Седамдесет анегдота/4
←3 | Седамдесет Анегдота (1911) Писац: Андра Гавриловић Јован Дошеновић |
5→ |
Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића |
ЈОВАН ДОШЕНОВИЋ
[уреди]1.
[уреди]По свршетку философских наука у падованском университету млади песник Јован Дошеновић постане, стицајем прилика, књиговођ у великој трговачкој радњи богатога српскога родољуба Драге Теодоровића у Трсту.
Кад је полазио из Трста у Пешту да штампа своју збирку песама рећи ће му Драга:
— Збогом пошао! Препоручуј, брате,
нека пишу, и нека дјелају дондеже свјет
пред очима јест!
— И докле пара имају! — весело прихвати оштроумни Дошеновић.
2.
[уреди]Годину 1809 провео је Дошеновић у Пешти, штампајући своје књиге. —
За време штампања он се разболи и боловаше врло дуго. У том и до њега стиже глас о српској погибији на Каменици. страна 15 Предижући се од болести, Дошеновић рече пријатељима:
— Хвала Богу што нисам умро! Не
зато што ми се мили живети него стога што је Србину грехота ове године умрети
на постељи!