Sonet - XXVI

Milutin Bojić

Sonet - XXVI Pisac: Milutin Bojić

Sonet - XXVI

Nemi su za mene oltari kô stene,

Amvona nema da mi očaj čuje,

Oprosti čežnji koja sebe truje,

Da pojmi dušu i idole njene.

Smrznut je talas da barku pokrene,

A samo ponoć teški čekić kuje,

I grozni Tartar mednu lavu bljuje

I jure patnje da nade zamene.

I svu noć tako pustim gradom bludim

I tebe tražim i svoj oltar žudim,

Zabrinut gledam nebesa što ćute.

I ništa neću od života ovog

No milostivog nekog Hrista novog,

Da isplačem se u njegove skute.

Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Milutin Bojić, umro 1917, pre 107 godina.