Simpatija i antipatija/3
- I DEJSTVO
- III
- (Crnokravić, Marta i pređašnji)
MARTA: Šta ti je?
CRNOKRAVIĆ: Kakva je to vika?
TODA: Ah, gospodična...
CRNOKRAVIĆ: Šta gospodična?
TODA: Pala u veliku bolest.
MARTA: Šta? (pristupi kćeri) Agnice!
AGNICA: Dalje od mene nečiste ruke! (Oturi je)
MARTA: Je l' ti zlo?
AGNICA: Dalje!
CRNOKRAVIĆ (Todi): Šta joj se dogodilo?
TODA: Kaže da je progutala dva živa goluba.
CRNOKRAVIĆ: Nije nego rotkvu. Sad ću se ja s vašim budalaštinama baviti. Ajd' ustaj, nemoj mi se tu kriveljiti.
AGNICA: Samuilo Crnokraviću, veliki greh tovariš na tvoju glavu. Skoro ćeš užasnu sudbinu iskusiti.
TODA: Vidite, gospodine.
CRNOKRAVIĆ: Koji je to đavo?!
MARTA: Jao, žalosnoj meni, šta mi se od deteta učini!
AGNICA: Mati, ne skorbi, tvoja se kći nahodi u boljem svetu. Neće ona od ovog umreti, ali vidi mnogo, što niko od vas ne vidi. Skoro ćete nesrećni glas čuti.
TODA: Ona je postala vidovita.
CRNOKRAVIĆ: Duše mi moje, ja sam nešto čuo za ovakvu bolest. Kakav će to biti nesrećan glas?
AGNICA: Smrt, smrt u kući.
MARTA: Žalosnoj meni, ko će nam umreti?
CRNOKRAVIĆ: Ja ovo sve držim za budalaštinu. Devojka je razmažena.
MARTA: Kakva budalaština, kad je prebledela kao krpa. O, ja nesrećna mati!
|