Smrt Uroša Petoga/29
| ◄ ПОЈАВА I | POJAVA II | ПОЈАВА III ► |
POJAVA II
Carica. Ulazi Kraljević oružan.
CARICA:
Kraljeviću! Tako rano jutros?
Oružan si od glave do noga!...
Kan' očima da nekoga tražiš?
KRALjEVIĆ:
Tražim cara; gdje je, sv'jetla gospo?
CARICA:
Treba li ti? Nije još ustao.
KRALjEVIĆ:
Čekao bih, al' će dugo biti;
A iz dvora odlaziti moram
Ovog časa.
CARICA:
Kamo, mili sine?...
Ne govoriš? ti si jako smućen!
(Kraljević hvata je za ruku.)
KRALjEVIĆ:
Oh! pošto me tim imenom nazva,
Poslušaj me kan' i sina svoga.
Što god danas slučilo se bude
U Prištini, zaklinjem te Bogom,
Ni u šta se ti ne m'ješaj. Mene
Tu bit' neće da nad vama motrim;
Ne m'ješaj se, o carice moja.
CARICA:
A šta će se slučiti? moj Bože!
Šta te r'ječi znače? Kamo ideš?
Dušu si mi strahom napunio...
Da li tajna kakva pogibija
Grozi meni, ili sinu mome?
KRALjEVIĆ:
Nikakova; ničega se ne boj
Dok se ne bi u što um'ješala.
Oh! usliši moju molbu. Zbogom.
(Ljubi joj ruku i hitno odlazi.)
CARICA:
Počuj... Ode! Propali smo; kralj je
Sve doznao... Bježat' nam je s mjesta.
Oj budi se, budi se, moj sine,
Da u kobnoj toj postelji b'jedno
Ne odspavaš svoj poslednji sanak.
(Odlazi.)
|