Свезнање Ч

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ц > СВЕЗНАЊЕ Џ >


СЛОВО Ч

Ч, ч 1) 28. слово ћирилице, 4. слово латинице (Č, č); у црк. сл. азбуци черв. 2) безвучни сугласник, африката, састављена из тш; постао од к или ц: јунак, јуначе: отац: оче; вукао: вучен; јак: јачи.

ЧАБАР, среско место (350 ст.) близу ит. границе, и. од Снежника (Сав. Бан.); основао га Петар Зрињски средином 17. в., подигао железну инд. која престала 1785. због оскудице у руди; остаци дворца Зрињских: млин. стругара, у близини рудник живе.

ЧАБЕЈ Екрем д-р (* 1908.), арб. историчар књиж. и фолклора: гл. студија: Живот и обичаји Арбанаса.

ЧАБРИНОВИЋ Недељко (1895.-1910.), типограф; крајем 1913. дошао из Босне у Београд и ступио у везу с омладинцима из Б. и X.; с њима склопио заверу и учествовао у атентату на Франца Фердинанда (28.6.1914.) у Сарајеву; због малолетности није осуђен на смрт; умро у тамници.

ЧАБСКИ БИСЕР, јулски мускат, рана стона сорта лозе, сазрева средином јула, има крупно зрно мускатног мириса; гаји се у Банату и Мађ., од скора и по осталим нашим виноградским крајевима, повољна сорта за трг. због раног сазревања; чокот средњег или слабијег пораста, лоза ср. дебела, чланци ср. дуги, лист мали, цео или троделан, грозд вел. растресит, с крупним округлим зеленожутим бобицама; одговара му боље дуга резидба.

ЧАБУЉА, пл. (1780 м) у Херц., ј. од пл. Чврснице, одн, сз. од. Мостара (Прим. Бан.).

ЧАВКА, пл. (1538 м) у вел. окуци Брегалнице, и. од Кочанског Поља (Вард. Бан.).

ЧАГАЉ (Canis aureus), звер из породице паса, сличан вуку, али мањи; живи у ј. Аз. и с. Афр.; код нас, у околини Дојрана и на пол. Пељешцу.

ЧАГАТАЈСКИ ЈЕЗИК, и.-тур. књиж. језик Ср. Аз., за разлику од з.-тур. (тј. османско-тур.) у М. Аз. и на Б. П.; име носи по Чагатају, сину Џингис-кана којем припале земље, назване његовим именом као и језик. Чагатајска књиж., процвала за тимурланских владара, врхунац постигла са Неваијем; из 17. в. гласовити Бабурови мемоари; у ханатима Хоконду и Хиви ч. к. у 19. в. и почетку 20. в. дала важна дела.

ЧАД, слатководно јез. у з. Судану, у Афр.; у сушно доба год. површина му око 11000, у кишно око 50 000 км2; веома плитко јез. (7 м); обале мочварне,; гл. притока Шари; видне отоке нема; у обл. на ЈИ од јез. око р. Шарија, фрц. колонија Ч. (1 248 000 км2, 0,97 мил. ст.); гл. место Фор-Лами.

ЧАДАЈЕВ Петар (1794.-1856.), рус. филозоф; присталица увођења зап. културе у Рус; поборник сједињења прав. и кат. цркве, због чега проглашен за умоболног и стављен под надзор; гл. дело: Филозофска писма.

ЧАЂ, угљеник у облику лаког праха, добивен сагоревањем орг. материја у присуству недовољне количине ваздуха, или сагоревањем орг. материја богатих угљеником; израђује се фабр. од катрана, уља, нафте, смоле, земног гаса и ацетилена, а употребљава се као добра црна боја и као додатак у фабрикацији гуме.

ЧАЂАВАЦ, мрк кварц, употребљава се за накит као полудраги камен.

ЧАЂАВЕ КРАСТЕ, краставост плода, пегавост п., воћна болест, јавља се у виду пега нејасних граница на плодовима јабука и крушака, с мањим или већим пукотинама; код ране заразе плод јаче изобличен; овакви плодови ако не пропадну, губе у вредности, зими се тешко чувају; проузроковач: на крушцп Venturia pirina (Fusicladium pirinum), на јабуци: V, inequalis (F. dendriticum) паразит, напада и суши лист, а на младарима производи ч. к.; спречава се прскањем по завршеном цветању и 2 недеље доцније; ова заштита практично довољна за наше прилике; прскање се врши бордовском чорбом, први пут раствореном у 1%, а у др. 2%, или калифорниском чорбом (1 : 50 и 1 : 40); при прскању нарочито добро наквасити плодове.

ЧАЂАВИНА → суха магла.

ЧАЂАВИЦА, болест биља и воћки, јавља се као пратилац биљних вашију, нарочито на воћу: шљивама, маслинама, лимуну и наранџама; болест се јавља по лишћу, плодовима и гранама, у виду навлака начињених од нарочитих гљивица, које се хране сладуњавом течношћу (медљиком, меденом росом) коју луче неке биљне ваши.

ЧАЗМА 1) л. притока Лоње, извире на ј. падини Била Горе, јз. од Вировитице. 2) варошица и среско место (1000 ст.) на → 1) (Сав. Бан.); локално привр. средиште. Чазмански зборни каптол, састављеи од 12 каноника, осн. га загреб. бискуп 1220.; престао крајем 16. в. услед тур. најезде (→ каптоли).

ЧАЈ (Camelia или Thea sinensis, фам. Thaecae), пореклом из Асама и Бурме, дрво до 15 м високо, у култури шиб ½ до 1 м; лишће зимзелено, кожасто, у младости нежно и густо длакаво, прерађено и осушено даје познати чај; одгајивање ч. проширило се из Кине у Јап., на Формозу, Јаву, Цејлон, Индију, ј. Афр., ј. Браз., Кавказ и ј. Евр., а предузето гајење и на многим острвима суптропске и тропске обл., као и суптропским пределима С. Амер.; сродна ч. Camelia japonica, гаји се као украсио ниско шибље; из Кине, Јап. и Формозе, где расте као дрво; лист ч. садржи кофеин, теофилин и много танина; има слично дејство као и црна кава (→ кофеин), уз то тера и на мокрење; у мед. се даје у неким случајевима бубрежних обољења, код нагле слабости срца и крвотока и код неких тровања где треба дати танина.

ЧАЈЕТИНА, варошица (2500 ст.) и среско место у з. Србији, јз. од Ужица, на си. подножју Златибора (Дрин. Бан.).

ЧАЈКАНОВИЋ Веселин д-р (* 1881.), проф. унив. у Београду, филолог, дао више расправа из своје струке, из упоредног фолклора и рел., из срп. митологије; гл. радови: О античким пословицама, О Доситејевим грч. и рим. изворима, Студије из религије и фолклора; изврсни преводи Плаута и др. клас. писаца.

ЧАЈКОВСКИ 1) Михал (1804.-1886.), пољ. романописац, бавио се и политиком; неко време живео у Тур. и организовао пољ. легије (познат под именом Садик-паша); писао романе из живота Украјине; гл.: Вернихора, Крџалија, Стефан Чарњецки, Украјински хетман и др.; био веома омиљен код нас и превођен. 2) Пјотр И. (1840.-1893.), рус. композитор, проф. конзерваторијума у Москви, диригент; лиричар по природи, необично сензибилан, своја душевна стања изражавао музички; у доба нац. правца Групе петорице лебдео између ст. и н. облика; Оњегин израз његове лирске диспозиције и с рус. нац. муз. ознакама; опера Пикова дама има више драматике; компоновао: 6 симфонија (чувена Патетична), 6 увертира (»1812.«), фантазију Франческа да Римини, вел. број виолинских, оркестарских и клав. композиција, литургију за мешовити хор, 4 балета, 10 опера, хорове, соло песме и др.; написао Науку о хармонији.

ЧАЈНИЧЕ, варош и среско место у ји. Босни (1568 ст.); инд. дрвета и прав. заветно место (црк. св. Богородице).

ЧАКАВАЦ, лице које говори чакавским дијалектом. Чакавски дијалект сх. језика, говори се на крајњем З, у зап. Лици, и. од Карловца (од Купе преко Коране до Мрежнице, па на брдо Пљешивицу на Велебиту), у Хрв. Приморју, на Кварнерском и далм. острвљу, око Задра, Шибеника и Сплита и на зап. половини пол. Пељешца; сачувао веома старе особине нашег јез.; гл. црте: заменица што изговара се као ча; ст. акцентуација: дј > ј: меја (међа), ројен (рођен); тј > ћ али не у африкату већ меко т; м на крају као н: женон, ван (вам); шћ место шт; огњишће, кршћење; в, ва место у: внук, вазмем (узмем); л на крају слога непромењено: вол, писал; чр место цр: чрв, чрјен (црвен); ј место љ: воја, јубав; нема најновијег јотовања: најдем, појти, нетјак, родјак, дивјак, цвитје; х се чува; према изговору ст. ѣ дели се на 3 наречја: 1) екавско, у Истри, Хрв. Приморју и на Кварнерском острвљу, с најархаичнијим особинама нпр. акцентуација (стари акут: крáљ, млáтим), вокалним л: влк, длг; 2) икавско, у Хрв. и Далм., с доста утицаја штокавског; 3) јекавско, на о. Ластову, с највише штокав. утицаја: место самогл. л има о: вок (вук), дог (дуг); најстарији писани ч. споменик → Башчанска плоча (1100.); крајем 15. и у 16. в. далм. књиж. писана на ч. д. (Марулић, Хекторовић, Луцић), и дубров. има у 15. и 16. в. доста ч, примеса; хрв. прот. књиж. 16. в. такође писана на ч. д.

