Srpska gramatika (Ž. Simić)/Poglavlje 4

←Poglavlje 3

Srpska gramatika Pisac: Živojin Simić Poglavlje 4: Imenski oblici

Poglavlje 5→

Simić, Živojin (1922). Srpska gramatika. Beograd: Knjižara Gece Kona.

IMENSKI OBLICI

PADEŽI

Oblici u koje padaju imena da bi odgovorila potrebi smisla zovu se padeži. Padeža ima sedam u jednini i sedam u množini. Tako:

Prvi padež (nominativ, imenovni)

na pitanje ko i što znači ime lica ili stvari, npr. Ban Uglješa i Vojvoda Gojko Ruža mirisna.

Drugi padež (genitiv, rodovni)

na pitanje čij znači da nešto pripada onome što imenica znači, npr. Vinograd je Ljutice Bogdana; a na pitanje koga ili čega između ostaloga označuju deo onoga što imenica znači, npr. Nek donese tamjana. Pogledajte mu hleba.

Treći padež (dativ, dodavni)

na pitanje kome i čemu znači da se onome, čemu je imenica ime, daje, dodaje, primiče, npr. Tako kralju Bog i sreća dade. Dodajte mu hladne bode. Idi k mravu te se nauči, o lenjivče!

Četvrti padež (akuzativ, predmetni)

na pitanje koga i šta znači predmet radnje, npr. Kuj mi sablju Novače kovaču. Dobra Šarca vrlo rasrdio.

Peti padež (vokativ, dozivni)

znači dozivanje onoga ili obraćanje onome čemu je imenica ime, npr. O Milošu! zar se mene nadaš? Idi, slugo, te poznaj devojku. Deco moja, sivi sokolovi!

Šesti padež (instrumental, oruđni)

na pitanje kim i čim znači između ostaloga oruđe kojim se radnja radi, npr. Da sabljama zemlju dijelimo. Udri granom po zelenoj travi.

Sedmi padež (lokativ, mesni)

uvek s predlozima, znači mesto, prostor i vreme radnje, npr. Novo sito o klinu visi. Razapeše po polju šatore. U devetom sahatu povika Isus

strana 46

IMENSKE PROMENE

Nastavci za padeže drukčiji su u imenicȃ, drukčiji u prideva, drukčiji u zamenica s toga se razlikuju: promena imenička, promena pridevska i promena zamenička.

Brojevi koji još i sad menjaju oblike, menjaju ih kao zamenice, zbog toga nemaju zasebne promene.

IMENIČKA PROMENA

Prema razlici, koja se pojavljuje u oblicima imenica, deli se imenička promena u ovih pet vrsta:

Prva vrsta.

Po ovoj vrsti menjaju se imenice muškog roda koje sada nemaju nastavka za privi padež, npr. jelen i one koje imaju nastavak o ili e, npr. Mirko, Miloje.

Druga vrsta.

U ovu vrstu idu imenice srednjega roda s nastavcima o, e, npr. sel-o, polj-e,

Treća vrsta.

U ovu vrstu idu imenica ženskoga roda s nastavkom a, npr. žen-a, i imenice muškog roda s nastavkom a, npr. sudij-a.

Četvrta vrsta.

U ovu vrstu idu imenice ženskoga roda bez nastavka u prvom padežu, npr. stvar, peć.

Peta vrsta.

U ovu vrstu idu imenice srednjega roda koje za prvi padež ne samo nemaju nastavka, nego im se u tom padežu i sama osnova krnji, npr. dete — detet-a — detet-u, itd.

PRVA VRSTA

Po prvoj vrsti menjaju se imenice muškoga roda:

1. Koje sada nemaju nastavka za prvi pad. jednine, te se u tom padežu završuju suglasnikom, a u nekadašnjem srpskom jeziku imale su nastavak poluglasnik ъ (debelo jer) ili ь (tanko jer) i onda su imale jedan slog više, npr. je-len je-le-nъ; o-rač — o-ra-čь.
2. Koje sada imaju nastavak o ili e, npr. Mirk-o Miloj-e

Za imenice bez nastavka u 1. pad. glavni je obrazac jelen.

U obrascu raspoznaje se šta je osnova, a šta nastavak. Padeži se obeležavaju brojevima. strana 47

	JEDNINA	MNOŽINA
1.	jѐlen	jѐlen-i
2.	jѐlen-a	jȅlȇn-ȃ
3.	jѐlen-u	jѐlen-ima
4.	jѐlen-a	jѐlen-e
5.	jѐlen-e	jѐlen-i
6.	jѐlen-om	jѐlen-ima
7.	jѐlen-u	jѐlen-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice: Bogdan, Dragan, Jovan, Milan, Radovan, Stevan (kao: osobene nemaju množine); župan, žerav (ždral), deran, blesan, bukvan, tupan, glupan, zvekan, zavrzan, đakon, iguman, kadet, moler, divljan; — klipan, odljud, odrod, nitkov; — pandur, pobratim, — majmun, medved, šaran, gavran, paun, obad, đogat, samsov, šarov, itd.

Od ovog obrasca odstupaju:

1. Imenice koje ne znače ni čoveka ni životinju, nego što bilo drugo time što ni u 4. pad. jednine nemaju nastavka, nego im je kao i 1. padež, što se vidi iz obrazca zub.

	JEDNINA	MNOŽINA
1.	zȗb	zȗb-i
2.	zȗb-a	zúb-ȃ
3.	zȗb-u	zúb-ima
4.	zȗb	zȗb-e
5.	zȗb-e	zȗb-i
6.	zȗb-om	zúb-ima
7.	zúb-u	zúb-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice: balvan, bezdan, vagan, tavan, bršljan, bostan, đerdan, đerđev, ekser, zaves, zavet, zaklon, zakon, zakup, zaliv, zubun, greben, izbor, izvor, jorgan, jablan, kazan, kukuruz, majdan, obraz, odbor, okov, otvor, odmor, poklon, ponor, potpis, propis, zapis, pečat, podrum, prestup, prostor, prodor, posed, pogled, sabor, savet, usev, itd.

2. Imenice kojima se osnova svršuje na koji nepčani suglasnik (j, lj, nj, đ, ž, ć, č, š) imaju u 5. pad. jednine nastavak u, a u 6. pad. jedn. nastavak em (u kome se o promenilo u e), kao što se vidi iz obrazca orač.
strana 48

	JEDNINA	MNOŽINA
1.	òrȃč	oráč-i
2.	oráč-a	oráč-ȃ
3.	oráč-u	oráč-ima
4.	oráč-a	oráč-e
5.	ȍrȃč-u	orač-i
6.	oráč-em	oráč-ima
7.	oráč-u	oráč-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

Dragić, Vujić, Milić, Uroš (nemaju množine jer su osobena imena); kralj, učitelj, prijatelj, staratelj, upravitelj, bogalj, kovač, pevač, igrač, svirač, kosač, trubač, tesač, nosač, vrač, probirač, utemeljač, vaspitač, tumač, bukač, trkač, ložač, pomagač, ugnjetač, menjač, gluvać, kočijaš, taljigaš, testeraš, bogataš; konj, grivnjaš, (golub); vatralj, žarač, pokrivač, zapušač, otirač, zastirač, stalež, grabež, krpež, trpež, mutež, lupež, tiganj, obruč, razboj, krbanj, razmeštaj, premeštaj, itd.

3. Imenice koje se svršuju na grlene suglasnike g, k, h menjaju u 5. pad. jednine pred nastavkom e krajnje g u ž; k u č; h u š.
U istih imenica menja se u množini pred nastavkom i ili pred nastavkom koje se počinje sa i: g u z; k u c; h u s Obrasci: bubreg. vojnik. Vlah.

