Смрт Уроша Петога/7

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ПРВИ
◄   ПОЈАВА VI ПОЈАВА VII ПОЈАВА VIII   ►

ПОЈАВА VII
Вукашин па Дијак.

 
ВУКАШИН:
Још и прије нег' се по свем царству
Глас разнесе о том распу војске
Друге двије биће на ногама.
(Улази Дијак)
Мој Дијаче, чу ли за незгоду?
ДИЈАК:
Све ми каза деспотова пратња.
ВУКАШИН:
Ја наумих да властелу казним
Која згазив дужност и поштење
Кнезу пр'јеђе, те би свему крива;
Казнити је, Дијаче, наумих
Да свакому страшан примјер буде.
ДИЈАК:
И праведна и нужна је казна.
ВУКАШИН:
Повељу ћеш одмах написати
Да лишавам сваког издајицу
Властеоства и имања свега.
Узимљем му чељад у таоство,
И на главу невјерничку мећем
Крвни намет. Ту печатом мојим
Утврђену повељу дај Драшку,
Са налогом да ј' ивврши строго. —
Је л' Римљанин јутрос долазио?
ДИЈАК:
У двору је, и за приступ моли.
ВУКАШИН:
Зна ли штогод?
ДИЈАК:
Све.
ВУКАШИН:
Нек уђе. — Ето
Мог човјека за тол' њежан посао;
Само вјешто довит' ми га треба
За намјером мојом. Он је хитар,
Ну хитрином и ја не шалим се.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.