Sedamdeset anegdota/21

Izvor: Викизворник
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Sedamdeset Anegdota  (1911) 
Pisac: Andra Gavrilović
Vlada M. Jovanović
Gavrilović, Andra (1911). Sedamdeset Anegdota iz života srpskih književnika. Beograd: Izdanje knjižare S. B. Cvijanovića


VLADA M. JOVANOVIĆ[uredi]

1.[uredi]

Kao đak Velike Škole u Beogradu Vlada je jednom doživeo i ovaj slučaj.

Bio je kod kuće sam — majka mu je bila otišla u Šabac — pa je živeo đenijalnom neurednošću. Jednom izjutra iziđe na Zeleni Venac, gde je onda bila glavna pijaca, da kod antikvara pregleda knjige, i ne opazivši kako ga svaki prolaznik nešto neobično zagleda. Kad je bio gotov, priđe mu jedan poznanik pa ga zapita:

— Ama kakve su ti to, tako šarene, pantalone?

On pogleda — pa se i sam zaprepasti.

Imao je dvoje pantalone, ali su mu se oba para bila rašila tako da je svaku nogavicu zasebno navlačio: a jutros je u brzini pogrešio te je obukao jednu zelenkastu i jednu beličastu nogavicu — od svakoga, dakle, dela po jedan komad!

— Šta sada da radim? — reče on.

— Svet se ovako čudi, a još više bi strana 76 se čudio kada bih sada ovde nasred pijace stao svlačiti jednu po jednu nogavicu…

Idem kući da se presvučem…

2.[uredi]

U doba najveće aktivnosti omladine u Velikoj Školi, kad je ona izdavala list „Pobratimstvo“, a Vlada joj bio predsednikom — začne se neki razdor koji je tražio smenu časnika. Većina je bila za dotadašnju upravu i Vlada je mislio ratovati protiv opozicije. Ali mu dođe do ruku jedan politički hrvatski list iz Zagreba, gde se hrvatska omladina kori što se ne ugleda na beogradske velikoškolce koji su se složili pa krasno rade. To je na Vladu toliko uticalo, da je odmah sazvao skup i podneo ostavku, samo da se dođe do mira.