Седамдесет анегдота/21

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Седамдесет Анегдота  (1911) 
Писац: Андра Гавриловић
Влада М. Јовановић
Гавриловић, Андра (1911). Седамдесет Анегдота из живота српских књижевника. Београд: Издање књижаре С. Б. Цвијановића


ВЛАДА М. ЈОВАНОВИЋ[уреди]

1.[уреди]

Као ђак Велике Школе у Београду Влада је једном доживео и овај случај.

Био је код куће сам — мајка му је била отишла у Шабац — па је живео ђенијалном неуредношћу. Једном изјутра изиђе на Зелени Венац, где је онда била главна пијаца, да код антиквара прегледа књиге, и не опазивши како га сваки пролазник нешто необично загледа. Кад је био готов, приђе му један познаник па га запита:

— Ама какве су ти то, тако шарене, панталоне?

Он погледа — па се и сам запрепасти.

Имао је двоје панталоне, али су му се оба пара била рашила тако да је сваку ногавицу засебно навлачио: а јутрос је у брзини погрешио те је обукао једну зеленкасту и једну беличасту ногавицу — од свакога, дакле, дела по један комад!

— Шта сада да радим? — рече он.

— Свет се овако чуди, а још више би страна 76 се чудио када бих сада овде насред пијаце стао свлачити једну по једну ногавицу…

Идем кући да се пресвучем…

2.[уреди]

У доба највеће активности омладине у Великој Школи, кад је она издавала лист „Побратимство“, а Влада јој био председником — зачне се неки раздор који је тражио смену часника. Већина је била за дотадашњу управу и Влада је мислио ратовати против опозиције. Али му дође до руку један политички хрватски лист из Загреба, где се хрватска омладина кори што се не угледа на београдске великошколце који су се сложили па красно раде. То је на Владу толико утицало, да је одмах сазвао скуп и поднео оставку, само да се дође до мира.