JEDNINA
1.	bubreg	vojnik	Vlah
2.	bubreg-a	vojnik-a	Vlah-a
3.	bubreg-u	vojnik-u	Vlah-u
4.	bubreg	vojnik-a	Vlah-a
5.	bubrež-e	vojnič-e	Vlaš-e
6.	bubreg-om	vojnik-om	Vlah-om
7.	bubreg-u	vojnik-u	Vlah-u
MNOŽINA
1.	bubrez-i	vojnic-i	Vlas-i
2.	bȕbrȇg-ȃ	vojnik-ȃ	Vlȃh-ȃ
3.	bubrez-ima	vojnic-ima	Vlas-ima
4.	bubreg-e	vojnik-e	Vlah-e
5.	bubrez-i	vojnic-i	Vlas-i
6.	bubrez-ima	vojnic-ima	Vlas-ima
7.	bubrez-ima	vojnic-ima	Vlas-ima

strana 49 Radi vežbanja menjati po ovim obrascima imenice:

krčag, kovčeg, prtljag, mutljag, nȁtȇg (inače nȁtega), pȍtȇg (inače pȍtega, neka sprava na kolima).

Novak, Radak, Poljak (ime narodnosti), poljak (što čuva polja), pesnik, poreznik, mučenik, poznanik, savetnik, početnik, đak, junak, jadnik, božjak, prosjak, ludak, gluvak, mužjak, radnik, ratnik, tajnik, tѐžȃk, ajduk, podanik, ujak, prȅdak, geak, kurjak; bardak, budak, zrak, korak, kundak, čirak, oblak, itd.

Čeh (ime narodnosti), siromah, monah (kaluđer), orah, kožuh, trbuh, uzdah.

Napomena. Ovim imenicama se pridružuju imenice knez i vitez, ali samo u 5. pad. jednine, u kojem im se z (koje je i u njih postalo od nekadašnjega g) menja pred nastavkom e u ž, te u tom padežu imaju kneže i viteže.

4. Većina imenica jednosložnih i dosta i dvosložnih primaju u množini između osnove i nastavka slot ov, koji se opet u onih koje se svršuju na nepčane suglasnike menja u ev, kao što će se videti na obrascima sin, grad, zmaj i mač.

	JEDNINA		MNOŽINA
1.	sin	grad	sin-ov-i	grad-ov-i
2.	sin-a	grad-a	sin-ov-a	grad-ov-a
3.	sȋn-u	grȃd-u	sin-ov-ima	grad-ov-ima
4.	sin-a	grad	sin-ov-e	grad-ov-e
5.	sin-e	grad-e	sin-ov-i	grad-ov-i
6.	sin-om	gradom	sin-ov-ima	grad-ov-ima
7.	sin-u	grád-u	sin-ov-ima	grad-ov-ima

Radi vežbanja menjati po ovim obrascima imenice:

kum, zet, svat, dud, plod, grozd, glog, hrast, grm, trn, dom, drum, plug, sneg, put — putovi (pogrešno je putevi) kao prut — prutovi, skut — skutovi, plot — plotovi, trut — trutovi, svet — svetovi, cvet — cvetovi, list — listovi, krst — krstovi, plast — plastovi, vrat — vratovi, vlat — vlatovi, skot — skotovi, lav, snop, top, trup, ćup, stub, lug, ris — risovi, vis — visovi, klas — klasovi, čas — časovi, fes — fesovi, trus — trusovi, pa tako i nos — nosovi, i kurs — kursovi (pogrešno je nosevi i kursevi), tako i sir — sirovi (pogrešno je sirevi); nѝz — nizovi, vez — vezovi, voz — vozovi, vitez — vitezovi, jaz — jazovi, pa tako i mraz — mrazovi i mlaz — mlazovi (pogrešno je mrazevi i mlazevi); slon, som, kljun, čun, skȕp, dvor, zbor, duh, brod, džbun; — golub, jastreb, gavran, stršljen, prsten, itd.

strana 50 Napomena. Imenica knez ima u množini i knezovi i kneževi. Imenica jež ima u množini ježevi, a u 6. pad. jednine ima ježom.

Obrasci zmaj i mač.

	JEDNINA		MNOŽINA
1.	zmaj	mač	zmaj-ev-i	mač-ev-i
2.	zmaj-a	mač-a	zmaj-ev-a	mač-ev-a
3.	zmaj-u	mač-u	zmaj-ev-ima	mač-ev-ima
4.	zmaj-a	mač	zmaj-ev-e	mač-ev-e
5.	zmaj-u	mač-u	zmaj-ev-i	mač-ev-i
6.	zmaj-em	mač-em	zmaj-ev-ima	mač-ev-ima
7.	zmaj-u	mač-u	zmaj-ev-ima	mač-ev-ima

Radi vežbanja menjati po ovim obrascima imenice:

kralj, muž, malj, žulj, panj, puž, vranj, boj, nož, kraj, kroj, vrač, grč, krš, bič, leš, miš, gunj, smuđ, ključ, čkalj, itd.

5. U nekih imenica ove vrste prava se osnova vidi tek u 2. pad jednine pošto se odbaci nastavak za padež, npr. od reči koja u 2. pad. jedn. glasi nokt-a, osnova i 1. pad. jedn. bio bi nokt.
U ovakih, pak, reči koje se svršuju na dva suglasnika, u padežima koji nemaju nastavka, umeće se između dva krajnja suglasnika glasnik a, a to biva u 1, pad. jednine i 4. pad. jedn., kad je kao 1. padež. Taj se glasnik u tih reči umeće i u 2. pad. množine i ako on sada ima nastavak, a to stoga što i taj padež u staro vreme nije imao nastavka, nego mu je u kasnije vreme prionulo a koje sada ima kao nastavak. To se vidi iz obrasca nokat.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	nok-a-t	nokt-i
2.	nokt-a	nok-a-t-a
3.	nokt-u	nokt-ima
4.	nok-a-t	nokt-e
5.	nokt-e	nokt-i
6.	nokt-om	nokt-ima
7.	nokt-u	nokt-ima

Radi vedžbanja menjati po ovom obrascu imenice:

lakat, testamenat, parlamenat, momenat, monumenat, dokumenat, dijamanat, lavirinat.

strana 51 Ovamo jedninom idu i reči iz drugih obrazaca.

Primeri: ovan, jaram, ječam, vetar, vepar, svekar, (koje u množini idu po obrascu sin); svežanj, viganj, žrvanj, bubanj (koje u množini idu po obrascu mač); starac, konac, lonac, jarac, magarac, pomoravac, pevac, pitomac, glumac, čamac, gnjurac, krivac, vrabac, ždrebac, poletarac, strašljivac, junac, stupac, trupac, trgovac, prodavac, kupac, lovac, borac, skakavac, zaklopac, poklopac, svinjac, vranac, gunjac, kobac, krivac, živac, novac, praporac, papak, jarak, pupak, itd. s tom razlikom što se c i k u petom pad. jedn. pred e pretvaraju u č, a u 6. pad, jedn. iza c nastavak om prelazi u em, kao: papak — papče; starac — starče; starc-em, a sve u množini idu jedne po obrascu jelen, a druge po obrascu zub.

Od ovog pravila izuzimaju se imenice kojima se osnove svršuju na suglasnike žd, zd, št, st, u kojih se to a ne umeće; npr. dažd, grozd; prišt, prst.

6. U imenica koje se svršuju na dva suglasnika od kojih je na kraju l, to se l u padežima koji nemaju nastavka, storeći na kraju sloga, pretvara u o, a u padežima, koji imaju nastavak, vraća se l na svoje mesto, što se vidi iz ovog obrasca.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	kotao	kotl-ov-i
2.	kotl-a	kotl-ov-a
3.	kotl-u	kotl-ov-ima
4.	kotao	kotl-ov-e
5.	kotl-e	kotl-ov-i
6.	kotl-om	kotl-ov-ima
7.	kotl-u	kotl-ov-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice

posao, svrdao, kabao, petao, ugao, uzao, vitao.