ЧАКАРАСТ, коњ у којег дужица отворене боје.

ЧАКЉА (мађ.), дрвена мотка са двоструком куком којом се чамци привлаче и држе уз обалу или брод.

ЧАКО, шлем у нем. и а.-у. војсци, ношен у свечаним приликама.

ЧАКОВЕЦ, град и среско место (5000 ст.) у Међумурју (Сав. Бан.); извози жито и воће; фабр. чарапа, врпца и тракова, коњака и ликера, чоколаде, плетене жице и гвозденог покућства, платна и др.; уч. шк.; остаци ст. града и палате Николе Зрињског.

ЧАКОВО, варошица (5000 ст.) у рум. делу Баната, јз. од Темишвара; родно место Доситеја Обрадовића.

ЧАКОР, превој (1849 м) између Метохије и Полимља, преко којег води аутомобилски пут Пећ-Андријевица.

ЧАКШИРЕ (тур.), део горње м. одеће, у сеоској ношњи обично с уским ногавицама и кратким туром, од бела, смеђа или црна сукна, украшене гајтаном; носе се готово у свим јсл. земљама, а носе их и Арб., Цинцари и Турци; ч. у старој балк. варошкој ношњи од црне, зелене или плаве чохе, богато украшене свиленим гајтаном, са широким туром.

ЧАЛДИРАН, место и. од Урумијског Јез., недалеко од Тербиза, где султан Селим I однео вел. победу (1514.) над перс. шахом Исмаилом I.

ЧАЛМА (тур.), омотач од тканине око капе, саставни део ношње код многих мусл. народа, па и код наших мусл.

ЧАМАЦ, опште име за мали бродић; разликују се ч. на весла, на једро, моторни и парни ч.; спец. брзи, наорулсанн торпедима, зову се → борбени ч.; рибарски дуг 8-9 м за 3-4 човека, служи за лов с вел. аловом и лапташем, а покашто и мањим рибарским алатом.

ЧАМОВИНА, скупно име за дрво четинара.

ЧАМПАРА, метални део коњског прибора (ланчић) који се ставља на 2 краја ђема испод доње вилице; причвршћује ђем у устима.

ЧАНГ-ЧУН, варош (80 000 ет.) у Манџурији.

ЧАНГЧОУ 1) град (500 000 ст.) у Кини (пров. Фукјен). 2) град (200 000 ст.) у Кини (пров. Кјанг-си).

ЧАНГША, варош (500 000 ст.) и речно пристаниште у Кини, на р. Сјангкјангу, притоци Јанцекјанга; инд. дрвета.

ЧАНДАЛИ, најнижа класа стан. у Индији; потомци староседелаца који се с оружјем одупрли индоевр. завојевачима.

ЧАНДИК Јанез (око 1581.-1624.), слов. писац популарно рел. дела у духу кат. реакције: Евангелија ин листови (лекционар), Катехизам Петра Капизија.

ЧАНДРАГУПТА, индиски краљ (315.-291. пре Хр.); дочепао се круне после Порове смрти и завладао скоро целом Индијом; пренео престоницу у Палимборту.

ЧАНИНГ Вилијам (1780.-1842.), амер. теолог и апостол унитаризма; одлучан противник трг. црним робљем.

ЧАНСЛОР Ричард (Chancellor), енгл. морепловац из 16. в.; пошао да пронађе пут за Индију заобилажењем око сев. дела Евр. и Аз., допро до ушћа Двине у Рус., посетио Москву (1553.) и склопио с Иваном Грозним 1. трг. уговор између Енгл. и Рус.

ЧАНТАВИР, место (11 300 ст.) у Бачкој, ј. од Суботице (Дунав. Бан.); млинска инд.

ЧАПЕК 1) Јозеф (* 1887.), чешки кубистички сликар и писац; пропагатор модерног сликарства; у сликању спаја профињену сензибилност са фантастичношћу. 2) Карел (* 1890.), чешки књижевник свет. гласа; романи: Хордубал, Метеор, Обичан живот; приповетке: Приче из једног џепа, Мучне приче: путописи: Енглеска писма, Шпанска писма; драме: R. U. R., Ствар Макропулос; есеји: Марсија и др.

ЧАПЛИН Чарли (* 1889.), највећи амер. филмски глумац, пореклом Енгл., креатор специфичног карактерно-комичног типа, са снажном соц. нотом, уметник дубоке човечанске хуманости и ретке духовитости; своје филмове режирао сам, створивши од њих ремек-дела филмске ум.

ЧАПЛОВИЋ Јован (1780.-1847.), историчар, писао на лат., нем. и мађ. јез.; издао 1 књ. против мађаризације; гл. дело: Славонија и део Хрватске.

ЧАПЉАН, чапљица → жива трава.

ЧАПЉЕ (Ardeide), породица махом вел. птица мочварица, дугих ногу и јаког кљуна; од ждралова се разликују задњим прстом положеним у истој висини као и 3 остала.

ЧАПЉИН (Asphodelus albus, фам. Liliaceae), дуговечна зељаста биљка, дугуљастих кртола, пореклом из сред. области, расте на брдским и план. суватима: има га у ј. и јз. пределима Југосл.

ЧАПЉИНА, варошица (2300 ст.), живо трг. место близу ушћа Требижата у Неретву (Прим. Бан.); напредује на рачун суседног Почитеља; у близини преист. и рим. старине (значајно Могорјело, добро очуван рим. табор).

ЧАПМАН Џорџ (Chapman, око 1559.-1634.), енгл. драматичар и преводилац Омира.

ЧАРАЈИЦЕ, у зап. Босни, особито код мусл., уочи прав. Божића скупе се младићи, поделе улоге, па се гл. међу њима, дид и цура, маскирају и иду од куће до куће по селу и скупљају дарове.

ЧАРАПЕ (тур.), у нар. ношњи веома разноврсне; обично плетене од вуне, ређе од памука; у многим крајевима делови који се виде украшавају се шарама.

ЧАРАПИЋ Васо, војвода из 1. устанка, родом из Белог Потока под Авалом; у борбама учествовао од Кочине Крајине; његова синовца Марка убили Турци приликом сече кнезова 1804., што је 1802. његова породица имала учешћа у покрету против дахија; В. погинуо освајајући Београд у ноћи између 29./30.11. 1806.; сахрањен у ман. Раковици.

ЧАРДАК (тур.), у Б. и X. и Ј. Србији двоспратне куће, негде само собе под кровом; варошког порекла; по селима први их градили бегови; у Ј. Србији подигнути обично у средини између чифчинских кућа; у с. Србији ч. споредна зграда за кукуруз (кош, салаш) или трем (доксат, диванана).

ЧАРДАК, пл. (1608 м) од Гламочког Поља (Врб. Бан.).

ЧАРДАШ (мађ.), мађарска игра бржег темпа у такту 2/4 или 4/4.

ЧАРКА, повремено пушкарање у рату обично кад престане борба, више ради демонстрације.

ЧАРКА Емил (1837.-1884.), новинар и путописац, уредник листова: Словенка, Путник, Лист за народ; посебно издао: Словенска азбука кирилица и латиница једна према другој, алманах Слога, путописи: Сто дана по Југосл., На Неретви.

ЧАРЛСТОН 1) варош (70 000 ст.) и пристаниште у држави Ј. Каролина (САД), на обали Атланског Ок.; извози памук и дрво. 2) (енгл.), амер. салонска игра, у такту 2/4 или 4/4.

ЧАРНОЈЕВИЋ Арсеније → Арсеније.

ЧАРЊЕЦКИ Стеван (1599.-166?.), славни пољ. војсковођ; потукао Русе у Литви, Козаке у Украјини и војску Густава-Адолфа.

ЧАРОБНА ЛАМПА, оптичка справа, врста примитивног пројекционог апарата којим у ст. времена људи по сајмовима и др. скуповима забављали н застрашивали лаковеран свет.

ЧАРТИЗАМ, покрет енгл. радника 1837.-1848.; осн. на зак. предлогу Charter (слободно писмо), који садржао: а) опште право гласа, б) једнаку поделу изборних округа, в) укидање цензура, г) једногод. законодавну периоду, д) тајно гласање и ђ) дневнице за нар. посл.; на челу покрета били демократ и аграрни реформатор, даровити организатор и говорник Фаргус О'Конор и индустријалац → Овен, овај покрет демократских и социјалист. циљева пропао због унутрашњих трвења и неједнакости тактике (борба присталица физичке и моралне силе); под утицајем идеја овога покрета стојали: Маркс и Енгелс и низ др. знаменитих људи: Џон Стјуарт Мил, Дизраели, Карлајл, Кинслеј, Морис, Раскин и др.

