Седамдесет анегдота/3

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Седамдесет Анегдота  (1911) 
Писац: Андра Гавриловић
Лукијан Мушицки
Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића


ЛУКИЈАН МУШИЦКИ[уреди]

1.[уреди]

Видећи да је због неумешног руковања радовима у манастиру Шишатовцу дошао у највеће материјалне неприлике, архимандрит Лукијан Мушицки обрати се многим познаницима и пријатељима молбама да му новчано помогну. Тако се обрати и Кнезу Милошу, који му одмах посла свој приличан прилог. Мушицки све то прими захвално, па онда осу писмима молити Кнеза још за веће суме, не пропуштајући дати Кнезу савете како треба газдовати државом па да се има довољно новаца. Сазнавши за таке поруке Лукијанове, Кнез Милош рече:

— Е, много му хвала за то, али ко

му може веровати кад прича о газдовању у држави он који се јада што није умео

газдовати у једном манастиру!

2.[уреди]

Бавећи се 1828, тада већ као епископ, у Бечу, Лукијан чешће похађаше сликарске страна 13 галерије, више пута праћен младим, учеником сликарства Костом Пантелићем из Руме.

Кад је једном улазио тамо, Лукијан застаде при самом улазу па се, замишљен, прекрсти. Пантелић, видећи то, и сам се, не знајући за што се то чини, прекрсти, а Лукијан му рече:

— Тако и треба, јер је и ово храм!