Kad je, pak, u takvih imenica od ta dva suglasnika prvi l onda biva obratno, tj kad god se između ta dva suglasnika ne umetne a, a to je u padežima koji imaju nastavak, to se l pretvara u o, jer tada dolazi na kraju sloga, a u padežima bez nastavka, kad se umetne a, vraća se l na svoje mesto, jer tada dolazi u početku sloga, što se vidi iz ovog obrasca:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	zaselak	zaseoc-i
2.	zaseok-a	zasel-a-k-a

strana 52

3.	zaseok-u	zaseoc-ima
4.	zaselak	zaseok-e
5.	zaseoč-e	zaseoc-i
6.	zaseok-om	zaseoc-ima
7.	zaseok-u	zaseoc-ima

A kad su ta dva krajnja suglasnika lc, onda biva kao i u obrascu zaselak, samo s tom razlikom što se krajnje c u petom pad. jednine pred nastavkom e pretvara u č, a u šestom padežu nastavak om pretvara se u em, što se vidi iz ovog obrasca:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	vladalac	vladaoc-i
2.	vladaoc-a	vladal-a-c-a
3.	vladoc-u	vladaoc-ima
4.	vladoc-a	vladaoc-e
5.	vladaoč-e	vladaoc-i
6.	vladaoc-em	vladaoc-ima
7.	vladaoc-u	vladaoc-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice

staralac, molilac, činilac, čitalac, branilac, žetelac, nosilac, prosilac, hranilac, gonilac, vršilac, stradalac, imalac, pratilac.

Kad se pred ova dva suglasnika, od kojih je l prvo, nađe glasnik o, onda, kad se l pretvori u o, nađu se jedno do drugog dva oo, pa se oba spoje u jedno:

Primeri: volak — volka — vooka —— voka; stolac — stolca — stooca — stoca; kolac — kolca — kooca — koca.

Ali ima dosta imenica u kojih ovaj suglasnik l ostaje pepromenjen u svima padežima, kao što je u ovom obrascu.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	čelac	čelc-i
2.	čelc-a	čalac-a
3.	čelc-u	čelc-ima
4.	čelc-a	čelc-e
5.	čelč-e	čelc-i
6.	čelc-em	čelc-ima
7.	čelc-u	čelc-ima

strana 53 Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

žalac, belac, prelac, telac, tkalac, dulac, stalac, pratilac, ustalac, ubilac; krvopilac ima i krvopioci; palac (kad znači prst na ruci ili nozi, ide po ovom obrascu, a kad znači žbice, spice ili špice u točku, onda ima samo: paoci).

7. Reč otac gubi t u padežima, koji imaju nastavak. Oblici te reči su ovaki;

JEDNINA		MNOŽINA
1.	otac	oc-i	oc-ev-i
2.	oc-a	otac-a	oc-ev-a
3.	oc-u	oc-ima	oc-ev-ima
4.	oc-a	o-ce	oc-ev-e
5.	oč-e	oc-i	oc-ev-i
6.	oc-em	oc-ima	oc-ev-ima
7.	oc-u	oc-ima	oc-ev-ima

Pogrešno je: očevi, očeva, itd.

Glas t gube tako isto i imenice svetac i proštac.

8. Imenica stric ima u množini stričevi, stričeva, itd.; a imenica zec ima i zečevi i zecovi.
9. Imenice koje se svršuju na in gube slog in u množini. Obrazac Srbin.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	Srbin	Srb-i
2.	Srbin-a	Srb-a
3.	Srbin-u	Srb-ima
4.	Srbin-a	Srb-e
5.	Srbin-e	Srb-i
6.	Srbin-om	Srb-ima
7.	Srbin-u	Srb-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu ove imenice:

Slovenin, Arapin, čobanin, argatin, amalin, brđanin, šapčanin, čačanin, palančanin, američanin, afričanin, itd.

10. Imenice: brat, gospodin, vlastelin ne govore se u množini po ovoj vrsti. Njihova se množina kazuje zbirnim imenicama: braća, gospoda, vlastela, koje se menjaju kao imenice ženskog roda u jednini po trećoj vrsti: braća, braće, braći, braću itd.
strana 54
11. Imenica čovek nema množine. Njena množina kazuje se imenicom ljudi, koja ima ovako: 1. pad. ljȗdi, 2. pad. ljúdȋ, 3. pad. ljúdima, 4. pad. ljȗde, 5. pad. ljȗdi, 6. pad. ljúdima, 7. pad. ljúdima.
12. Imenica gost ima u množini: 1. p. gȍsti, 2. p. gòstȋ i gòstiju, 3. p. gostima, 4. p. goste, 5. p. gosti, 6.i 7. p. gostima.
13. Imenice mrav i crv imaju 2. p. mi. po obrascu jelen: mrávȃ i cŕvȃ; ali one imaju u tom padežu i starinski oblik mrávȋ i cŕvȋ.

IMENICE S NASTAVKOM O I E

Ovamo idu osobena ljudska imena s nastavkom o ili e, i zato ove imenice nemaju množine. One, pak, što ne znače osobena imena, te mogu imati množinu, nemaju je po obrascima ove vrste, nego po obrascu imenica srednjeg roda u drugoj vrsti

Obrasci: Mirko, Miloje.

JEDNINA
1.	Mirk-o	Miloj-e
2.	Mirk-a	Miloj-a
3.	Mirk-u	Miloj-u
4.	Mirk-a	Miloj-a
5.	Mirk-o	Miloj-e
6.	Mirk-om	Miloj-em
7.	Mirk-u	Miloj-u

Radi vežbanja menjati po ovim obrascima ove imenice:

1. Marko, Janko, Vlajko, Stanko, Rȃnko, Srećko, Neško, Ninko, Borko, Trajko, Gojko, Živko, Zorko, Jelenko, Rajko, Ljubinko, Milenko, Milojko, Radojko, Manojlo, Stanojlo; — gatalo, mazalo, benetalo, nagvaždalo, zanovetalo, gnjevetalo, zakeralo, itd.
2. Blagoje, Bogoje, Vidoje, Dobrivoje, Đorđe, Đurđe, Radoje, Ristivoje, Sredoje, Spasoje, Stanoje, itd.

Neke imenice imaju u 1. i 5. pad. jednine nastavak e, a u ostalim padežima se menjaju po obrascu Mirko, npr. Pavle, Jole, Vule, Ile, Vide, Tade, brale.

Po obrascu Mirko menjaju se i ove imenice: Grujo, Vujo, Bošnjo, bábo, póbro, újo, góljo, zéljo, kúšljo i ostale takve.

strana 55 Ovako se govore ove imenice u Bosni, Hercegovini, Crnoj Gori, Dalmaciji i Užičkom Okrugu u Srbiji. Po ostalim krajevima ove se imenice govore s nastavkom a: Gruja, Vuja, itd, i menjaju se kao imenice ženskog roda s nastavkom a.

Napomena. Kako u imenica Grujo, Veljo itd., ostaje nastavak o nepromenjen u e, tako treba on da ostane nepromenjen i u prezimenima, građenim od tih imena. Tako su pravilno građena prezimena: Žujović, Kojović, Bojović, Pejović, Veljović, Mijović, Vujović, Jevđović, i tima podobna.

Pogrešno su, pak, građena prezimena: Stajević, Konjević, Pajević, Drljević, Čađević, Brđević, i njima podobna.

Ta prezimena mogu biti ili: Stajović, Konjović, Pajović, Drljović, Čađović, Brđović, — ili: Stajić, Konjić, Pajić, Drljić, Čađić, Brđić, od Stája, Kónja, Pája, Dŕlja, Čađa, Brđa, kao što od Tomo biva prezime Tomović, a od Toma prezime Tomić.

DRUGA VRSTA

Po drugoj vrsti menjaju se imenice srednjega roda s nastavkom o i e.

Obrasci selo, polje.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	sѐl-o	sȅl-a
2.	sѐl-a	sȇl-ȃ
3.	sѐl-u	sȅl-ima
4.	sѐl-o	sȅl-a
5.	sѐl-o	sȅl-a
6.	sѐl-om	sȅl-ima
7.	sѐl-u	sȅl-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu, ove imenice: ždrelo, prelo, grlo, tŕlo, vrȅlo (izvor), ognjilo, gudalo, strugalo, ogledalo, merilo, motovilo, vratilo, zrcalo, močilo, šilo, sito, rešeto, dléto, slovo, pero, zrno, ralo, cedilo, jedrilo, jato, ostrvo, zvono, krilo, koleno, mesto, korito, vreteno, delo, solilo, leto, jezero, more, gnezdo (pogrešno je gnjezdo), itd.