ЧАРТОРИСКИ, пољ. племићка породица, која тежила да препороди Пољ. и спречи њену деобу ослањањем на Рус; најзнатнији: 1) Адам-Георг (1770.-1861.), пољ. државник и политичар; у младости друг и пријатељ Кошћушка с којим дигао устанак; после поделе Пољ. прешао у Рус. и приближио се Александру I, који га, по ступању на престо, поставио за рус. мин. спољних послова (1807.-1807.); за време пољ. устанка (1830.) пришао устаницима, а после његовог угушивања отишао у Фрц.; под његовим утицајем Илија Гарашанин саставио своје чувено Начертаније. 2) Адам-Казимир (1734.-1823.), отац претходног; после смрти Августа III истакао се као противкандидат Поњатовског за пољ. краљевску круну, а после неуспеха емигрирао у Аустр., где добио чин фелдмаршала.

ЧАРУГЏИЈА (тур.), опанчар који израђује → опанке.

ЧАРШИЈА (тур.) 1) пословни део града (→ сити). 2) трг. буржоаски сталеж.

ЧАСЛАВ Клонимировић, срп. владар (931.-960.); мајка му била Бугарка, коју цар Симеон удао за Клонимира Стројимировића с намером да преко ње врши утицај у Србији; Ч. био његов кандидат за срп. престо, желећи преко њега да сузбије виз. странку; после Симеунове смрти Ч. искористи вел. нереде у Буг., побегне из ње и дигне устанак у Србији 931.; помаган од Виз. постигао успех, прикупио средином 10. в. највећи део срп. земаља под своју власт; пред крај живота дошао у сукоб с Мађ., у борби с њима погинуо око 960. год.; његова држ. распала се одмах по његовој смрти.

ЧАСЛОВАЦ, часослов, богослужбена књ. прав. црк., у којој сакупљене молитве за свако доба дана према часовима почетка страдања Христовог, тј, 1., 3., 6. и 9. час, као и за јутрење, вечерње, повечерје и полуноћницу.

ЧАСНА ПРАВА, право на држ. и јавну службу, акад. степен, одличја и др. јавне почасти, п. гласа и избора; сва политичка п. Губитак ч. п., споредна казна, предвиђена нашим Крив. зак.; код осуде на смрт или робију преко 5 год., часна права се губе доживотно; од 1-5 год. робије ч. п. се губе до 5 год., а код осуде на заточење ч. п. се губе за време трајања казне.

ЧАСНИ ПОСТ → Ускршњи пост.

ЧАСНИ СУД, суд части, нарочит с. који има да пресуди питања увреде.

ЧАСОВИ, времена молитве у прав. црк., по узору на рим. вигилије (страже); 1. ч. у 6 ујутру, 3. у 9, 6. у 12 и 9. у 15; символично претстављају догађаје страдања и смрти Христове; кратко трају, нема песама већ се само читају 3 псалма и молитве; код ркат. зову се хоре (лат.: час).

ЧАСОВНИК, справе за мерење и показивање времена; у ст. доба пешчани, сунчани и с водом: доцније с тегом (рад регулисан клатном), у новије време погон механизма врши опруга (џепни ч.). кочи се помоћу цилиндра (цилиндрични ч.) или анкера (анкерни ч.).

ЧАСОПИСИ, периодични листови, излазе недељно или месечно, у облику књ., од 1 или више штампаних табака; има их књиж., стручних, сталешких, забавних и илустрованих.

ЧАСТ, уважавање врлине, храбрости, даровитости.

ЧАТАЛЏА, варош (3 140 ст.) у евр. Тур., на жел. прузи Једренес-Цариград; у балк. рату 1912. до Ч. продрле буг. трупе и ту вођене вел. борбе (1912.-1913.).

ЧАТЕРТОН Томас (Chatterton, 1752.-1770.), енгл. песник, између осталог, написао песме за које тврдио да су дела калуђера Роулија, из 15. в., извршио самоубиство тровањем због немаштине; његов живот драмски обрадио фрц. песник де Вињи.


ЧАТМА, зид од прућа.

ЧАТРЊА (ит.) → цистерна.

ЧАУРА (capsula) 1) сухи плод, садржи семе, има 2 или више срасла карпела; по начину отварања разликује се на ч. с капцима (нпр. јоргован, перуника, дивљи кестен и др.), на ч. поклопцем (нпр. видовчица, буника, пркос и др.), на ч. с порама или рупама (мак, звонце) и на ч. које се отварају неправилно (лобода, вилина косица) (→ сл.). 2) део метка од месинга за смештај и чување барутног пуњења; на задњем делу капсла која пали барут, а експлозија овог тера зрно напред; ч. су топовске, пушчане итд.

ЧАУШИ (тур.) 1) помоћници → устабаша, нека врста секретара.

ЧАЧАК, град и среско место (9100 ст.) на 3. Морави (Дрин. Бан.); у срп. ср. в. звао се Градац: под данашњим именом помиње се у почетку 17. в. извози жито, стоку и шљиве; седиште прав. еп. гмн.; ст. црк., задужбина жупана Страцимира из 12. в. Бој код Ч. (25./5. 1815.), после боја на → Љубићу кн. Милош утврдио нове положаје, а Турци (10 000) под Имшир-пашом навале, растерају Србе, само Танаско Рајић остане и погине код топа; при повлачењу Турака погине Имшир-паша, што забуни Турке, те напусте Ч. а Милош их (29./5.) нападне и потуче.

ЧАЧКАЛИЦЕ, дрвене или металне шипчице за отклањање заостатака хране међу зубима; ова радња опасна и нехиг.: могу се повредити десни и зуби, изазвати запаљење и гнојење десни и квар зуба; уместо ч. боље испирати уста после јела водом и чистити зубе четкицом.

ЧАЧКОВИЋ Мирослав (1865.-1930.), лекар и књижевник, написао вел. број стручних радова из мед., био уредник Лијечничког вјесника; писао новеле и цртице у Вијенцу и Просвјети под псеудонимом Ладислав Ладањски.

ЧАШИЦА → цвет.

ЧАШКЕ → каменице.

ЧБЕЛА СЛОВЕНСКА, 1. слов. култ. књиж. часопис, покренут 1850.; уредник Јосип Дробнич.

ЧБЕЛИЦА КРАЊСКА, слов. песнички алманах (Љубљана, 1830.-1833., 1848.); духовни вођ М. Чоп, оснивач и уредник М. Кастелиц; сарадници: Ф. Прешерн, Вл. Поточник, Ј. Зупан, Ј. Циглер; у алманаху изишло и неколико превода срп. нар. песама.

ЧВОР 1) стегнут завежљај на узици, конопцу, пантљици; постоје разни ч., већином сваки занат служи се својим начином, многобројни нарочито у морнарици. 2) → изданак. 3) јединица за мерење брзине брода, иста се мерила чвором односно кончићем чија је дужина 15,34 м (код нас 14,62); колико истекло ч. у 30" толико брод превалио наутичких миља на час; нпр. брзина од 8 ч. значи 8 наутичких миља на час. Чворови, у астр.: 2 насупротне тачке у којима путања небеског тела пресеца раван еклиптике, кроз улазни ч. (*) пролази небеско тело еклиптику у правцу од Ј ка С, а кроз силазни ч. (*) у супротном правцу; права која спаја оба ч. назива се линија ч.

ЧВОРАК (Sturnus), птица певачица црне боје, метална сјаја; леже се у шупљем дрвећу и у крововима; спролећа уништава вел. количине штетних инсеката, али ујесен напада винограде.

ЧВРСНИЦА, план. (2 228 м) на д. страни р. Неретве, између пл. Врана и Прења; глацијални трагови.

ЧЕБИНЧЕВА АФЕРА, трговац краљевачки Михаило Чебинац и неколико радикалских вођа, А. Станојевић, Д. Ружић и др., били 1894. затворени и осуђени због припремања насилне промене режима у Србији; помиловани 1895. јер јавно мишљење веровало, да је ствар удешена.

ЧЕВАПОВИЋ Гргур (1786.-1829.), слав. фрањевац и историчар; написао црк. драму у стаховима: Јосип син Јакоба патријарка.

ЧЕВЉАНОВИЋИ, село у план. крају сев. од Сарајева, на жел. прузи Семизовац-Иванчићи, рудник мангана.

ЧЕВО, Чевљани → Озринићи.

ЧЕВРНТИЈЕ, места у р. где се вода кружно, вртложасто креће; обично на прелому пада (брзацима).

ЧЕДАД (Cividale del Friuli), среско место близу з. слов. етничке границе, у области Видема (Удине) у Ит.; помиње се још од 7. и 8. в. за ратова Слов. и Авара с Лангобардима, као седиште лангобардских војвода; богат музеј лангобардских старина и архивске грађе за ист. Слов. и Југосл.

ЧЕДОМОРСТВО → дете.

ЧЕЗЕ (фрц.), двоколица.

