Симпатија и антипатија/6
- I ДЕЈСТВО
- VI
- (Димитрије, пређашњи)
ДИМИТРИЈЕ: Господине Црнокравићу, ви сте желели са мном говорити.
ЦРНОКРАВИЋ: Добар дан, љубезни Димитрије, опростите, што смо вас трудили. Истина оно прасе, но о томе не треба сада говорити.
ДИМИТРИЈЕ: Ја мислим, да је време заборавити већ једанпут оно што је дете из несташи учинило.
МАРТА: Јесте, Димитрије, али треба знати, да није лепо било нагрдити онако прасе. Знате ли шта је прасе без репа?
ЦРНОКРАВИЋ: Истина, мене је доста стало парницу због тога с Вашим оцем терати, јер ваља да знате, да сам ја три судије подмитио.
ДИМИТРИЈЕ: О, молим вас, то је исто и с наше стране учињено.
ЦРНОКРАВИЋ: Ја мислим, да престанемо од овог разговора, јер би нас могао далеко одвести.
АГНИЦА: Димитрије, слатки мој Димитрије, немој ни најмање долазити у ватру, јер ми нећеш помоћи.
ДИМИТРИЈЕ: Шта је ово?
МАРТА: Ето, видите, шта је. Наша се Агница напрасно разболела, и Вас захтева да јој помогнете. Ја мислим, да ћете Ви сву мрзост на страну оставити, гди се тиче живота невине девојке. Зато приступите к њој и оно чините, што вам буде рекла.
ДИМИТРИЈЕ: Како јој ја могу помоћи, кад нисам доктор? Господична Агнице, шта је Вами?
АГНИЦА: Прва је молба моја, љубезни Димитрије, да ништа не говориш. Стани управо спроћу мене и пружи леве руке средњи прст.
ДИМИТРИЈЕ: Шта ово значи! (Пружи прст)
АГНИЦА: Какво спокојство обузима сад чувства моја! Кроз трње среће пролазила сам ја, док нисам дошла до овог блаженства. Нико не разуме тако тугу моју као ти, љубезни Димитрије, ти чувствујеш ово, какогод што је и мени познато, шта твоје срце осећа. Само постојан буди и тајну чувај. Ако ме богиња среће не вара, скоро чемо нашу жељу испуњену видети.
МАРТА (Црнокравићу): Гледај, како се у лицу заруменила!
АГНИЦА: Постојан буди, љубезни Димитрије, ја ћу тебе на јави мрзити, но ти немој узимати на ум, то је само опсена непосвећених очију. Ако ти умреш, и ја сам умрла, ако ти несрећан будеш, и мене ће туга уморити. Што се год теби догоди, веруј ми, ја тако осећам као да се мени самој догодило. Сад, љубезни мој, време је кратко, у пола пет добићу ову исту болест. Зато дођи, да се много не мучим, смилуј се на судбину бедне девојке и код тебе сваку срећу очекује. Већ је крај, сад ћу заспати, и малочас пробудићу се здрава. Збогом Димитрије, ах, како те љубим! (Намести се као да ће спавати)
ЦРНОКРАВИЋ: Како те љубим? Хм, то ми се мало чудно види.
ДИМИТРИЈЕ: Ја ништа не разумем.
МАРТА: Много речи, мало смисла. Но гле, нисмо је за тајне питали. Агнице.
ДИМИТРИЈЕ: Немојте је дирати, она спава.
ЦРНОКРАВИЋ: Тако нешто и рече. Жао ми је што нема доктора, да ми протолкује.
МАРТА: Таман би скоро свршио.
АГНИЦА (устаде полако): Гди сам ја?
МАРТА: Агнице, да л' ти је што боље?
АГНИЦА: Зар сам била болесна?
МАРТА: Ти си нам много којешта приповедала.
АГНИЦА: Ја сам само спавала.
МАРТА: Доктор ће ти најбоље казати.
АГНИЦА: И доктор је био? (Смотри Димитрија) Шта тражите Ви овде?
ДИМИТРИЈЕ: Господична, Ви сте ме позвали.
МАРТА: Он ти је помого.
АГНИЦА: Ја такве посете не примам. Сад сте дошли у нашу кућу, па више никад! (Приступи му нагло, пак му једно писамце у руке стисне) Јесте ли разумели? Да ми никада на очи не изаñете! (Отиде)
ДИМИТРИЈЕ: Шта опет ово значи? (Изиђе Агница)
МАРТА: Немојте се наћи увређени, Димитрије: она је болесна, па не зна шта ради. Но, ја ћу је одмах дотерати, нека вас моли за опроштење.
ДИМИТРИЈЕ: Није нужно.
МАРТА: А то мора бити, то мора бити, она је девојка, то је срамота. (Отиде)
ДИМИТРИЈЕ (сам): Ког врага, моја се Агница срди на мене, а нисам јој ништа учинио. Колико ми је пута говорила, да без мене живети не може. Да видим шта ово значи. (Отвори писамце) "Све ово радим тебе бива, љубезни Мито. Моји те родитељи не могу да трпе, па сам зато овај начин измислила, да дођемо до циља. Ником ништа не казуј, него други пут кад дођеш, понеси и једног врапца са собом, и жели ми добар успех." А, сад разумем, Агница моја хоће да превари родитеље који неће да је даду за мене. Ајде де, ту радо помажем. Врашка девојка, ако стане и мене тако варати, биће леп посао! (Одлази)
|