бројеви, који се још и сад мењају, имају облике по заменичкој промени. страна 69 Тако:

ЈЕДНИНА МНОЖИНА
1. јѐдан јѐдн-и
2. јѐдн-о̑га(-о̑г) јѐдн-и̑х
3. јѐдн-о̑му(-о̑м) јѐдн-и̑м(-и̑ма)
4. јѐдан, јѐдн-о̑га(-о̑г) јѐдн-е
5. јѐдан јѐдн-и
6. јѐдни̑-м јѐдн-и̑м(-и̑ма)
7. јѐдн-о̑м јѐдн-и̑м(-и̑ма)
1. јѐдн-а јѐдн-е
2. јѐдн-е̑ јѐдн-и̑х
3. јѐдн-о̑ј јѐдн-и̑м(-и̑ма)
4. јѐдн-у јѐдн-е
5. јѐдн-а јѐдн-и
6. јѐдн-о̑м јѐдн-и̑м(-и̑ма)
7. јѐдн-о̑ј јѐдн-и̑м(-и̑ма)
1. јѐдн-о јѐдн-а
2. јѐдн-о̑га(-о̑г) јѐдн-и̑х
3. јѐдн-о̑му(-о̑м) јѐдн-и̑м(-и̑ма)
4. јѐдн-о јѐдн-а
5. јѐдн-о јѐдн-а
6. јѐдн-и̑м јѐдн-и̑м(-и̑ма)
7. јѐдн-о̑м јѐдн-и̑м(-и̑ма)

Реч један значи у једнини број, а говори се и место неодређене заменице неки-а-о, а у множини увек се употребљава место те неодређене заменице неки-а-о.

Бројеви два, оба, обадва, три, четири, имају облике старинске заменичке двојине, па и именице, које уз њих стоје, имају такође облике старинске двојине, нпр.

  • 1., 4. и 5. два̑, три̑, чѐтири̑ човека, пилета
    • 2. два́ју̑, три́ју̑, четири́ју̑ људи, пилића
  • 3., 6. и 7. два́ма, три́ма, четѝрма људма, пилићима.
  • 1., 4. и 5. две̑, три̑, чѐтири̑ сестре
    • 2. две́ју̑, три́ју̑, четири́ју̑ сестара
  • 3., 6. и 7. две́ма, три́ма, чети́рма сестрама.

страна 70 Али чим пред бројеве два, оба, обадва, три, четири дође предлог, они постају непроменљиви, остајући у четвртом пад. старинске двојине који је једнак с првим, а именице мушкога и средњега рода уз те бројеве долазе такође у четврти пад. старинске двојине који је једнак са садашњим другим падежем једнине. Именице, пак, женскога рода долазе такоће у четврти пад. старинске двојине који је једнак са садашњим првим и четвртим множине.

Примери:

Тражио сам га у три куће. Код две сестре. Преко три воде студене, преко три горе зелене. Код она два храста. Мећу она два брда. Би̏ли су се око два велика града. Био сам у оба та места. Оре на два вола. Код три коња иде пешке.

Збирни бројеви двоје, троје, четворо, петоро итд. мењају се само у средњем роду по обрасцу једнине придевних заменица, с малим одступањем. Уз ове бројеве стоје именице, које немају множине, у 2. пад. једнине, као: двоје јагњади, а које имају множину, стоје у 2. пад. множине, као: двоје сви́ња̑.

Образац:

  1. дво̏је — че̏творо јагњади; свиња
  2. дво̀га — четво̀рга јагњади; свиња
  3. дво̀ме-ма — четво̀рме-ма јагњади; свиња
  4. дво̏је — че̏творо јагњади; свиња
  5. дво̏је — че̏творо јагњади; свиња
  6. дво̀ма — четво̀рма јагњади; свиња
  7. дво̀ма — четво̀рма јагњади; свиња

Облици двога, трога постали су: од двојега — двојога — двоога — двога; од тројега — тројога — троога — трога.

Збирни бројеви двоје, троје, четворо, итд. придевају се именицама у множини као придеви, нпр. двоји сватови, двојих сватова, двојим сватовима, итд., троја кола, четворе виле, гусле, итд.

ПРИДЕВСКА ПРОМЕНА[уреди]

Друкчије наставке за падеже имају придеви неодређени, нпр. жу̑т, а друкчије одређени, нпр. жу̑ти̑.

Образац за неодређене придеве: жу̑т-а-о.

ЈЕДНИНА
1. жу̑т жу́т-а жу́т-о
2. жу́т-а жу́т-е̑ жу́т-а

страна 71

3. жу́т-у жу́т-о̑ј жу́т-у
4. жу̑т, жу́та жу́т-у жу́т-о
5.
6. жу́т-и̑м жу́т-о̑м жу́т-и̑м
7. жу́т-у жу́т-о̑ј жу́т-у
МНОЖИНА
1. жу́т-и жу́т-е жу́т-а
2. жу́т-и̑х за сва три рода
3. жу́т-и̑м
4. жу́т-е жу́т-е жу́т-а
5.
6. жу́т-и̑м за сва три рода
7. жу́т-и̑м

Ради вежбања мењати по овом обрасцу придеве:

млад-а-о; стар-а-о; нов-а-о; скуп-а̑-о; туп-а-о; мек-а-о; леп-а-о; црн-а-о; плав-а-о; слеп-а-о; здрав-а-о, итд.