Obrazac polje.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	pȍlj-e	pòlj-a
2.	pȍlj-a	pólj-ȃ
3.	pȍlj-u	pòlj-ima
4.	pȍlj-e	pòlj-a
5.	pȍlj-e	pòlj-a
6.	pȍlj-em	pòlj-ima
7.	pȍlj-u	pòlj-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice: lice, pleće, sedište, selište, šetalište, igralište, strnište, konopljište, kupusište, kupalište, zborište, stanište, itd.

Tako i zbirne imenice ali samo u jednini: borje, gložje, jelašje, zverinje, prstenje, grumenje, trnje, bilje, vlaće, perje, itd.

Tako i nekoje mislene: čitanje, pevanje, itd.

Napomene.

1. U imenica, koje se svršuju na dva suglasnika umeće se između ta dva suglasnika a samo u 2. pad. množine npr. okno — ok-a-n-a; koplje — kop-a-lj-a.
Radi vežbanja menjati s ovom osobinom imenice: rebro, brvno, vlakno, sedlo, veslo, povesmo, grotlo — grotala, klatno — klatana, deblo, stablo, prúglo, društvo — društava; koplje, rebarce, jezerce, kolence, ostrvce, zrnce, drvce, perce, ogledalce. Od ovoga pravila se izuzimaju imenice koje se svršuju na suglasnike: žđ, zd, st, št, jer se između ovih suglasnika ne umeće a, npr, gvožđe 2. p. mn. gvóžđȃ; gnezdo — gnézdȃ; ognjište — ògnjȋštȃ; mesto — mȇstȃ.
2. U imenica kojima se osnova svršuje na lc menja se l u o u svima padežima, samo u 2. p. mn. ostaje nepromenjeno. Tako: krioce od krilce ima 2. p. mn. krilaca; grʼoce od grlce ima grlaca; seoce od selce ima selaca,
3. Imenice srce i puce imaju 2. p. mn. sȓcȃ i pȗcȃ po obrascu selo; ali one imaju u tom padežu i sȑdȃcȃ, pȕtȃcȃ, jer su im osnove bile srdc, putc,
4. Imenice oko i uho mesto množine imaju nekadašnju dvojinu, ovako:

1.	oči	uši
2.	očiju	ušiju
3.	očima	ušima
4.	oči	uši
5.	oči	uši
6.	očima	ušima
7.	očima	ušima

TREĆA VRSTA

Po ovoj vrsti menjaju se imenice ženskoga roda, s nastavkom a.

Obrazac žena.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	žѐn-a	žѐn-e
2.	žѐn-ȇ	žén-ȃ
3.	žѐn-i	žѐn-ama
4.	žѐn-u	žѐn-e
5.	žȅn-o	žѐn-e
6.	žѐn-ȏm	žѐn-ama
7.	žѐn-i	žѐn-ama

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

baba, buba, beba, beda, brada, brana (pri vodenici), greda, roda, ruda, stena, truba, četa, proba, keba, stuba, kada, lȕda, pena, mena, maza, nada, osa, rosa, ovca, koza, krava, glava, slava, kuća, koliba, ruža (cvet), prija, strela, struna, strana, jetrva, zaova, brava, krpa, rupa, kupa, stupa, jagoda, šljiva, trnjina, gloginja, gomila, dudinja, maslina, tica, riba, lađa, gospođa, vezilja, švalja, tkalja, itd.

Osobene: Mara, Jana, Jela, Lena, Brana, Mica, Ruža, Vida, Zora; — Srbija, Rusija, Slavonija, Rumunija, Azija, Persija, Indija, Albanija, itd.

Po obrascu žena menjaju se i imenice muškog roda s nastavkom a:

sudija, vojvoda, vojskovođa, knjigovođa, računovođa, prota, terzija, ćurčija, bozadžija, kazandžija, patroldžija, kaldrmdžija, kiridžija, sadžija, kafedžija, vetrogonja, mlakonja, mladoženja, itd.

Tako i osobene:

Gruja, Vuja, Voja, Vlada, Gaja, Đura, Iva, Jova, Koja, Laza, Mića, Mija, Neša, Paja, Spasa, Stoja, Tasa, Tića, itd.

Napomene.

1. U imenica koje imaju na kraju osnove grlene suglasnike g, k, h menjaju se ti suglasnici pred nastavkom i: g u z, k u c, h u s, kao što se vidi u obrascima knjiga, reka, snaha.
strana 58

JEDNINA
1.	knjȉg-a	rék-a	snàh-a
2.	knjȉg-ȇ	rék-ȇ	snàh-ȇ
3.	knjȉz-i	réc-i	snàs-i
4.	knjȉg-u	rék-u	snàh-u
5.	knjȉg-o	rék-o	snȁh-o
6.	knjȉg-ȏm	rék-om	snàh-ȏm
7.	knjȉz-i	réc-i	snàs-i

U množini imaju tačno po obrascu žena.

Radi vežbanja menjati po ovim obrascima imenice:

briga, struga, noga, vuga, pega, kvrga, vaga, dȕga, drúga, dúga (na nebu), roga, tuga, tojaga, natega, čvoruga, jaruga, sovuljaga, prečaga, ševrljuga, mačuga, kaljuga, vijuga, ostruga, usluga, zasluga, utega, istraga, vinjaga, posluga, itd.

jabuka, divljaka, bodljika, deverika, ruka, strnika, paprika, karika, dlaka, dreka, struka, lúka (pristanište), mȕka, vrljika, šibljika, stabljika, motika, kašika, Amerika, Afrika,

Tako i imenica m. roda vladika.

Maćeha, uteha, svrha, joha (drvo), epoha, čoha, muha.

Od ovog obrasca odstupaju imenice koje se od milošte skraćuju, jer u njih suglasnici g, k, ostaju nepromenjeni, što se vidi iz ovih obrazaca:

JEDNINA
1.	Bóg-a	čík-a	Mík-a
2.	Bóg-ȇ	čík-ȇ	Mík-ȇ
3.	Bóg-i	čík-i	Mík-i
4.	Bóg-u	čík-u	Mík-u
5.	Bȏg-o	čík-o	Mík-o
6.	Bóg-ȏm	čík-om	Mík-om
7.	Bóg-i	čík-i	Mík-i

Radi vežbanja menjati po ovim obrascima imenice:

Giga, Grga, Drága, (od Dragutin), Drȃga (od Draginja), Zága (od Zagorka), Mága (od Magdalena), Néga (od Negosava), cíga; đoga.

Vuka, Daka, Đoka, Žika, Ika, Jeka, Joka, Leka, naka, dika, zeka, seka, ujka, prika, baka, deka, strika, kóka, Raka, Soka, Staka, itd.

2. U imenica kojima se osnova svršuje na dva suglasnika, umeće se u 2. pad. množine a između ona dva suglasnika npr. obrazac puška.
strana 59

JEDNINA		MNOŽINA
1.	pȕšk-a	pȕšk-e
2.	pȕšk-ȇ	pȕš-ȃ-k-ȃ
3.	pȕšc-i	pȕšk-ama
4.	pȕšk-u	pȕšk-e
5.	pȕšk-o	pȕšk-e
6.	pȕšk-om	pȕšk-ama
7.	pȕšc-i	pȕšk-ama

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

bačva, britva, bradva, bomba, borba, vatra, vojska, graška, gužva, daska, evenjka, građanka, dušmanka, žalba, žetva, žirka, žrtva, igla, kletva, kriška, kruška, letka, lutka, motka, majka, metla, maklja, molba, molitva, mrkva, petlja, pastorka, pastirka, poštarka, prostirka, senka, svadba, sestra, služba, slamka, sudba, tabla, trešnja, višnja, tikva, torba, torta, trmka, ćerka, ćurka, urma, crkva, šatra, itd.

