Simpatija i antipatija/6
- I DEJSTVO
- VI
- (Dimitrije, pređašnji)
DIMITRIJE: Gospodine Crnokraviću, vi ste želeli sa mnom govoriti.
CRNOKRAVIĆ: Dobar dan, ljubezni Dimitrije, oprostite, što smo vas trudili. Istina ono prase, no o tome ne treba sada govoriti.
DIMITRIJE: Ja mislim, da je vreme zaboraviti već jedanput ono što je dete iz nestaši učinilo.
MARTA: Jeste, Dimitrije, ali treba znati, da nije lepo bilo nagrditi onako prase. Znate li šta je prase bez repa?
CRNOKRAVIĆ: Istina, mene je dosta stalo parnicu zbog toga s Vašim ocem terati, jer valja da znate, da sam ja tri sudije podmitio.
DIMITRIJE: O, molim vas, to je isto i s naše strane učinjeno.
CRNOKRAVIĆ: Ja mislim, da prestanemo od ovog razgovora, jer bi nas mogao daleko odvesti.
AGNICA: Dimitrije, slatki moj Dimitrije, nemoj ni najmanje dolaziti u vatru, jer mi nećeš pomoći.
DIMITRIJE: Šta je ovo?
MARTA: Eto, vidite, šta je. Naša se Agnica naprasno razbolela, i Vas zahteva da joj pomognete. Ja mislim, da ćete Vi svu mrzost na stranu ostaviti, gdi se tiče života nevine devojke. Zato pristupite k njoj i ono činite, što vam bude rekla.
DIMITRIJE: Kako joj ja mogu pomoći, kad nisam doktor? Gospodična Agnice, šta je Vami?
AGNICA: Prva je molba moja, ljubezni Dimitrije, da ništa ne govoriš. Stani upravo sproću mene i pruži leve ruke srednji prst.
DIMITRIJE: Šta ovo znači! (Pruži prst)
AGNICA: Kakvo spokojstvo obuzima sad čuvstva moja! Kroz trnje sreće prolazila sam ja, dok nisam došla do ovog blaženstva. Niko ne razume tako tugu moju kao ti, ljubezni Dimitrije, ti čuvstvuješ ovo, kakogod što je i meni poznato, šta tvoje srce oseća. Samo postojan budi i tajnu čuvaj. Ako me boginja sreće ne vara, skoro čemo našu želju ispunjenu videti.
MARTA (Crnokraviću): Gledaj, kako se u licu zarumenila!
AGNICA: Postojan budi, ljubezni Dimitrije, ja ću tebe na javi mrziti, no ti nemoj uzimati na um, to je samo opsena neposvećenih očiju. Ako ti umreš, i ja sam umrla, ako ti nesrećan budeš, i mene će tuga umoriti. Što se god tebi dogodi, veruj mi, ja tako osećam kao da se meni samoj dogodilo. Sad, ljubezni moj, vreme je kratko, u pola pet dobiću ovu istu bolest. Zato dođi, da se mnogo ne mučim, smiluj se na sudbinu bedne devojke i kod tebe svaku sreću očekuje. Već je kraj, sad ću zaspati, i maločas probudiću se zdrava. Zbogom Dimitrije, ah, kako te ljubim! (Namesti se kao da će spavati)
CRNOKRAVIĆ: Kako te ljubim? Hm, to mi se malo čudno vidi.
DIMITRIJE: Ja ništa ne razumem.
MARTA: Mnogo reči, malo smisla. No gle, nismo je za tajne pitali. Agnice.
DIMITRIJE: Nemojte je dirati, ona spava.
CRNOKRAVIĆ: Tako nešto i reče. Žao mi je što nema doktora, da mi protolkuje.
MARTA: Taman bi skoro svršio.
AGNICA (ustade polako): Gdi sam ja?
MARTA: Agnice, da l' ti je što bolje?
AGNICA: Zar sam bila bolesna?
MARTA: Ti si nam mnogo koješta pripovedala.
AGNICA: Ja sam samo spavala.
MARTA: Doktor će ti najbolje kazati.
AGNICA: I doktor je bio? (Smotri Dimitrija) Šta tražite Vi ovde?
DIMITRIJE: Gospodična, Vi ste me pozvali.
MARTA: On ti je pomogo.
AGNICA: Ja takve posete ne primam. Sad ste došli u našu kuću, pa više nikad! (Pristupi mu naglo, pak mu jedno pisamce u ruke stisne) Jeste li razumeli? Da mi nikada na oči ne izañete! (Otide)
DIMITRIJE: Šta opet ovo znači? (Iziđe Agnica)
MARTA: Nemojte se naći uvređeni, Dimitrije: ona je bolesna, pa ne zna šta radi. No, ja ću je odmah doterati, neka vas moli za oproštenje.
DIMITRIJE: Nije nužno.
MARTA: A to mora biti, to mora biti, ona je devojka, to je sramota. (Otide)
DIMITRIJE (sam): Kog vraga, moja se Agnica srdi na mene, a nisam joj ništa učinio. Koliko mi je puta govorila, da bez mene živeti ne može. Da vidim šta ovo znači. (Otvori pisamce) "Sve ovo radim tebe biva, ljubezni Mito. Moji te roditelji ne mogu da trpe, pa sam zato ovaj način izmislila, da dođemo do cilja. Nikom ništa ne kazuj, nego drugi put kad dođeš, ponesi i jednog vrapca sa sobom, i želi mi dobar uspeh." A, sad razumem, Agnica moja hoće da prevari roditelje koji neće da je dadu za mene. Ajde de, tu rado pomažem. Vraška devojka, ako stane i mene tako varati, biće lep posao! (Odlazi)
|