ЧЕК (енгл.) 1) писмени налог власника чековног (текућег рачуна) банци или новч. установи, код које се тај рачун води, и на којем власник мора имати потребно потраживање (покриће), да доносиоцу тог налога, који мора у тексту бити изрично означен као чек, одмах при подношењу (презентацији) безусловно исплати на њему означену суму; веома важно средство плаћања (чековни промет) и зато се о њему доносе спец. зак. (у Југосл. Чековни зак. од 29./11. 1928.); нарочиту распрострањеност у Југосл., као и у целом свету, имају ч. Поштанске штедионице (одн. Чековни заводи, тамо где уведена при поштама само ова функција, без штедње); чековни листић састоји се из 2 дела: л. узани део-талон (исечак, јукста, суш), д. дужи ч.; неколико чековних листића спојени чине чековну књижицу. Белим ч. врши се исплата готовим новцем, или ако су преко њега превучене 2 паралелне линије (прекрштени ч.) а у њиховом међупростору стоји записано; само за обрачун, ч. се не исплаћује, већ се чекна сума одобрава рачуну пошиљаоца ч. или се употребљава за његово плаћање. Црвеним ч. налаже се да се са нашег рачуна скине (вирман) чекна сума и припише у корист неког др. рачуна. 2) чек, високи чек → заседа. Чековни и вирмански промет, врши се чековима и вирманисањем измећу текућих рачуна; смањује потребу готовог новца; веома развијен нарочито у Енгл.; Пошт. штедионица у Југосл. овлашћена зак. од 1921, да врши пошт. ч. и в. п.; у њему може да учествује сваки ко положи уложак (100 д) за отварање рачуна; може се имати и више текућих рачуна; ко учествује у ч. приступа и в. п.; власник рачуна може иступити кад хоће, и у року од 15 дана од отказа исплаћује му се имовина и осн. улог; ч. и в. п. код → Пошт. штедионице веома се развио. Ч. право, скуп правних прописа који се односе на издавање и промет чекова; у Југосл. важи ч. зак. од 29./11. 1928.; по њему чек не вреди, ако није означено шта је, ако нема упут да се плати одређена сума из издавачког покрића, или нема место и датум издања, место плаћања и потпис издавача; чек се издаје само на подлози покрића којим издавач располаже; чек може бити на име, по наредби, на доносиоца; може се пренети на другог, али пренос мора бити безуслован и потпун; плаћа се по виђењу; платив је у року који зак. одређује за случај да нема локалног обичаја за то; ималац чека има право на регрес ако се чек не исплати (против издавача и индосаната); ненсплата се утврђује протестом; чек може бити издан у више примерака (нумерисаних. иначе се не сматра као чек); зак. кажњава новчано повреде ових одредаба (2% од вредности чека); надлежни грађ. судови.

ЧЕКА (Чрезвичајна комисија), бољшевичка полиција, установљена ради сузбијања антибољшевичке пропаганде.

ЧЕКАНОВСКИ Јан (• 1882.), пољ. етнолог и антрополог, проф. у Лвову, одличан познавалац и. Евр. и Афр.; гл. дела: Проучавање у области између Нила и Конга, Увод у историју Сл., Антропологија Пољске, Човек у времену и простору, Прилог проучавању раса код Србохрвата (→ сл.).

ЧЕКИ Ћанмарија (1518.-1587.), ит. комедиограф и драмски писац; написао већи број комедија и драма, најпознатији Разметни син, Госпођа и слушкиња и др.

ЧЕКИЊАСТЕ ГЛИСТЕ (Chaetopoda), вел. група чланковитих црва чији чланци носе бочно постављене снопове чекињастих израсли; разликују се: а) полихете, с многобројним дугим чекињама, и б) олигохете с малобројним бодљама; најпознатија кишна глиста.

ЧЕКИЊЕ, длаке код свиње.

ЧЕКИЋ (тур.), ручни алат, или радна машина (ваздушни, парни ч. итд.), употребљава се за ковање. Ч. машински, служи за ковање металних предмета; најчешће се покреће паром (парни), ваздухом (ваздушни) или течношћу (хидраулички); радник управља једино тренутком у којем ће се извести ударац.

ЧЕКРК (тур.) 1) направа за дизање или вучу терета, може бити ручна, парна, ел. или са компримираним ваздухом. 2) направа у виду полуге око које се намотава уже. 3) у шумарству служи за транспортовање дрвета, употребљава се у комбинацији с др. преносним направама (шум. железница, транспорт водом) на стрмим местима где би скупо стала изградња др. направа с мањим падом; дрво се преноси вагонима који се крећу по шинама, с горње станице пуштају се пуни вагони снагом гравитације, брзину успорава уже везано за вагон, које се одмотава с котура на г. страни, док се истовремено на др. котур намотава уже, које вуче празан вагон; на доњој станици исто такви котури с обрнутим правцем обртања; ч. се много употребљава у босанским шумама, раније и на Тари; успињаче за транспортовање уз стрмину.

ЧЕЛАКОВСКИ Франтишек Л. (Čelakovsky, 1799.- 1852.), чешки песник; обожавалац нар. поезије, усвојио њен стил и технику, створио 2 књ. ум. поезије, често надмашујући узоре: Одјек рус. песама, Одјек чешких песама; преводио сх. нар. песме.

ЧЕЛЕБИН ПЕРЧИН → жаворњак.

ЧЕЛЕНКА 1) врста накита, обично од сребра; некад носили и м. и ж. на капама (→ сл.). 2) речна (ледничка), горњи део речног (ледничког) слива, у којем се спајају више изворишних кракова приближно једнаке јачине, испод ког се издваја главни ток.

ЧЕЛЕНЏЕР (Challenger), енгл. корвета; на њој била енгл. научна експедиција за испитивање океана (1872.-1876.).

ЧЕЛИК (тур.) → гвожђе. Челично уже, вишеструко упредене ч. жице, махом око језгра од кудељног ужета.

ЧЕЛИНИ Бенвенуто (Cellini, 1500.-1532.), фирентински златар и вајар позне ренесансе; од вајарских радова најзначајнији Персеј, а од златарских сланик фрц. краља Франсоа I; познат по својој аутобиографији (Vita) у којој веома живо описао свој авантуристички живот; живео дуже времена и у Фрц., где израдио више ум. радова; написао и неколико расправа о скулптури и граверској уметности: Разговор о уметности, О златарским радовима и др.

ЧЕЛНИК 1) у нашој средњев. држави управник крунских или владал. добара. 2) старешина сточарских села, катуна.

ЧЕЛО (frons) 1) горњи део лица изнад очију, на скелету одговара чеоној кости. 2) преносно значење: истакнуто место, први ред, предводница. 3) (ит.) муз. инструмент.

ЧЕЛОПЕК, село у срезу жеглиговском, близу којег се (16./4. 1905.) водила 1. вел. борба срп. четника с тур. војском и четници победили; у др. борби, на нетом месту (21./6. 1906.) Срби настрадали.

ЧЕЉАБИНСК, град (117 000 ст.) на и. подножју Урала (СССР); вел. ел. централа, фабр. трактора.

ЧЕЉУСКИН → Рт Чељускин.

ЧЕМБАЛО (ит. cembalo), инструмент са жицама, облика трапеза, свира се ударом у жице с 2 чекића.

ЧЕМБЕРЛЕН (Chamberlain) 1) Артур Невил (• 1869.), савр. енгл. политичар и мин. финансија (1924.-1929.). 2) Остен (• 1863.), енгл. државник; као секретар за држ. послове склопио локарнски уговор (1925.). 3) Џозеф (1836.-1914.), енгл. државник, противник ирске аутономије; 1 од оснивача енгл. империјализма.

ЧЕМБЕРС Едмунд Кершевер (Chambars, • 1866.), енгл. књижевни критичар; гл. дела: Средњевековна позорница, Позорница Јелисаветиног доба, Вилијам Шекспир.

ЧЕМЕРИКА, черемика (Veratrum, фам. Colchicaceae), висока вишегод. зељаста биљка план. ливада, стабла дугих чланака, широка листа, елиптична до ланцетаста, многоцветне метлице у 1 врсте (V. nigrum) тамноцрвених цветова, а у др. (V. album) беличастих до зеленкастих; корен (од V. album као rhizoma veratri) садржи неколико алкалоида од којих најотровнији протовератрин, затим скроба, гуме и масне материје; у ст. мед. много се употребљавала код разних живчаних болести, против вел. ватре, а споља за ублажавање болова; сад се скоро не употребљава, јер веома отровна.

ЧЕМЕРНИК, план. (1 683 м) сз од Власинског Блата (Вардарска Бан.).

ЧЕМЕРНИЦА 1) план. (1339 м) између Врбаса и Уне, си. од Мркоњић-Града (Врбаска Бан.). 2) висораван (1402 м) између пл. Мучња и Јавора, на граници Зет. и Дрин. Бан.; у срп.-тур. рату 1876. на њој срп. војска победила Турке. 3) л. притока З. Мораве, дуга 43 км, извире са Сувобора, а улива се близу Чачка.

ЧЕМЕРНО, план. између Моравице (З. Мораве) и Ибра, и. од Ивањице; највиши врх Смрдључ, 1 579 м.

ЧЕМПРЕСИ (род Cupressus, фам. Cupressaceae), у нашим ј. приморским крајевима успева обични ч. (С. sempervirens) с вел. стаблима; дрво добро за грађу.

ЧЕМУЛПО, варош (55 000 ст.) и пристаниште на полуострву Кореји, на обали Жутог М.

