Смрт Уроша Петога/7
| ◄ ПОЈАВА VI | ПОЈАВА VII | ПОЈАВА VIII ► |
ПОЈАВА VII
Вукашин па Дијак.
ВУКАШИН:
Још и прије нег' се по свем царству
Глас разнесе о том распу војске
Друге двије биће на ногама.
(Улази Дијак)
Мој Дијаче, чу ли за незгоду?
ДИЈАК:
Све ми каза деспотова пратња.
ВУКАШИН:
Ја наумих да властелу казним
Која згазив дужност и поштење
Кнезу пр'јеђе, те би свему крива;
Казнити је, Дијаче, наумих
Да свакому страшан примјер буде.
ДИЈАК:
И праведна и нужна је казна.
ВУКАШИН:
Повељу ћеш одмах написати
Да лишавам сваког издајицу
Властеоства и имања свега.
Узимљем му чељад у таоство,
И на главу невјерничку мећем
Крвни намет. Ту печатом мојим
Утврђену повељу дај Драшку,
Са налогом да ј' ивврши строго. —
Је л' Римљанин јутрос долазио?
ДИЈАК:
У двору је, и за приступ моли.
ВУКАШИН:
Зна ли штогод?
ДИЈАК:
Све.
ВУКАШИН:
Нек уђе. — Ето
Мог човјека за тол' њежан посао;
Само вјешто довит' ми га треба
За намјером мојом. Он је хитар,
Ну хитрином и ја не шалим се.
|