Sreća i ljudi/23
| ◄ DVADESET DRUGA POJAVA | DVADESET TREĆA POJAVA | ► |
DVADESET TREĆA POJAVA
MARKO i PREĐAŠNjI
MARKO (iza kulisa): Ovde, na ova vrata! (Vrata se otvaraju, a na pragu stoji amalin, natovaren kožama).
MARKO: Hoću l’ tamo?
ROKSA, EVICA i ZORKA: Šta je to?... Kože!
MAKSA (trlja se po očima): Da l’ ja vidim, ali je to nešto opako?
ACA: To je moj prvi pokušaj s trgovinom.
EVICA (prsne u smeh): I poslednje lutke izigraše!
ROKSA (krsti se): Bože, Bože... šta čini ovo dete?
MARKO: Hoće li tamo, il’ ovamo?... Gle Makse!
MAKSA: Čekaj, brate, čekaj! (Aci). Je l’, ti... šta je sve ovo?
ACA: Prvi pokušaj za trgovinu.
MAKSA (podsmeva se): Za trgovinu! A gde su ti pare, na primer?
ACA (gladi se cilindrom): U kasi Narodne Banke.
MAKSA: Ama tebi, na primer... kamo tebi?
ACA (udari se po džepu): Evo!
ROKSA i EVICA: Tu je loz!
MAKSA (ljutito vadi novine i čita): Na osmom vučenju obveznica Lutriskog zajma dobila je serija 568, broj 15, sto hiljada dinara.
ACA (udari se po džepu): A to je ovde.
ROKSA i EVICA: To je naš loz.
MAKSA (svečano i ljutito): A to je duvanski!
ROKSA, EVICA i ZORKA: Šta?!
ACA (brzo): To nije istina! (Brzo vadi loz i zagleda). Duvanski! (Naglo). Ne valjaju te novine... Kamo one moje ? (Traži po sobi).
MAKSA (pakosno): Jes’, ne valjaju! GLedao sam i u zvaničnim novinama, i u kancelariji, i svuda.
ROKSA: Pa sad?
MAKSA: Šta sad... Ništa!
EVICA: A kuće, balovi, haljine? (Pokrije rukama oči). Bože moj! (Zorka je grli).
ACA: Ih... ode, ode... i cilindar, i cviker, i rukavpce, i... sve ode, a sad će ceo svet da zna za pokor. Odmah idem u redakciju.
VERGLAŠ: A ja?
ACA (očajno): Nosi!
VERGLAŠ (gunđa i nosi vergle): Kad ja prodajem na veresiju!
MOMAK OD "BELERUŽE" (sprema stvari): Je l’ po volji što?
ACA (kao pre): Nosi! (Momak ode).
MOMAK OD "BELE MAČKE“ (isto Evici): Je l’ po volji što?
EVICA (očajno): Nosi! (Momak ode).
MARKO: A sad ja, onako reći, šta ću s kožama?
MAKSA: Spusti tu, pa ’odi da se razgovaramo. Posle ćemo ih zajedno prodavati.
MARKO: Ta, već, onako reći, i kuda ću ih sad, a, već, doneo sam ti od tvog kuma malo nešto para, što ti vraća, pa, velim, nisam ni prazne ruke došao.
(Amalin spušta kože).
|