Седамдесет анегдота/4

Извор: Викизворник
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Седамдесет Анегдота  (1911) 
Писац: Андра Гавриловић
Јован Дошеновић
Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића


ЈОВАН ДОШЕНОВИЋ[уреди]

1.[уреди]

По свршетку философских наука у падованском университету млади песник Јован Дошеновић постане, стицајем прилика, књиговођ у великој трговачкој радњи богатога српскога родољуба Драге Теодоровића у Трсту.

Кад је полазио из Трста у Пешту да штампа своју збирку песама рећи ће му Драга:

— Збогом пошао! Препоручуј, брате,

нека пишу, и нека дјелају дондеже свјет

пред очима јест!

— И докле пара имају! — весело прихвати оштроумни Дошеновић.

2.[уреди]

Годину 1809 провео је Дошеновић у Пешти, штампајући своје књиге. —

За време штампања он се разболи и боловаше врло дуго. У том и до њега стиже глас о српској погибији на Каменици. страна 15 Предижући се од болести, Дошеновић рече пријатељима:

— Хвала Богу што нисам умро! Не

зато што ми се мили живети него стога што је Србину грехота ове године умрети

на постељи!