ЧЕНГ, кинески дув. инструмент са цевима разне величине, сличним оргуљским, и кривом трубом за дување.

ЧЕНГИЋ Смаил-ага (1778.-1840.), муселим гатачки, пивски и дробњачки; становао у Липнику код Гацког, чувени јунак херц. мусл.; 1836. у боју на Граховцу предводио коњицу и допринео победи Турака; због његових зулума и убиства брата владике Петра II и неколико његових рођака главари дробњачки склопили заверу против Ч. и обавестили о том црног. владику Петра II, који им послао помоћ; 23./9. 1840. Дробњаци с Морачанима напали Ч. у селу Мљетичку и убили га с 80 других мусл.; 1 од гл. завереника био Новица Церовић; овај ист. догађај опевао Иван Мажуранић у спеву Смрт Смаил-аге Ченгића.

ЧЕНГТУ, град (око 900 000 ст.) у Кини (пров. Сечуан); инд. свиле и метала; унив.

ЧЕНСТОХОВА, град (118 000 ст.) у јз. Пољској, на р. Варти; ман. Јасна Гора (око 200 000 поклоника год.); ткст. инд. и прерада дрвета.

ЧЕНЏ (енгл.), промена страна у тениском мечу, врши се само код непарног збира гемова.

ЧЕОНИ ОТПОР, штетна компонента аеродинамичке реакције која се опире кретању аероплана кроз ваздух.

ЧЕПЕЛ, острво на Дунаву, у Мађ.

ЧЕПИЋИ, у апот. се неки лекови справљају у овом облику за стављање у чмар; примењују се кад желудац болесника не подноси лек; лековита материја стави се у какао-бутер којем се даје облик ч.; ч. од глицерина служе за чишћење црева, употребљавају се обично код деце; ч. који садрже лек употребљавају се, пошто се црево претходно клистиром очисти.

ЧЕПИЋКО ЈЕЗЕРО, у Истри, на Ј од Учке, 1934. исушено.

ЧЕПКЕН, чевкин, чепкенлија, разни горњи хаљеци у м. и ж. ношњи, углавном типа доламе, чији рукави расечени и обично носе спуштени низ леђа; у Б. и Х., Ст. Србији.

ЧЕПРКАЛИШТЕ, место или плитак сандук где се живина купа у прашини (тзв. сухо купање); добро је у прашину помешати и неки дезинфицирајући прашак нпр. сумпорни цвет, ради одбране живине од паразита.

ЧЕПРЉА (Asphodelus, фам. Liliaceae), зељасте врсте средоземних крајева, Ј. Евр. и зап. Аз., многобројних левкастих или широко звонастих цветова на врху стабла у клас скупљених; украсна, до 1 м висока, с планинских ливада, репастог корена, белих цветова, ч. (A. albus); слободно расте сродна бела до роза цвета, зелено или пурпурно прожетих, танког корена (A. fistulosus).

ЧЕРАПУНЏИ, место у Асаму у долини Брамапутре, познато са највеће количине атмосферског талога (преко 12 м) на свету.

ЧЕРВИЉ, кервел, серфил (Scandix cerefolium), једногод. биљка из фам. штитоноша (Umbelliferae) слична → першуну, пореклом из Ј. Рус, ароматично лишће служи за зачине; множи се из семена.

ЧЕРВОНЕЦ, рус. златник.

ЧЕРЕНИЗ → целер.

ЧЕРЕВИЋ, место (2 200 ст.) у Срему (Дун. Бан.) на Дунаву; рудник лигнита, каменолом; у рим. доба место Milatis, а у ср. в. знатан град са самостаном.

ЧЕРЕМИСИ, Мари, фински народ у сливу Волге, 428 200; земљр., лов и домаћа радиност; вере прав., али очували много прехришћ. (→ сл.).

ЧЕРЕНАЦ, мрежа облика кесе, причвршћена на 2 укрштена полукружна штапа, а углављена на подужу мотку; њиме се лови риба с обале у мутној води

ЧЕРЕПНИН Николај Н. (• 1873.), рус. композитор, директор конзерваторијума у Тифлису; компоновао: концерт за клавир и оркестар, 8 балета, 4 опер. хорове и клавирска дела, прерадио оперу → Мусоргског Сорочински вашар.

ЧЕРИЈАКОС (грч.), средњев. лек, састављен по ст. фармакопејама из 60 медикамената; познат од Митридата; има опојно дејство, садржи углавном опијум 25 мг на 4 г.

ЧЕРИНА Владимир (1892.-1932.), књижевник, нац. радник; непомирљив противник аустр. управе; кретао борбене нац. часописе, најбољи био Вихор; писао књиж. критике, огледе и песме.

ЧЕРКАСИ, варош (40 000 ст.) у Украјини (СССР), на Дњепру; инд. дувана, шећера, дрвета.

ЧЕРКАСКИ 1) Алексије (1680.-1742.), рус. државник за владе царице Ане Ивановне. 2) Владимир (1821.- 1878.), рус. политичар, присталица ослобођења сељака од кметства; за време рус.-тур. рата (1877.-1878.) гувернер Буг.

ЧЕРКЕЗИ, нар. имо Адиге, старокавкаски мусл. народ из Кавказије, 70 000; земљр., сточари, лов и повртар.; веома им сродни Кабардинци; 1864. Руси освојили постојбину Ч., и тада се (око 400 000) иселило у пров. Тур. у М. Лз. и на Б. П.; Ч. с Б. П. повукли се у Тур., оставши 1 малу групу (300 душа) на Косову; већина исељених Ч. пропала. Черкески језик. спада у кавкаску групу индо-евр. јез.

ЧЕРМАК Јарослав (1830.-1878.), чешки сликар; радио ист. слике најпознатије из наше средине: Рањени Црногорац и Херцеговачко робље.

ЧЕРНАВОДА, варош у Рум. на Дунаву где подигнут најдужи жел. мост (3 850 м) у Евр. (пруга: Букурешт-Констанца).

ЧЕРНИ Карл (1791.-1859.), нем. проф. клавира, композитор комада за клавирску тхн.; живео у Бечу; нарочито му значајне клавирске композиције ради тхн. прстију; број његових дела премаша 1000.

ЧЕРНИШЕВ Александар (1785.-1857.), рус. војсковођ и државник; учествовао у свим рус. ратовима од 1805.-1815.

ЧЕРНИШЕВСКИ Никола Г. (1828.-1889.), знаменити рус. публицист, духовни вођ рус. интелигенције; за време рефорама цара Александра II, 1862. ухапшен а 1864. осуђен, и прогнан у Сибир, пред крај живота амнестиран; Ч. се сматра као претеча вел. покрета рус. друштвене мисли, народњаштва и марксизма; поред многих критичких и флз. расправа и чланака Ч. превео и снабдео опширним напоменама Политичку економију Мила и Општу историју Вебера; нарочито познат по свом тенденциозном и занимљивом социјалном роману Шта да се ради?

ЧЕРНОБОГ → Црнобог.

ЧЕРНОВ Виктор Михаиловић (1876.), 1 од оснивача и вођа партије рус. социјалиста-револуционара; после фебруарске револуције био мин. пољопр. у 1. коалиционој влади; у конституанти (1918.), био претседник.

ЧЕРНОВИЦЕ, гл. град (111 000 ст.), покрајине Буковине (сев. Рум.), на р. Пруту; прав. катедрала; унив. (1875.), инд. шпиритуса; трг. дрветом, житом, вуном.

ЧЕРНОЗЈОМ (рус), земљишни тип, одговара степској клими и травној вегетацији; одликује се идеално уравнотеженом динамиком и већом количином зеолита засићених базом (Ca, Mg); садржи много хумуса (до 16%), одлична квалитета; засићени зеолити и хумати дају овом земљишном типу необично лепе структурне особине (зрнасту, ситно-грудвасту); у култ. погледу најидеалније земљиште: богато, плодно и лако за рад; пружа се у облику широког појаса кроз ј. Сибир и ј. Рус, и улази у Рум., има га и у Панонском Басену, у Мађ. и код нас (у Војводини и нешто у Срему), а и у Амер. (Небраска, Дакота, Тексас, Аргентина); черноземни крајеви природне житнице.

ЧЕРНОМЕН, Чирмен, место на Марици, где (26./11. 1371.) страховито настрадала срп. вој. краља Вукашина и деспота Угљеше; 1. срп. катастрофални пораз од Тур., који целој .Ј. Срб. донео суверену власт султанову.

ЧЕРЊАЈЕВ Михаило Глигоријевић (1828.-1898.), рус. ген., 1876. постављен за гл. команданта срп. арм. на Морави; у току рата на њега пренесена права врх. ком. целе срп. вој. (1876.); после пораза код Алексинца вратио се у Рус, где постао члан Вој. савета.

ЧЕРОКИ, племе с.-амер. Индијанаца из групе Ирокеза.

ЧЕРТКОВ Александар (1788.-1858.), рус. историк и археолог; гл. дело: Војевање (вел. кн. Свјатослава Игоровића против Бугара и Грка).

ЧЕРТОЗА (ит. certoza), назив за ман. картезијанских калуђера: међу ит. значајни: C. di Pavia (→ сл.) и C. di Val d' Ema код Фиренце.

