Свет (комад у четири чина)/48
XIV
ТОМА, СТАНА, АНА.
ТОМА (долази из леве собе, носећи писмо). Но, ево, написао сам му баш као што треба. Како се оно зваше ова наша девојка?
СТАНА (јетко). Ти не знаш, разуме се? Зове се Ана.
ТОМА. Анчице!
СТАНА (за се). Анчице?
АНА. Молим.
ТОМА. Дедер, душице, узми ово писмо, па потрчи до Дечанске улице број 92. Тамо седи овај наш учитељ музике. Предај му ово писмо; ако није код куће, а ти остави његовој газдарици, да му да. Хајде пожури. (Потапше је).
АНА. Молим, однећу одмах. (Одлази).