Напомене.

  1. Придеви овог обрасца имају 4. пад. једнине двојак: као први, или као други. Ако стоје уз именице које значе што живо, те им је 4. пад. као други, стоји уз њих и придев у облику 2. падежа; ако ли не значе што живо, те им је 4. пад. као први, и придев ће стајати у облику првога падежа.
  2. У придева, у којих се основа свршује на два сугласника, умеће се а између тих сугласника, као и код именица у падежима, који немају наставка нпр. добрдобардобр-а, добр-у, итд.
  3. Којима се од придева овог обрасца основа свршује на који непчани сугласник, у њих се наставак о у средњем роду мења у е, нпр. вруће.
  4. Заменице: овакав, такав, онакав, какав, некакав, никакав, свакакав, а још чешће присвојне заменице његов, њен, њезин, њихов, њихан — узимају облике неодређених придева по овом обрасцу, нпр. чуо сам то од његова брата, од њихова сина, итд.

2. Образац за одређене придеве: жу̑ти̑—а̑, о̑.

ЈЕДНИНА
1. жу̑т-и̑ жу́т-а̑ жу̑т-о̑
2. жу́т-о̑га(-о̑г) жу̑т-е̑ жу̑т-о̑га(-о̑г)

страна 72

3. жу̑т-о̑му(-о̑м,-о̑ме) жу̑т-о̑ј жу̑т-о̑му(-о̑м,-о̑ме)
4. жу̑т-и̑(-о̑га,-о̑г) жу̑т-у̑ жу̑т-о̑
5. жу̑т-и̑ жу̑т-а̑ жу̑т-о̑
6. жу̑т-и̑м жу̑т-о̑м жу̑т-и̑м
7. жу̑т-о̑м(-о̑ме) жу̑т-о̑ј жу̑т-о̑м-(о̑ме)
МНОЖИНА
1. жу̑т-и̑ жу̑т-е̑ жу̑т-а̑
2. жу̑т-и̑х } за сва три рода
3. жу̑т-и̑м(-и̑ма)
4. жу̑т-е̑ жу̑т-е̑ жу̑т-а̑
5. жу̑т-и̑ жу̑т-е̑ жу̑т-а̑
6. жу̑т-и̑м(-и̑ма) } за сва три рода
7. жу̑т-и̑м(-и̑ма)

По овом обрасцу мењају се придеви којима се основа свршује на који било ненепчани сугласник, нпр.

љу̑ти̑, ту̑пи̑, о̏штри̑, ја̑ки̑, бла̑ги̑, зѐлени̑, др̀вени̑, зла̑тни̑, пла̑ви̑; ср̏пски̑, се̏оски̑, о̏пштински̑, ва̀рошки̑, по̏љски̑, на́родни̑, љу̀дски̑, жѐнски̑, шко̏лски̑, ђа̑чки̑, мо̀мачки̑, итд.

У придева, којима се основа свршује на који непчани сугласник, мења се наставак о у мушком и средњем роду иза непчаника у е.

Образац: вру̑ћи—а̑—е̑.

ЈЕДНИНА
1. вру̑ћ-и̑ вру̑ћ-а̑ вру̑ћ-е̑
2. вру̑ћ-е̑га(-е̑г) вру̑ћ-е̑ вру̑ћ-е̑га(-е̑г)
3. вру̑ћ-е̑му(-е̑м) вру̑ћ-о̑ј вру̑ћ-е̑му(-е̑м)
4. вру̑ћ-и̑(-е̑га,-е̑г) вру̑ћ-у̑ вру̑ћ-е̑
5. вру̑ћ-и̑ вру̑ћ-а̑ вру̑ћ-е̑
6. вру̑ћ-и̑м вру̑ћ-о̑м вру̑ћ-и̑м
7. вру̑ћ-е̑м вру̑ћ-о̑ј вру̑ћ-е̑м
МНОЖИНА
1. вру̑ћ-и̑ вру̑ћ-е̑ вру̑ћ-а̑
2. вру̑ћ-и̑х } за сва три рода
3. вру̑ћ-и̑м(-и̑ма)
4. вру̑ћ-е̑ вру̑ћ-е̑ вру̑ћ-а̑
5. вру̑ћ-и̑ вру̑ћ-е̑ вру̑ћ-а̑
6. вру̑ћ-и̑м(-и̑ма) } за сва три рода
7. вру̑ћ-и̑м(-и̑ма)

страна 73 Ради вежбања мењати по овом обрасцу придеве:

ри̑ђи̑, до̀ма̑ћи̑, бу̀ду̑ћи̑, ста̀јаћи̑, ту̑ђи̑, кра̑јњи̑, го̑рњи̑, до̑њи̑, сре̏дњи̑, кра̏вљи̑, го̀веђи̑, ја̀гњећи̑, пѝлећи̑, ти̏чији̑, о̀вчији̑ (Овче Поље).

По овом обрасцу мењају се сви придеви и за први и за други ред поређења, нпр.

бе̏љи̑на̑јбељи̑; мла̏ђи̑на̑јмлађи̑; ле̏пши̑на̑јлепши̑; ме̏кши̑на̑јмекши̑; но̀вији̑на̑јновији̑; пу̀нији̑на̑јпунији̑, итд.