Od ovog pravila odstupaju imenice, kojima se osnove svršuju na suglasnike žd, zd, st, št, dažda, uzda, vrsta, bašta, u kojih se ne umeće a između tih suglasnika.

Isto tako u imenica kojima se osnova svršuje na suglasnike dnj i tnj ne umeće se između tih suglasnika a, nego te imenice u 2. pad. mn. dobijaju nastavak ȋ, npr. radnja — rádnjȋ; pretnja — prétnjȋ, itd.

3. Imenice osobene od dva sloga, s dvotonim akcentom na prvom, npr. Mȋlka, i imenice osobene od više slogova imaju peti padež jednak s prvim. Primer:

JEDNINA
1.	Mȋlk-a	Milet-a
2.	Mȋlk-e	Milet-e
3.	Mȋlc-i	Milet-i
4.	Mȋlk-u	Milet-u
5.	Mȋlk-a	Milet-a
6.	Milk-om	Milet-om
7.	Milc-i	Milet-i

Tako: Anka, Borka, Branka, Divna, Živka, Zorka, Jelka, Julka, Lenka, Olga, Rajka, Slavka, Sojka, Stanka;

Borislava, Branislava, Darinka, Dobrija, Dobrila, Đurđina, Živana, Zagorka, Javorka, Jelena, Jovanka, Kosara, Ljubinka, Mileva, Nadežda, Stanojka, Ubavka, Velika;

Života, Ilija, Milija, Nikola, Staniša, Uglješa, itd.

strana 60 Ovako imaju peti padež jednine, jednak s prvim i imenice koje znače imena zemalja, a završuju se slogom kȃ, kao: Francuska, Švajcarska, Engleska, Nemačka, Grčka, itd. U ostalom ove se imenice menjaju kao određeni pridevi, te imaju u 3. i 7. pad. Francuskoj, Švajcarskoj, itd.

4. Imenice koje imaju više od dva sloga, a završuju se slogom ca, imaju u petom, pad. jednine nastavak e.
Na primer: 1. Jelic-a, 2. Jȅlic-ȇ, 3. Jelic-i, 4. Jelicu, 5. Jȅlic-e, 6. Jelic-om, 7. Jelic-i. Tako: Anica, Zorica, Milica, Ružica. Danica, Ljubica, Stanica, Grujica, Jovica, Stevica, banica, vodica, grlica, gazdarica, kmetica, učiteljica, kraljica, carica, preslica, čašica, travica, sirotica, itd. Neke se govore i s nastavkom o u tom padežu, npr. pijanico, slepico, veštico, varalico, itd.
5. Imenice ruka, noga, sluga imaju u 2. pad. mn. po obrascu žena rúka, nógȃ, slúgȃ, ali imaju i od starinske dvojine: rùkȗ, nȍgȗ, slùgȗ.
6. Imenice: vladika, vojvoda, sudija, sluga imaju pred sobom pridev ili zamenicu u jednini u muškom, a u množini u ženskom rodu, npr. naš vladika — naše vladike; naš vojvoda — naše vojvode; pravedan sudija — pravedne sudije; veran sluga — verne sluge.

ČETVRTA VRSTA

Po četvrtoj vrsti menjaju se imenice ženskoga roda koje sad nemaju nastavka za prvi padež jednine, a nekada su imale nastavak poluglasnik ь (tanko jer), i onda su imale jedan slog više, npr. stvar — stva-rь.

Obrazac stvar.

JEDNINA		MNOŽINA
1.	stvȃr	stvȃr-i
2.	stvȃr-i	stvár-ȋ
3.	stvȃr-i	stvár-ima
4.	stvȃr	stvȃr-i
5.	stvȃr-i	stvȃr-i
6.	(stvȃr-i (stvȃr-ju	stvár-ima
7.	stvár-i	stvár-ima

strana 61 Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

vȃš, žȗč, jȃr, pȃž, kȍkoš, mȍčȃr, nȅjȃč, pȇć, rȇč, sȓž, tvȃr.

Napomene:

1. U imenica koje se svršuju na dva suglasnika umeće se a između tih suglasnika u prvom i četvrtom pad. jedn. zato što nemaju nastavka, npr. ravn — rȃv-a-n — rȃvn-i.
Ako je od ta dva suglasnika na kraju l, pošto se između njih umetne a taj se glas l, došavši na kraju sloga, promeni u o, npr. misl — mis-a-l — misao; pogibl — pogib-a-l — pogibao. U reči sȏ bilo je sol—soo—sȏ.
2. Kad se reči ove vrste u šestom pad. jednine upotrebe s nastavkom ju, onda se suglasnik, koji se kao krajnji u osnovi nađe pred j, spaja s j po zakonu jotovanja, npr.
glad-ju — glađu. Tako: bujad, prnjad, suvad, stud; pilad, čeljad, momčad, telad, itd. pamet-ju — pameću. Tako vrlet, golet, smrt, paprat, pavit; zelen-ju — zelenju. Tako: rȕmȇn, stȑmen, rȃvan; sol-ju — solju.
3. Imenice, kojima se osnove svršuju na usnene suglasnike b, v, m, p, između ovih suglasnika i j umeće se l, koje se s j spaja u lj, npr.
zob-ju — zob-l-ju — zoblju. Tako: kȏb, dȏb, krv, kap, ȍzȋm, nárav, nȁzȇb, skȓb, pȍgȋbal — pȍgȋblju.
4. U imenica, kojima se osnova svršuje na zl, zn, sl, sn, st, kad se s j od nastavka spoje l i n u lj i nj, onda se pred lj i nj pretvara z u ž, s u š, te u 6. pad. jednine bude npr.
• smȓzao — smrzl-ju — smrzlju — smržlju.
• bȍjȃzan — bojazn-ju — bojaznju — bojažnju;
• misao — misl-ju — mislju — mišlju;
• plȇsan — plesn-ju — plesnju — plešnju;
• mast — mast-ju — masću — mašću.
Tako: gȍjȃzan, pȍmísao, slȃst, bȍlȇst, mȉlȏst, rȁdȏst, mȕdrȏst, stȁrȏst, mlȁdȏst, ȉspovȇst, jarost, žȁlȏst, pȁkȏst, závist, itd.
5. U imenica kojima se osnova svršuje na đ, ć, lj izbacuje se u 6. pad. jednine j od nastavka, npr.
strana 62
• čađ — čađ-ju — čađu;
• krmelj — krmelj-ju — krmelju.
• pomoć — pomoć-ju — pomoću.
6. Zbirne imenice sa završetkom ad zato što su zbirne imaju oblike samo u jednini. Ali one imaju i oblike množine za treći, šesti i sedmi padež s nastavkom ma, npr.
čȅljȃd — čeljádma. Tako: pȉlȃd, tȅlȃd, jȁgnjȃd, ždrȅbȃd, jȁrȃd, prȁsȃd, đȁčȃd, mȍmčȃd, čòbančȃd, itd.
7. Imenice: kost, kokoš, vȃš (ȗš); prsi (ova ima samo množinu), imaju drugi padež množine po obrascu, npr.
• kòstȋ, kokòšȋ, vàšȋ, pȑsȋ.
Ali one imaju za taj padež i oblik starinske dvojine na primer:
• kostiju, kokošiju, vašiju, prsiju.
8. Imenica koja sada glasi veče i tako glaseći je srednjeg roda, bila je nekad muškog roda i glasila večer, kao što se vidi u pozdravu dobàr-veče. Sada, pak, kad se rekne cela: večer, ženskog je roda, npr. ta vȅčȇr, te vȅčeri, tih vѐčerȋ, tim vѐčerima, itd.
9. U imenica ove vrste jednaki su po glasovima treći i sedmi pad. jednine, ali su po naglasku različiti.
Tako: vlȃst, rȇč, stvȃr imaju u 3. pad.: vlȃsti, rȇči, stvȃri, a u 7. pad. imaju: vlásti, réči, stvári. Tako: vȑlȇt, gȍlȇt, pȁmȇt imaju u 3. pad. vȑlȇti, gȍlȇti, pȁmȇti, a u 7. pad. imaju: vrléti, goléti, paméti. Tako: bȍlȇst, žȁlȏst, rȁdȏst imaju u 3. pad. bȍlesti, žȁlosti, rȁdosti, a u sedmom pad. imaju: bolѐsti, žalòsti, radòsti.
10. Imenice mati i kći menjaju se ovako:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	mȁti	mȁter-e
2.	mȁter-ȇ	mȁtȇr-ȃ
3.	mȁter-i	mȁter-ama
4.	mȁtȇr	mȁter-e
5.	mȁti	mȁter-e
6.	mȁter-ȏm	mȁter-ama
7.	mȁter-i	mȁter-ama