ЧЕСАН → лук бели.

ЧЕСВИНА (Quercus ilex фам. Fagaceae) зимзелени храст приморја; лишће с наличја бело с лица зелено: обод листа цео или оштро назубљен.

ЧЕСЕПИК ЗАЛИВ, део Атланског Ок. који се дубље завукао у и. обалу С. Амер

ЧЕСИ (народ име Чех, Чехи), зап. сл народ у Ср. Евр.; некадашња плем. подела изгубила се, али се створиле веће етничке групе: Ханаци (у Моравској), Хораци, Подхораци, Ходи и Власи (влашког порекла, у Бескидима); с. Ч. веома сродни → Словаци (→ Чехословаци); Ч. и Словака 12,3 мил., самих Ч. око 9,5 мил.; већина Ч. у ЧСР, али их много и у САД, Аустр., Пољ., Рус, и Југосл.; већином кат.; гл. привреда земљр., у Моравској и у план. крајевима доста развијено сточарство; у новије време веома се развила инд.; у култ. има нем. утицаја, а међу самим Ч. много насељених Нем.; у план. крајевима још кућа брвнара, у Моравској и код Хода добро очуване нар. ношње; особито богатство нар. обичаја и усмене књиж.

ЧЕСНИК, чешњак → лук бели.

ЧЕСНИЦА, култни хлеб код прав. Срба за Божић; у ч. се ставл.ају новци и разни предмети (који означавају рало, овце итд.): према том шта ко нађе у овом комаду, биће срећан преко год. у том послу.

ЧЕСТА, земљиште, покривено ситном шумом и шипрагом; запуштену ч. може свако заузети и постати њен сопственик крчења; првенствено право имају суседи сразмерно својим границама; за крчење потребна полициска дозвола.

ЧЕСТЕР, варош (40 000 ст.) и пристаниште у Енгл. на р. Ди; извози честерски сир.

ЧЕСТЕРТОН Гилберт Кит (Chesterton, • 1874.), енгл. прозни писац и песник; романи и приповетке: Нотингхилски Наполеон. Летећа крчма, Невиност оца Брауна, Мудрост оца Брауна; поезија: Вино, вода и песма; есеји: Опште говорећи, Што свет није како треба; биографије: Роберт Браунинг, Чарлс Дикенс.

ЧЕСТЕРФИЛД Филип Дормер Станоп (Chesterfield, 1694.-1773.), енгл. писац, државник и говорник; чувена Писма која писао сину.

ЧЕСТИ Марко Антонио (1623.-1669.), ит. оперски композитор, папски диригент у Риму и царски у Бечу, члан вен. шк.; у операма (Оронтеја, Ла Дори, Златна јабука) примењује арију једноделну и дводелну, а у комичним партијама се осећа- нар. тон; компоновао и мадригале и кантате.

ЧЕСТИКА (Thlaspi arvense, фам. Cruciferae), зељаст једногод. ливадски коров, не гради бусене, цветови бели.

ЧЕСТИНА, учестаност јављања временских појава: ветра, магле, кише итд.; број дана с ветром, маглом, кишом, у месецу год. итд.

ЧЕСТОСЛАВИЦА → вероника.

ЧЕТА 1) осн. јединица у пеш. претставља вој. породицу; има 200-250 људи, подељена на 3-4 вода, по 3-5 десетина. 2) дружина ратна.-и у Херц., Црној Гори и Брдима који заједнички ишли да се свете Турцима или у пљачку; ч. обично ишле ноћу; → хајдуци такође образовали ч.

ЧЕТВЕРАЦ 1) стих од 4 слога (двостопни, диподија); нпр.: Ветрић пири / Липа мири. 2) лаки спортски чамац на 4 весла, са и без кормила.

ЧЕТВОРНИ САВЕЗ, склопљен 1718. између Фрц., Енгл., Хол. и Нем. царства, с циљем да се очува утрехтски уговор о миру.

ЧЕТВОРОСПРЕГ, запрега у којој вуку 4 животиње, обично 2 пара 1 за другим.

ЧЕТВОРОСТИХ, катрен, строфа од 4 стиха

ЧЕТВОРОТАКТНИ МОТОР, назив за клипне моторе с унутрашњим сагоревањем код којих гасови потискују клип само при сваком 4. ходу клипа.

ЧЕТВОРОУГАОНИК, с 4 праве ограничен део равни; општи ч. назива се и трапезоид (сл. 1); специјални ч.: трапез (сл. 2), паралелограм или ромбоид (сл. 3), ромб (сл. 4), правоугаоник (сл. 5), квадрат (сл. 6) и делтоид (сл. 7).

ЧЕТВРТА ДИМЕНЗИЈА → димензија.

ЧЕТВРТАК, 4. дан у нед., посвећен апостолима и св. Николи; код ст. Сл. перендан, посвећен богу Перуну; по нар. веровању, срећан за све послове, нарочито у пољу; изузимају се само ч. од Вел. ч. до Спасовдана, који се у многим крајевима празнују. Ч. зелени, код ркат. Вел. ч.

ЧЕТВРТИ ПАДЕЖ → акузатив.

ЧЕТВРТАЧЕ, шверопи, штафле, пилана роба с квадратним попречним пресеком; израђује се у димензијама 40/40-125/125 мм.

ЧЕТВРТИНА, 4. део једне целине; у муз. нота која се бележи * * , основна јединица, траје док се одброји 1. Четвртина тона, акустички мањи део од ½ тона; на тој основи заснована четпрттонска музика; акцијом Алоис Хабеа, развила се и шк. композитора ч. м.; фабрика Ферсгер израдила и четвротонски клавир,

ЧЕТВРТО ВЕНЕРИЧНО ОБОЉЕЊЕ, захвата лимфне жлезде у препонама, гдекад у карлици, па чак и неке удаљеније; знаци: јак оток жлезда и околине, кожа над њима изразито љубичасте боје, болест почиње с малом гризлицом на полним органима, : некад повећана тмпт. и др. опште појаве; дуго траје, доцније се жлезде размекшају, провале и образују фиотуле; обољење изазива вероватно процедљив вирус (→ вирус филтранс); исход добар; лечење према случају.

ЧЕТАКА, Ч. Т. К. (Ческослованска тискова канцелар), чсл. држ. званична обавештајна телеграфска , агенција у Прагу, осн. 1318.

ЧЕТЕНУГА (Chattanooga), град (120 000 ст.) и речно , пристаниште на р. Тенезију у САД; инд. гвожђа.

ЧЕТИНАРИ, гпумско и украсно дрвеће код којег листови облика иглица (четина) или љуска, који се боље акомодирају дугој зими, и већином не отпадају више год. (зимзелено дрвеће); стабла дуга 50-60 м, код амер. врста и до 100 м; због дужине и лакоће ч. главно техничко дрво, деле се на редове: Taxoidae (у нашим крајевима → тисовина) и Pinoidae, која има 3 фам.: Abietaceae, Juniperaceae и Cupressaceae; са шум гледишта 1. најважнија, а има 3 потфам.: Araucarieae, Taxoideae, Abieteae; из последње потфам. ч. наших шума: Picea (смрча), Pinus (бор), Abies (јела) и Larix (ариш); С. Амер. и Аз. имају много врста свих фам. ч.; у Евр. за време леденог доба многе врсте изумрле а очувале се у Амер. и Аз., јер конфигурација план. омогућила повлачење на Ј и повратак после леденог доба; гл. распрострањење између 50º и 70º с. ширине, претставља велики сев. шумски блок у С. Амер., Аз. и Евр.; у трг. дрветам заузимају најважније место: 80% целокупног промета дрветом.

ЧЕТИРЦИ, село у Жеглиговском срезу, близу Куманова, где се сукобила 1. срп. комитска чета с тур. војском, 1904., и изгинула заједно с војводама Анђелком Крстићем и Крстом Михаиловићем-Мустаћипом.

ЧЕТКА, направа којом се чисти, начињена од многих танких влакапа причзршћених на плочи: ч. за одело чисти се трљањем о упијаћу хартију; у козметици за чишћење нормалне сухе косе, и то свако јутро и вече, после сваког бављења у прашном ваздуху, после употребе лосиона; металне ч. за косу нису препоручљиве, масажу косе на глави не вршити ч.; ч. за косу чисти се прањем у амонијачној или формалдехидској води.

ЧЕТКИЦЕ → дирке.

ЧЕТНИК, добровољац у саставу четничког одреда, врсте нерегуларних трупа; у њега ступали и држављани који нису могли бити у регуларној војсци, али углавном попуњава се истим људством као и регуларна војска; њихова успешна акција пре балканских ратова дала повода Врховној команди да их, нарочито за време свет. рата, употреби за извршење извесних тешких задатака, нарочито у позадини непријатеља (дизање буне у непријатељевој позадини, наговарање и натеривање становништва на непокорност итд.). Четничка акција, развила се у Македонији и Ст. Срб. за одбрану нашег живља од Тур., Арбанаса и Бугара; у жељи да добију границе светостефанеког уговора Куг. живо радили у Македонији на штету Срба и Грка путем школе, црк. и трг. веза; кад им се та културна акција учинила сувише спора, они почели изазивати нереде и устанке, да би тим натерали Евр. на брже решавање македонског питања; Буг. развијали велику пропаганду, да то решење испадне у њихову корист; њихова борбена активност почела 1902., организована у Буг. од посебних македонских братстава, која се, помагана од власти, сјединила у македонскн комитет; борба Буг. није била уперена само против Тур **** и против наших људи, који нису хтели да раде за њихов рачун; изазвани тим, извесни наши људи почели приватно да организују наше чете, гл. радници били: М. Гођевац, Ж. Рафајловић. Л. Ћеловић; прве наше чете пребачене кришом, почетком 1904.; срп. влада задуго није знала за те припреме, нити их трпела, јер баш у то време водила с Буг. преговоре око савеза; наше чете бориле се храбро и са прегалаштвом и имале знатне успехе; обуставили били рад после прогласа уставности 1908.

