Срећа и људи/23
| ◄ ДВАДЕСЕТ ДРУГА ПОЈАВА | ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ПОЈАВА | ► |
ДВАДЕСЕТ ТРЕЋА ПОЈАВА
МАРКО и ПРЕЂАШЊИ
МАРКО (иза кулиса): Овде, на ова врата! (Врата се отварају, а на прагу стоји амалин, натоварен кожама).
МАРКО: Хоћу л’ тамо?
РОКСА, ЕВИЦА и ЗОРКА: Шта је то?... Коже!
МАКСА (трља се по очима): Да л’ ја видим, али је то нешто опако?
АЦА: То је мој први покушај с трговином.
ЕВИЦА (прсне у смех): И последње лутке изиграше!
РОКСА (крсти се): Боже, Боже... шта чини ово дете?
МАРКО: Хоће ли тамо, ил’ овамо?... Гле Максе!
МАКСА: Чекај, брате, чекај! (Аци). Је л’, ти... шта је све ово?
АЦА: Први покушај за трговину.
МАКСА (подсмева се): За трговину! А где су ти паре, на пример?
АЦА (глади се цилиндром): У каси Народне Банке.
МАКСА: Ама теби, на пример... камо теби?
АЦА (удари се по џепу): Ево!
РОКСА и ЕВИЦА: Ту је лоз!
МАКСА (љутито вади новине и чита): На осмом вучењу обвезница Лутриског зајма добила је серија 568, број 15, сто хиљада динара.
АЦА (удари се по џепу): А то је овде.
РОКСА и ЕВИЦА: То је наш лоз.
МАКСА (свечано и љутито): А то је дувански!
РОКСА, ЕВИЦА и ЗОРКА: Шта?!
АЦА (брзо): То није истина! (Брзо вади лоз и загледа). Дувански! (Нагло). Не ваљају те новине... Камо оне моје ? (Тражи по соби).
МАКСА (пакосно): Јес’, не ваљају! ГЛедао сам и у званичним новинама, и у канцеларији, и свуда.
РОКСА: Па сад?
МАКСА: Шта сад... Ништа!
ЕВИЦА: А куће, балови, хаљине? (Покрије рукама очи). Боже мој! (Зорка је грли).
АЦА: Их... оде, оде... и цилиндар, и цвикер, и рукавпце, и... све оде, а сад ће цео свет да зна за покор. Одмах идем у редакцију.
ВЕРГЛАШ: А ја?
АЦА (очајно): Носи!
ВЕРГЛАШ (гунђа и носи вергле): Кад ја продајем на вересију!
МОМАК ОД "БЕЛЕРУЖЕ" (спрема ствари): Је л’ по вољи што?
АЦА (као пре): Носи! (Момак оде).
МОМАК ОД "БЕЛЕ МАЧКЕ“ (исто Евици): Је л’ по вољи што?
ЕВИЦА (очајно): Носи! (Момак оде).
МАРКО: А сад ја, онако рећи, шта ћу с кожама?
МАКСА: Спусти ту, па ’оди да се разговарамо. После ћемо их заједно продавати.
МАРКО: Та, већ, онако рећи, и куда ћу их сад, а, већ, донео сам ти од твог кума мало нешто пара, што ти враћа, па, велим, нисам ни празне руке дошао.
(Амалин спушта коже).
|