Svet (komad u četiri čina)/48
XIV
TOMA, STANA, ANA.
TOMA (dolazi iz leve sobe, noseći pismo). No, evo, napisao sam mu baš kao što treba. Kako se ono zvaše ova naša devojka?
STANA (jetko). Ti ne znaš, razume se? Zove se Ana.
TOMA. Ančice!
STANA (za se). Ančice?
ANA. Molim.
TOMA. Deder, dušice, uzmi ovo pismo, pa potrči do Dečanske ulice broj 92. Tamo sedi ovaj naš učitelj muzike. Predaj mu ovo pismo; ako nije kod kuće, a ti ostavi njegovoj gazdarici, da mu da. Hajde požuri. (Potapše je).
ANA. Molim, odneću odmah. (Odlazi).