ЧЕТРДЕСЕТНИЦА, ускршњи пост (часни), пред Васкрсење, траје 40 дана, по узору Христовог поста у пустињи.

ЧЕХ Сватоплук (Čech, 1846.-1908.), чешки песник, у песничким приповеткама дочаравао борбе чешког нар. у време хуситског покрета и Беле Горе (Адамити, Вацлав од Михаловица), дизао бунтовно глас против угњетача (Песме роба), верујући у вел. будућност словенства.

ЧЕХОВ Антон П. (1860.-1904.), лекар, знаменити рус. писац, његова дела се одликују дискретним идеализмом, широком и топлом хуманошћу и дубоким познавањем људске душе; у његовом стварању доминира сета (Чеховљев штимунг); Ч. спона између класичне рус. књиж. 19. в. и модерних струја; 80-тих год. почео кратким хумористичким причама под псеудонимом Чехонте; од 1887. дао новеле: Досадна историја, Двобој, Прича непознатог, Мој живот, Степа и др.; драме: Галеб, Ујка Вања, Три сестре, Вишњик, које значе епоху у ист. рус. поз.

ЧЕХОСЛОВАЧКА, независна рпб. (140 394 км²) у Ср. Евр.; на 3. од Нем. одвојена план.: Чешком Шумом, Рудним Пл. и Крконошама (Судетима); на С од Пољ. Карпатима; на Ј према Панонском Басену, отворена; састоји се од 4 покр.: Чешке, Моравске, Словачке и Поткарпатске Русије; Чешка на 3, претставља пространу котлину између помен. граничних пл. и ниске Чешко-моравсве Висоравни на И; источније, између Чешко-моравсве Висоравни и з. крила Карпата → Моравска с малим делом → Шлезије; даље на И од з. крила карпатског лука до попречне долине Уха Словачка (Словенско); обухвата ј. страну Карпата, јужније Словачке Рудне Пл., ниску равницу с л. стране Дунава и сев. обод Панонског Басена; на крајњем И Поткарпатска Русија; обухвата унутарње крило Шумовитих Карпата и равницу с д. стране Тисе; клима на 3 ередњеевр,. према И и Ј прелази у конт.; на план. оштрија. Чешка претставља изворишну челенку Лабе и њених притока Влтаве и Охрже; Моравска изворишну челенку Одре на С и слив Мораве на Ј; Словачка се одводњава према Дунаву (Вах, Хорн) и Тиси (Хернад); а Поткарпатска Рус. према Тиси; Чешка и Моравска имају по ободу план. шумовите а у средини отвореније, ниже земљр. пределе; Словачка и Поткарп. Рус. шумовите; ЧСР обилује рудама; каменог угља има у Чешкој (Плзењ, Кладно и др.), мрког највише у О. Чешкој; уз то гвоздене, златне, сребрне, оловне, цинкане и уранове руде, графита, каолина, соли и др.; поред тог доста минер. вода (Карлове Вари, Маријанске и Франтишкове Лазњи, Јахимов и др.); стан. (14,7 мил.) већинои Чеси, 50% у Чешкој и Моравској; сродни Словаци, 16,4% у Словачкој; Русини 3,7% у Поткарп. Рус; поред њих 23% Немаца, поглавито у Чешкој и Моравској; 3,5% Мађара, у Словачкој, и др.; већина стан. припада кат. црк. (78%); Русини поглавито прав.; Чеси на високом ступњу образованости и култ.; стан. се бави пољопр. (34%), инд. и руд. (35%) и трг. (13%); инд. и руд. више развијени у Чешкој и Моравској, а пољопр. у Словачкој и Потк, Рус; гл. град Ч. и покрајине Чешке: Праг, Моравске: Брно, Словачке: Братислава, Потк. Рус: Ужхород. Данашња ЧСР била најпре настањена разним келтским и герм. племенима, која крајем ст. и почетком ср. в. водила честе ратове с Римљанима; по њиховом одласку у др. крајеве( у доба вел. сеоба народа), њихово место заузела сл. племена (Чеси, Моривци, Словаци), која убрзо признала власт Авара; од аварске власти Сл. ослободио франачки трговац → Само (7. в.), а кад он умро, Чеси и Моравци образовали посебие државе, чији кнезови опет признали прво врховну власт Авара, па затим Франака и најзад Немаца (843.); у борбама за потпуну независност истакла се прво → Вел. Моравска, под својим кнезовима → Мојмиром (830.-846.), Растиславом (846.-871.) н Светопуком (871.-894.), за чије владе Моравце и Чехе превели у хришћ. → Ћирил и Методије па затим чешка држава, којом завладала династија → Пшемисла (8.-13. в.), који по предању био сељачког порекла; у доба моравске превласти Чешком владао Пшемислов потомак кн. Боривој, кога Методије превео у хришћ.; његови наследници (св. Венцеслав, Болеслав I и II) признали врховну власт Нем. (почетком 10. в.) и претворили своју државу у вазалну обл. Нем. царевине али сузбили сепаратистичве тежње племенских поглавара, и образовали јаку централистичку државу с престоницом у Прагу, у којем била основана и 1. чешка еп. (973.); пред тога они отели од Мађара Моравску и Словачку до р. Вага, а од Пољака Шлезију и Краков; после њих Чешка почела да слаби; Мађари јој отели раније освојене земље, а Пољаци јој у једно време наметнули чак и своју врховну власт; међутим Чешка брзо пребродила ову кризу, тако да још у 2. половини 11. в. њен кнез Бжетислав II (1061.-1092.), могао да узме видног учешћа у борбама између псм. царева и папа (о инвеституру), што му донело звање царског пехарника (највеће достојанство у Нем.) и право да учествује у избору нем. императора; унутарње борбе у Нем. (између Хоенштауфена и њихових противника) у 12. и 13. в. омогућили чешким владарима да попну своју државу на степен краљевине; најпознатији владари из овог доба били Пшемисл I (1197.-1230.), коме папа Иноћентије III и нем. цар Фридрих II признали титулу наследног краља, и Пшемисл II (1253.-1278.), који наследио Аустр., Штајерску, Корушку, Крањску, опет проширио Чешку до Јадр. М., али изгубио живот у борби с Рудолфом I Хабзбуршким на Моравском ГГољу; пошто с његовим сином Већеславом II (1278.-1305.), изумрла Пшемислова дин., Чеси довели на престо Луксенбуршку дин. (1310.-1437.); син Јована Луксенбуршког, оснивача династије, Карло I (1346.-1379.) увећао Чешку Лужицом, Бранибором и Шлезијом, претворло Праг у култ., полит. и екон. центар целог нем. царства (био и нем. владар, → Карл IV), установио у њему унив. и подигао многе споменике и грађевине, а прашку бискупију подигао на степен надбискупије; за владе његова сина Већеслава IV (1378.-1419.), Чешку захватио хуситски покрет и довео до дугих унутарњих ратова (→ хуситски ратови), који се наставили и за владе Већеслављевог млађег брата → Сигмунда (1419.-1437.); кад са Сигмундом изумрла Луксенбуршка дин., Чеси довели на свој престо прво Алберта Хабзбуршког, затим → Јиржи Пођебрада (1458.-1471.) и најзад пољ. династију Јагеловаца, која владала све до мохачке битке (1526.) у којој изгубио живот њен последњи претставник Лудвиг II; после тога Чеси признали за свог краља Фердинанда I (1526.-1564.), с којим на њихов престо ступила Хабзбуршка дин.; трпељив у рел. погледу Фердинанд дозволио да се по Чешкој рашири лутеранизам, што почетком 17. в., услед покушаја његових наследника (Рудолфа II и Матије) да врате чешки народ у кат., довело у свим његовим земљама до 30-год. рата (1618.-1648.); још у почетку тих борби нови нем. цар → Фердинанд II потукао Чехе на Белој Гори, код Прага (1620.), прогласио у Чешкој Хабзбуршку дин. за наследну, забранио прот. веру, десетковао чешко племство и конфисковао њихова имања; убиствима, гоњењем и расељавањем чешки народ, који дотле бројао 4 милиона, био сведен на 1 мил., а сама, дотле аутономна чешка држава претворена у обичну аустр. провинцију; почетком 19. в. у Чешкој се јавио нац. препород; на њему највише радили историчар Палацки, филолог Шафарик и песник Колар; под његовим утицајем, а на вест о фебруарској револуцији у Фрц., Чеси дигли устанак (11./3. 1848.), који јо у крви угушио кнез → Виндишгрец; завођење Баховог система по угушењу мађ. буне, изазвало ново огорчење у Чешкој, које се привремено стишало тек кад Франц-Јозеф I дао Аустр. федеративно уређење (октобарским дипломом (1860.); укидање тог уређења (фебруарским патентом. 1861.) и завођењем дуализма (1867.), Чехословаци били нагнани да прихвате револуционарне методе; за време свет. рата (1914.