Смрт Уроша Петога/29

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

ЧИН ПЕТИ
◄   ПОЈАВА I ПОЈАВА II ПОЈАВА III   ►

ПОЈАВА II
Царица. Улази Краљевић оружан.

 
ЦАРИЦА:
Краљевићу! Тако рано јутрос?
Оружан си од главе до нога!...
Кан' очима да некога тражиш?
КРАЉЕВИЋ:
Тражим цара; гдје је, св'јетла госпо?
ЦАРИЦА:
Треба ли ти? Није још устао.
КРАЉЕВИЋ:
Чекао бих, ал' ће дуго бити;
А из двора одлазити морам
Овог часа.
ЦАРИЦА:
Камо, мили сине?...
Не говориш? ти си јако смућен!
(Краљевић хвата је за руку.)
КРАЉЕВИЋ:
Ох! пошто ме тим именом назва,
Послушај ме кан' и сина свога.
Што год данас случило се буде
У Приштини, заклињем те Богом,
Ни у шта се ти не м'јешај. Мене
Ту бит' неће да над вама мотрим;
Не м'јешај се, о царице моја.
ЦАРИЦА:
А шта ће се случити? мој Боже!
Шта те р'јечи значе? Камо идеш?
Душу си ми страхом напунио...
Да ли тајна каква погибија
Грози мени, или сину моме?
КРАЉЕВИЋ:
Никакова; ничега се не бој
Док се не би у што ум'јешала.
Ох! услиши моју молбу. Збогом.
(Љуби јој руку и хитно одлази.)
ЦАРИЦА:
Почуј... Оде! Пропали смо; краљ је
Све дознао... Бјежат' нам је с мјеста.
Ој буди се, буди се, мој сине,
Да у кобној тој постељи б'једно
Не одспаваш свој последњи санак.
(Одлази.)


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Матија Бан, умро 1903, пре 117 година.