Смрт Уроша Петога/39

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА XI ПОЈАВА XII ПОЈАВА XIII   ►

ПОЈАВА XII
Пређашњи. Улаза Вукашин па распоређује војнике.

 
ВУК, 3. ВОЈ:
Ту стој чврсто наспрам оних врата.
Вас двојица са те тамо стране,
А ви овдје. Тако. Мач у руке,
Па га крепко сјурите у груди
Сваком оном који би с' изнутра
На вратима овим појавио.
(Иде на врата кроз која је дошао па виче);
Гдје сте?... Амо. (Улазе 4 грађанина).
Да вам сабље видим.
Добре су вам, ак' и руке буду.
ПРВИ ГРАЂАНИН:
То ћеш скоро знати. Куда ћемо?
ВУКАШИН:
Там' унутра. Двојица су, знајте,
Ал' не вр'једе много. Не слушајте
Њиних р'јечи, пр'јетња, молба, ништа,
Но удрите без милости, сл'јепо.
Ако њима ви смрт не задате,
Вас смрт чека овдје. Сад уђите.
(Улазе грађани с голим сабљама; Вукашин говори
војницима).
Паз'те добро. Ја ћу овдје стати.
(Стаје с мачем у руци уза зид поред врата гдје је цар)
Ха! туку се страшно. Неко паде...
Већ и други!.. Не бојте се! паз'те.
(Вулета виче изнутра)
ВУЛЕТА:
Три свалисмо, али ја погибох;
Бјежи, царе.
УРОШ (Изнутра):
Умри, разбојниче. —
У руку сам рањен!
(Урош излијеће на поље па видјев војнике за
час стаје)
Још их има!
ЧЕТВРТИ ВОЈНИК:
Цар је ово!
ПЕТИ ВОЈНИК (Осталима):
Стан'те
ВУКАШИН:
Ударите.
УРОШ:
Још и тебе, разбојниче, могу.
(Сијече трећег војника који је на њега потрчао док сви други стоје окамењени)
ВУКАШИН (Удара са стране цара у ребра):
Држ' то.
УРОШ:
Ох, ох! смрт је ово; смрт је...
Па ти управ'? куме, ти ме уби!
(превија се па пада. Бјеже сви војници)
ВУКАШИН:
Ја?.. Ну тако морало је бити;
Морало је.
(Вичу напољу) Ура!
ВУКАШИН:
Цар сам сала.
Цар! а Урош? преда мном у крви
Превија се! призор ј' овај грозан!
Бјеж'мо. Куд ћу?.. Вика са свих страна.
Сав сам крвав; крв је ова свједок...
ДИЈАК (улази):
Остражња су врата проломљена,
И царица у двор већ продире.
За мном брже. (вуче га)
ВУКАШИН:
Чекај: сав сам крвав...
Ил' не видиш?... крвав... Зар овакав
Да пред сина сад изађем?
ДИЈАК:
Крви
Ја на теби не видим, но само
Она тече с твога мача. Ето,
Обрисан је... Увуци га опет
У корице. Тако. Ходи сада...
Не, не туда; баш би њој на сусрет.
ВУКАШИН:
Син гдје ми је?
ДИЈАК:
На вратима главним;
Још се бори и чека те.
(Напољу опет) Ура!
(Дијак одвуче краља)
ГЛАС ЦАРИЧИН:
Ој Урошу, ој Урошу, гдје си?
БОЈИН ГЛАС:
Сада, царе, слободно изиђи.


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 116 година.