strana 63

JEDNINA		MNOŽINA
1.	kćȋ	kćȅr-e
2.	kćȅr-i	kćѐr-ȋ
3.	kćȅr-i	kćѐr-ima
4.	kćȇr	kćȅr-i
5.	kćȅr-i	kćȅr-i
6.	kćȅr-i i kćȇrju	kćѐr-ima
7.	kćȅr-i	kćѐr-ima

PETA VRSTA

Po petoj vrsti menjaju se imenice srednjeg roda kojima se osnove svršuju na en, et, es, i u kojih ne samo što za prvi, četvrti i peti padež jednine nemaju nastavka, nego im u tim padežima još i od osnove otpada krajnje n, t, i s, npr.

plemen — pleme; tanet — tane; nebes — nebe — nebo. U ove poslednje e ostavši na kraju osnažava se u o.

1. Osnove na en:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	plȅme	plemѐn-e
2.	plȅmen-a	plemén-ȃ
3.	plȅmen-u	plemѐn-ima
4.	plȅme	plemѐn-a
5.	plȅme	plemѐn-a
6.	plȅmen-om	plemѐn-ima
7.	plȅmen-u	plemѐn-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

ȉme, vȉme, sȅme, slȅme, tȅme, brȅme, vréme, rȁme.

2. Osnove na et:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	táne	tanѐt-e
2.	tánet-a	tanét-ȃ
3.	tánet-u	tanѐt-ima
4.	táne	tanѐt-a
5.	táne	tanѐt-a
6.	tánet-om	tanѐt-ima
7.	tánet-u	tanѐt-ima

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu imenice:

strana 64 dȅbe, ćȅbe, ѐge, šѝše, đȕbre, úže, dùgme, libáde, dȅme, (denjak, naramak) pѐndže, rѐnde, škѐmbe, oje, klupče, japundže.

Tako i ove ali samo u jednini:

bȕre, jáje, déte, čeljáde, čòbȃnče, pȁstȏrče, ùnuče, nàhodče, đáče, tȉče, lȕče, mȁče, kȕče, pàšče, júne, kljúse, lȁne, lisѝče, majmùnče, jѐlȇnče, kúmče, tѐle, jȁgnje, pȉle, prȃse, ćȕre, gȕšče, pȁče, svínjče, gòveče, Sr̀pče, Tùrče, itd.

Napomene:

1. Nekoje od imenica sa završetkom et, koje imaju samo jedninu po obrascu tane, mesto oblika za množinu imaju zbirnu imenicu s nastavkom ad, npr.
   • čeljad, Srpčad, jagnjad, telad, pilad, prasad, siročad, burad, paščad, mačad, kljusad, derlad, đačad, momčad, pastorčad, itd.
2. Imenica dete mesto množine ima zbirnu imenicu i od nje ovakve padeže: 1. deca, 2. dece, 3. deci, 4. decu, 5. deco, 6. decom, 7. deci.
3. Imenica pile, osim što mesto množine ima zbirnu imenicu pilad, ima za množinu još i ovakve padeže: 1. pȉlići, 2. pilíćȃ, 3. pȉlićima, 4. pȉliće, 5. pȉlići, 6. i 7. pȉlićima.
   • Tako i: jare, gušče, mače, Srpče, Turče, Grče, Švapče, siroče, mangupče, golupče, vrapče, lisiče, kurjače, kuče, pastorče, ćure, pače, unuče, čobanče, magare, tiče.
4. Imenica tele osim zbirne imenice telad, ima za množinu i ovake padeže: 1. teoci, (telci), 2. tȅlȃcȃ, 3. teocima, 4. teoce, 5. teoci, 6. i 7. teocima.
5. Imenica prase osim zbirne imenice prasad ima za množinu i ovakve padeže 1. prȁsci, 2. prȁsȃcȃ, 3. prȁscima, 4. prȁsce, 5. prȁsci, 6. i 7. prȁscima.
6. Imenica jagnje osim zbirne imenice jagnjad ima za množinu i ovake padeže; 1. jȃganjci, 2. jȁganjȃcȃ, 3. jȁgȃnjcima, 4. jȁgȃnjce, 5. jȁgȃnjci, 6. i 7. jȁgȃnjcima.
7. Imenica jaje ima samo ovake padeže za množinu: 1. jája, 2. jájȃ, 3. jájima, 4. jája, 5. jája, 6. i 7. jájima.
8. Imenici drvo osnova je drvet, pa pošto je otpao suglasnik t, osnažilo se e u o. Kad ova imenica znači živo drvo, u šumi ili vrtu, ona ima padeže po obrascu tane; 1. dȑvo, 2. dȑveta, 3. dȑvetu, 4. dȑvo, 5. dȑvo, 6. dȑvetom, 7. dȑvetu, množina: 1. drvѐta, 2. drvétȃ, 3. drvѐtima, 4. drvѐta, 5. drvѐta, 6. i 7. drvѐtima.

strana 65 Kada, pak, ta imenica znači odsečeno drvo za gorivo, onda za množinu ima ovake padeže. 1. dr̀va, 2. dŕvȃ, 3. dr̀vima, 4. dr̀va, 5. dr̀va, 6. i 7. dr̀vima.

3. Osnove na es. U ovu grupu idu samo ove tri: nebo, telo, čudo. Kad u ovih imenica otpadne s onda e u zamenu za to osnaži se u o, koje zatim važi kao da je nastavak za padež, i es ne vraća se u jednini na svoje mesto ni u onim padežima, koji imaju nastavak. U množini, pak, nebes ima celu osnovu na koju dolaze nastavci, a teles i čudes imaju padeže i od cele osnove kao i nebes, a imaju ih i od orknjene osnove: tel i čud na koje dolaze nastavci. Njihovi su oblici ovaki:

   Jednina		Množina
   1.	nȅb-o	nebѐs-a
   2.	nȅb-a	nebés-ȃ
   3.	nȅb-u	nebѐs-ima
   4.	nȅb-o	nebѐs-a
   5.	nȅb-o	nebѐs-a
   6.	nȅb-om	nebѐs-ima
   7.	nȅb-u	nebѐs-ima
   1.	tȇl-o	tȇl-a	telѐs-a
   2.	tȇl-a	tȇl-ȃ	telés-ȃ
   3.	tȇl-u	tȇl-ima	telѐs-ima
   4.	tȇl-o	tȇl-a	telѐs-a
   5.	tȇl-o	tȇl-a	telѐs-a
   6.	tȇl-om	tȇl-ima	telѐs-ima
   7.	tȇl-u	tȇl-ima	telѐs-ima
   1.	čȕd-o	čȕd-a	čudѐs-a
   2.	čȕd-a	čȕd-ȃ	čudés-ȃ
   3.	čȕd-u	čȕd-ima	čudѐs-ima
   4.	čȕd-o	čȕd-a	čudѐs-a
   5.	čȕd-o	čȕd-a	čudѐs-a
   6.	čȕd-om	čȕd-ima	čudѐs-ima
   7.	čȕd-u	čȕd-ima	čudѐs-ima

strana 66

ZAMENIČKA PROMENA

Drukčije se menjaju zamenice lične a drukčije pridevne.

