Сонет - XXVI

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Милутин Бојић
Википедија
Википедија има чланак у вези са овим текстом:


Сонет - XXVI
Писац: Милутин Бојић



Сонет - XXVI


Неми су за мене олтари кô стене,

Амвона нема да ми очај чује,

Опрости чежњи која себе трује,

Да појми душу и идоле њене.


Смрзнут је талас да барку покрене,

А само поноћ тешки чекић кује,

И грозни Тартар медну лаву бљује

И јуре патње да наде замене.


И сву ноћ тако пустим градом блудим

И тебе тражим и свој олтар жудим,

Забринут гледам небеса што ћуте.


И ништа нећу од живота овог

Но милостивог неког Христа новог,

Да исплачем се у његове скуте.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 102 године.