LIČNE ZAMENICE

U ličnih zamenica ne raspoznaju se osnove i nastavci.

Lična zamenica 1. lica

JEDNINA		MNOŽINA
1.	jȃ	mȋ
2.	mѐnȇ, me	nȃs
3.	mѐni, mi	nȁma, nam
4.	mѐnȇ, me	nȃs
5.
6.	mnȏm, mnóme	nȁma
7.	mѐni	nȁma

Lična zamenica za 2. lice

JEDNINA		MNOŽINA
1.	tȋ	vȋ
2.	tѐbȇ, te	vȃs
3.	tѐbi, ti	vȁma, vam
4.	tѐbȇ, te	vȃs
5.	tȋ	vȋ
6.	tȍbȏm	vȁma
7.	tѐbi	vȁma

Lična zamenica 3. l. poznatog

JEDNINA
1.	ȏn	òna	òno
2.	njѐga, ga	njȇ, je	njѐga, ga
3.	njѐmu, mu	njȏj, joj	njѐmu, mu
4.	njѐga, ga, nj	njȗ, ju, je	njѐga, ga
5.	—	—	—
6.	njȋm, njíme	njȏm, njóme	njȋm, njíme
7.	njѐmu	njȏj	njѐmu
MNOŽINA
1.	òni	òne	òna
2.	njȋh, ih	} za sva tri roda
3.	njȉma, im
4.	njȋh, ȉh	⎫
5.	—	⎬ za sva tri roda
6.	njȉma
7.	njȉma	⎭

Lične zamenice 3. l. nepoznatog.

JEDNINA
1.	ko	što
2.	koga	čega, šta
3.	komu, kome	čemu
4.	koga	što, šta
5.	—	—
6.	kim, kime	čim, čime,
7.	kom	čem

Ovako se menjaju i zamenice: neko, nešto; niko, ništa; svako, svašta; kojeko, koješta.

Ove zamenice nemaju oblika za množinu.

Lična zamenica za svako lice.

1.	—
2.	sѐbȇ, se
3.	sѐbi
4.	sѐbȇ, se
5.	—
6.	sȍbȏm
7.	sѐbi

PRIDEVNE ZAMENICE

U ovih zamenica raspoznaju se osnove i nastavci i imaju oblike za sva tri roda.

Obrazac sam, sama, samo.

JEDNINA
1.	sȃm	sám-a	sám-o
2.	sám-ȏga(-ȏg)	sám-ȇ	sám-ȏga(-ȏg)
3.	sám-ȏmu(-ȏm)	sám-ȏj	sám-ȏmu(-ȏm)
4.	sȃm, sám-ȏga(-ȏg)	sám-u	sám-o
5.	sȃm	sám-a	sám-o
6.	sám-ȋm	sám-ȏm	sám-ȋm
7.	sám-ȏm	sám-ȏj	sám-ȏm

strana 68

MNOŽINA
1.	sám-i	sám-e	sám-a
2.	sám-ȋh	} za sva tri roda
3.	sám-ȋm(-ȋma)
4.	sám-e	sám-e	sám-a
5.	sám-i	sám-e	sám-a
6.	sám-ȋm(-ȋma)	} za sva tri roda
7.	sám-ȋm(-ȋma)

Ovako se menjaju zamenice:

ovaj, ova, ovo; taj, ta, to; onaj, ona, ono, (pošto od ov-aj, on-aj, t-aj otpadne aj, a ostanu osnove: ov, on, t);

svaki—a—o; neki—a—o; ovakav—a—o; takav—a—o; kakav—a—o; onakav—a—o; svakakav—a—o, nekakav—a—o; kojekakav—a—o; nikakav—a—o; svakojak—a—o; ovaki—a—o; taki—a—o; isti—a—o; njegov—a—o; njen—a—o; njihov—a—o; ovoliki—a—o; toliki—a—o; onoliki—a—o; koliki—a—o; vaskoliki, svakolika, svekoliko.

Ovako se menjaju i sve zamenice ženskoga roda koje se završuju na j i š, kao:

Moja, tvoja, svoja, koja, nekoja, svakoja, sva; naša, vaša

Zamenice, pak, muškog i srednjeg roda koje se završuju na j i š menjaju se ovako:

JEDNINA
1.	svȏj	svòj-e
2.	svòj-ȇga(-ȇg)	} za oba roda
3.	svòj-ȇmu(-ȇm)
4.	svȏj, svòj-ȇga	svòj-e
5.	svȏj	svòje
6.	svòj-ȋm	} za oba roda
7.	svòj-ȇm

Množina po obrascu sam—a—o.

Ovako se menjaju zamenice:

moj, moje; tvoj, tvoje; naš, naše; vaš, vaše; koji, koje; nekoji, nekoje; nikoji, nikoje; svakoji, svakoje; kojekoji, kojekoje; sav, sve: 2. p. svega, 3. svemu, 4. sav, svega, sve, itd.

BROJEVI

Brojevi, koji se još i sad menjaju, imaju oblike po zameničkoj promeni. strana 69 Tako:

JEDNINA		MNOŽINA
1.	jѐdan	jѐdn-i
2.	jѐdn-ȏga(-ȏg)	jѐdn-ȋh
3.	jѐdn-ȏmu(-ȏm)	jѐdn-ȋm(-ȋma)
4.	jѐdan, jѐdn-ȏga(-ȏg)	jѐdn-e
5.	jѐdan	jѐdn-i
6.	jѐdnȋ-m	jѐdn-ȋm(-ȋma)
7.	jѐdn-ȏm	jѐdn-ȋm(-ȋma)
1.	jѐdn-a	jѐdn-e
2.	jѐdn-ȇ	jѐdn-ȋh
3.	jѐdn-ȏj	jѐdn-ȋm(-ȋma)
4.	jѐdn-u	jѐdn-e
5.	jѐdn-a	jѐdn-i
6.	jѐdn-ȏm	jѐdn-ȋm(-ȋma)
7.	jѐdn-ȏj	jѐdn-ȋm(-ȋma)
1.	jѐdn-o	jѐdn-a
2.	jѐdn-ȏga(-ȏg)	jѐdn-ȋh
3.	jѐdn-ȏmu(-ȏm)	jѐdn-ȋm(-ȋma)
4.	jѐdn-o	jѐdn-a
5.	jѐdn-o	jѐdn-a
6.	jѐdn-ȋm	jѐdn-ȋm(-ȋma)
7.	jѐdn-ȏm	jѐdn-ȋm(-ȋma)

Reč jedan znači u jednini broj, a govori se i mesto neodređene zamenice neki-a-o, a u množini uvek se upotrebljava mesto te neodređene zamenice neki-a-o.

Brojevi dva, oba, obadva, tri, četiri, imaju oblike starinske zameničke dvojine, pa i imenice, koje uz njih stoje, imaju takođe oblike starinske dvojine, npr.

• 1., 4. i 5. dvȃ, trȋ, čѐtirȋ čoveka, pileta
  • 2. dvájȗ, tríjȗ, četiríjȗ ljudi, pilića
• 3., 6. i 7. dváma, tríma, četѝrma ljudma, pilićima.
• 1., 4. i 5. dvȇ, trȋ, čѐtirȋ sestre
  • 2. dvéjȗ, tríjȗ, četiríjȗ sestara
• 3., 6. i 7. dvéma, tríma, četírma sestrama.

strana 70 Ali čim pred brojeve dva, oba, obadva, tri, četiri dođe predlog, oni postaju nepromenljivi, ostajući u četvrtom pad. starinske dvojine koji je jednak s prvim, a imenice muškoga i srednjega roda uz te brojeve dolaze takođe u četvrti pad. starinske dvojine koji je jednak sa sadašnjim drugim padežem jednine. Imenice, pak, ženskoga roda dolaze takoće u četvrti pad. starinske dvojine koji je jednak sa sadašnjim prvim i četvrtim množine.

Primeri:

Tražio sam ga u tri kuće. Kod dve sestre. Preko tri vode studene, preko tri gore zelene. Kod ona dva hrasta. Meću ona dva brda. Bȉli su se oko dva velika grada. Bio sam u oba ta mesta. Ore na dva vola. Kod tri konja ide peške.

Zbirni brojevi dvoje, troje, četvoro, petoro itd. menjaju se samo u srednjem rodu po obrascu jednine pridevnih zamenica, s malim odstupanjem. Uz ove brojeve stoje imenice, koje nemaju množine, u 2. pad. jednine, kao: dvoje jagnjadi, a koje imaju množinu, stoje u 2. pad. množine, kao: dvoje svínjȃ.

Obrazac:

1. dvȍje — čȅtvoro jagnjadi; svinja
2. dvòga — četvòrga jagnjadi; svinja
3. dvòme-ma — četvòrme-ma jagnjadi; svinja
4. dvȍje — čȅtvoro jagnjadi; svinja
5. dvȍje — čȅtvoro jagnjadi; svinja
6. dvòma — četvòrma jagnjadi; svinja
7. dvòma — četvòrma jagnjadi; svinja

Oblici dvoga, troga postali su: od dvojega — dvojoga — dvooga — dvoga; od trojega — trojoga — trooga — troga.

Zbirni brojevi dvoje, troje, četvoro, itd. pridevaju se imenicama u množini kao pridevi, npr. dvoji svatovi, dvojih svatova, dvojim svatovima, itd., troja kola, četvore vile, gusle, itd.

PRIDEVSKA PROMENA

Drukčije nastavke za padeže imaju pridevi neodređeni, npr. žȗt, a drukčije određeni, npr. žȗtȋ.

Obrazac za neodređene prideve: žȗt-a-o.

JEDNINA
1.	žȗt	žút-a	žút-o
2.	žút-a	žút-ȇ	žút-a

strana 71

3.	žút-u	žút-ȏj	žút-u
4.	žȗt, žúta	žút-u	žút-o
5.	—	—	—
6.	žút-ȋm	žút-ȏm	žút-ȋm
7.	žút-u	žút-ȏj	žút-u
MNOŽINA
1.	žút-i	žút-e	žút-a
2.	žút-ȋh	za sva tri roda
3.	žút-ȋm
4.	žút-e	žút-e	žút-a
5.	—	—	—
6.	žút-ȋm	za sva tri roda
7.	žút-ȋm

Radi vežbanja menjati po ovom obrascu prideve:

mlad-a-o; star-a-o; nov-a-o; skup-ȃ-o; tup-a-o; mek-a-o; lep-a-o; crn-a-o; plav-a-o; slep-a-o; zdrav-a-o, itd.

Napomene.

1. Pridevi ovog obrasca imaju 4. pad. jednine dvojak: kao prvi, ili kao drugi. Ako stoje uz imenice koje znače što živo, te im je 4. pad. kao drugi, stoji uz njih i pridev u obliku 2. padeža; ako li ne znače što živo, te im je 4. pad. kao prvi, i pridev će stajati u obliku prvoga padeža.
2. U prideva, u kojih se osnova svršuje na dva suglasnika, umeće se a između tih suglasnika, kao i kod imenica u padežima, koji nemaju nastavka npr. dobr — dobar — dobr-a, dobr-u, itd.
3. Kojima se od prideva ovog obrasca osnova svršuje na koji nepčani suglasnik, u njih se nastavak o u srednjem rodu menja u e, npr. vruće.
4. Zamenice: ovakav, takav, onakav, kakav, nekakav, nikakav, svakakav, a još češće prisvojne zamenice njegov, njen, njezin, njihov, njihan — uzimaju oblike neodređenih prideva po ovom obrascu, npr. čuo sam to od njegova brata, od njihova sina, itd.

2. Obrazac za određene prideve: žȗtȋ—ȃ, ȏ.

JEDNINA
1.	žȗt-ȋ	žút-ȃ	žȗt-ȏ
2.	žút-ȏga(-ȏg)	žȗt-ȇ	žȗt-ȏga(-ȏg)

strana 72

3.	žȗt-ȏmu(-ȏm,-ȏme)	žȗt-ȏj	žȗt-ȏmu(-ȏm,-ȏme)
4.	žȗt-ȋ(-ȏga,-ȏg)	žȗt-ȗ	žȗt-ȏ
5.	žȗt-ȋ	žȗt-ȃ	žȗt-ȏ
6.	žȗt-ȋm	žȗt-ȏm	žȗt-ȋm
7.	žȗt-ȏm(-ȏme)	žȗt-ȏj	žȗt-ȏm-(ȏme)

MNOŽINA
1.	žȗt-ȋ	žȗt-ȇ	žȗt-ȃ
2.	žȗt-ȋh	} za sva tri roda
3.	žȗt-ȋm(-ȋma)
4.	žȗt-ȇ	žȗt-ȇ	žȗt-ȃ
5.	žȗt-ȋ	žȗt-ȇ	žȗt-ȃ
6.	žȗt-ȋm(-ȋma)	} za sva tri roda
7.	žȗt-ȋm(-ȋma)

Po ovom obrascu menjaju se pridevi kojima se osnova svršuje na koji bilo nenepčani suglasnik, npr.

ljȗtȋ, tȗpȋ, ȍštrȋ, jȃkȋ, blȃgȋ, zѐlenȋ, dr̀venȋ, zlȃtnȋ, plȃvȋ; sȑpskȋ, sȅoskȋ, ȍpštinskȋ, vàroškȋ, pȍljskȋ, národnȋ, ljùdskȋ, žѐnskȋ, škȍlskȋ, đȃčkȋ, mòmačkȋ, itd.

U prideva, kojima se osnova svršuje na koji nepčani suglasnik, menja se nastavak o u muškom i srednjem rodu iza nepčanika u e.

Obrazac: vrȗći—ȃ—ȇ.

JEDNINA
1.	vrȗć-ȋ	vrȗć-ȃ	vrȗć-ȇ
2.	vrȗć-ȇga(-ȇg)	vrȗć-ȇ	vrȗć-ȇga(-ȇg)
3.	vrȗć-ȇmu(-ȇm)	vrȗć-ȏj	vrȗć-ȇmu(-ȇm)
4.	vrȗć-ȋ(-ȇga,-ȇg)	vrȗć-ȗ	vrȗć-ȇ
5.	vrȗć-ȋ	vrȗć-ȃ	vrȗć-ȇ
6.	vrȗć-ȋm	vrȗć-ȏm	vrȗć-ȋm
7.	vrȗć-ȇm	vrȗć-ȏj	vrȗć-ȇm

MNOŽINA
1.	vrȗć-ȋ	vrȗć-ȇ	vrȗć-ȃ
2.	vrȗć-ȋh	} za sva tri roda
3.	vrȗć-ȋm(-ȋma)
4.	vrȗć-ȇ	vrȗć-ȇ	vrȗć-ȃ
5.	vrȗć-ȋ	vrȗć-ȇ	vrȗć-ȃ
6.	vrȗć-ȋm(-ȋma)	} za sva tri roda
7.	vrȗć-ȋm(-ȋma)

strana 73 Radi vežbanja menjati po ovom obrascu prideve:

rȋđȋ, dòmȃćȋ, bùdȗćȋ, stàjaćȋ, tȗđȋ, krȃjnjȋ, gȏrnjȋ, dȏnjȋ, srȅdnjȋ, krȁvljȋ, gòveđȋ, jàgnjećȋ, pѝlećȋ, tȉčijȋ, òvčijȋ (Ovče Polje).

Po ovom obrascu menjaju se svi pridevi i za prvi i za drugi red poređenja, npr.

bȅljȋ — nȃjbeljȋ; mlȁđȋ — nȃjmlađȋ; lȅpšȋ — nȃjlepšȋ; mȅkšȋ — nȃjmekšȋ; nòvijȋ — nȃjnovijȋ; pùnijȋ — nȃjpunijȋ, itd.