-1918.), предвођени Масариком, они не само захтевали, већ свим средствима радили да се сруши Аустр. и да чсл. народ добије самосталност; после распада А.-У., у ЧСР проглашена рпб. с → Масариком као првим претседником (14./12. 1918.), што јој било признато уговорима о миру у Сен-Жермену, Версају и Тријанону; под мудром управом Масарика, млада рпб. брзо консолидована и почела да игра видну улогу у полит. и екон. животу Ср. Евр.; од 1920. Ч. образовала с Југосл. и Рум. Малу антанту. Чехословачки, колективни назив за сва наречја чешка и словачка и за оба књиж. језика, отуда ч. језик, ч. граматика, ч. књиж., ч. ист., ч. народ итд. Ч. књижевност, од свих Сл. у Ср. Евр. најдубље продрли Лужички Срби, који су сасвим утонули у нем. море, и Чеси, који сачували своју нар. индивидуалност и богато израдили оригиналну културу; у борби сл.-германској, на данашњем ч. земљишту, Сл. у почетку подлегли (зла судбина сл. апостола Ћирила и Методија и њихове науке) али упркос томе Чеси сачували свој нар. јез., и поред лат. увели га као књиж.; чешки писани споменици потичу из 11. в.; ране су и црк. песме; за феудализма, пре 14. в., под зап. утицајем цвета оригинална чешка поезија; ст. чешка к. достигла врхунац за Карла IV, оснивача унив. 1348. Нова епоха настаје од верског покрета Ј. Хуса, који реформисао: јез., правопис, потиснуо Нем. с унив; под утицајем Хусовог ученика Петра Хелчицког, оригиналног филозофа, постаје Братска заједница носилац култ. живота у 16. и 17. в. и даје 2 вел. писца: Благослава и Коменског; после битке на Белој Гори (1620.) кат. реакција бори се против Хусова покрета и Брат. заједнице; настаје застој до пред крај 18. в., кад Добровски својим књиж. и језичким радовима допринео буђењу нар.; његово дело настављају романтичари научници (Јунгман, Шафарик, Палацки) и песници (Колар, Челаковски) који сликају прошлост и перспективе будућности; реалистичка к. почиње књиж. и публицистичким радовима Р. Хавличка (1821.-1856.) и Б. Њемцова (1820.-1862.), који даје реалистичку слику чешког села; њих следују с демократском и соц. тенденцијом: Неруда, Халек, Хејдук и Светла: поезија Сватоплука Чеха (1846.-1908.) враћање идеалима нар. препорођаја; тај правац заступају код Словака Хвјездслав и Хурбан-Вајански, код Чеха А. Јирасек писац ист. романа, и Ј. Холачек, хроничар јуж. Чешке; насупрот овом козмополитски правац заступају: Ј. Оладек, Ј. Зајер и Ј. Врхлицки, махом инспирисани романском к.; заслуга је Врхлицког за ослобођење од нем. утицаја; 80-тих год. јавља се критички реализам, коме идејну садржину даје Т. Г. Масарик; он тражи од писаца израђен поглед на живот и свет и јасно одређено гледиште на морал и друштв. правду, одриче вредност традицији, ако није основана на истини; тај критички поглед нарочито изражен у борби око фалзификованих рукописа ст. чешке поезије; најпознатији песник ове шк.: Ј. С. Махар; реакцију реализма претстављају импресионист А. Сова и символист О. Бжезина; доцније генерације претстављају богатство праваца и талената; најпознатији: К. Чапек, Ф. Лангер, Ј. Хора, Ј. Волкер, В. Незвал, И. Олбрахт, В. Ванчура, Ј. Дурих, Ј. Чеп. Ч. музика, развила, се још у многобожачко доба (ч. нар. песме; коледо); њу није могло да потисне ни хришћ.; хуситски покрет помагао нар. мелодије, чији се карактер налази и у мелодијама црк. ритуала; из тог доба нар. игре: беседа, фуријант, думка, хулан, козак, седлак, триношка и др.; хуситска убојна песма певана у 15. и 16. в., а у 17. негована увелико не само вокална већ и инструментална м.; из тог времена вел. збирка песама од Венцела Карла Холана, која, у духу времена, обраћена уз пратњу луте, виолине или дувачких инструмената; утицај нем., фрц. и ит. муз. нарочито видан у 18. в.; композитори Бенда, Дусек, Рајха, Гировец и др. нису играли видну улогу у развоју нац. м., коју чували учитељи, органисте, хоровође и капелници; у почетку 19. в. Дионис Вебер, Каливода, Китл и др. трудили се да поврате својој земљи муз. углед; у то доба Ф. Шкроуп написао 1. оперу, а његово име више познато по химни Кде домов муј; Шкроуп, Томашек и Кров издали у то време многе песме; а поред њих се истакли: Ружичка, Дрехслер, Вашик, Томашек и др.; с појавом Сметане почео нац. правац који дао солидну основу за даљи успешан развој ч. м.; Дворжак допринео да име ч. народа буде још познатије у муз., а Фибих вагнеријанац отступио од нац. правца; за савр. ч. м. значајни: Леон Јаначек, који одбацио шаблонски контрапункт и инструментацију и унео у њу дух натурализма и експресионизма; Ферстер (• 1859.) као следбеник Сметаниних градиција, и Већеслав Новак, који највише утицао на младу генерацију композитора; Јозеф Сук у прво време био под Дворжаковим утицајем, а затим почео да уноси субјективизам у сценска дела; Острчил романтичарски оријентисан у операма, а у симфониским делима стоји на модорним основама; мост између старије и млађе композиторске генерације чине: Јинджих, Зих, Карел. Вицбалек, Кричка, Вацлав Шћепан, Вомачка, Јеремијаш, Аксман, Петржелка; Рждки и Пиха чине д. крило ч. м., а лево: Јирак, Хаба (пропагатор четврттонског система), Мартину, Буријан, Крејчи, Јежек; Јан Левослав Бела стоји под утицајем класичара и новоромантичара и словачке нар. песме; Милан Лихард обрађује песме; у млађе долазе још: Ј. Краско-Запотоцки, Долински, Меличко. Ч. уметност, развијала се под разним утицајима; после примања хришћ. јавио се виз. утицај, али није трајао дуго; њега потиснуо романски стил, који продро из Ит. и Нем.; још у 10. в. мале кружне црк. с апсидом и неколико базилика; исти стил био заступљен и у сликарству, вајарству и рукописима тог доба; готика се јавила у 13. в. и достигла свој процват у 14. и 15. в.; у то време у ЧСР подигнуте монументалне катедрале, ман. и дворови (катедрала Св. Вита у Прагу); значајних готских споменика има у Братислави, Кошицама, Кутној Хори; у 16. в. превладао утицај ит. ренесансе, а у 17. в. барок, који ухватио дубоког корена и дао дела вел. вредности (у сликаретву фреске Рајнера, верске слике П. Брандла; у вајарству: декоративне скулптуре Матије Браула и Јана Брокофа); у 19. в. јавио се класицизам, а у доба нар. препорода романтизам, који се интересовао за чешку нар. прошлост, нар. ношњу и типове; из тог доба: Јосип Манес и Јосип Навратил, сликари претставници овог правца, као и ист. сликари: Ваплав Брожик и Јарослав Чермак; у истом духу радили и Никола Алеш, сликар реалист и вајар Јосип Мислбек, који дао доста монументалних споменика; народњачку ноту наставио Јожа Упрка, сликар сељачког живота, док остали ум. негују више уметност ради уметности, нарочито импресионист Антонин Олавичек у својим пејзажима и Макс Швабински, графичар портретист; поред тих истакли се: сликари А. Муха, Обровски, и вајар Ј. Штурза; међу новијим ч. уметницима има претставника свих савр. праваца, све до савр. стварности; на подручју примењене ум. ЧСР заузима важно место.

ЧЕХОСЛОВАЧКО СОКОЛСТВО, развило се под утицајем фрц. револуције и чешког препорода, ради одржања, нар. свести; 1. друштво осн. → Тирш 1862. у Прагу, одакле се по Чешкој шири сок, мисао која наилази на отпор власти и неразумевања код нар.; и поред многих криза напредује, за 20 год. има око 80 друштава; после 1. → слета (1882.) оснивају се жупе, а 1889. Ческа обец соколска (савез) има 11 жупа; 1914. 1300 друшт. са 132 000 чланова; за време свет. рата соколи стварали легије у Фрц., Ит. н Рус. а у земљи застао рад, сок. радници били затварани; 1920. чешко и словачко с. уједињено, постаје гл. снага држ., добива необичан полет; данас снажна организација; 53 жупе, 3 200 друштава и преко 600 000 члан.; има вел. утицај на вођење држ. политике, заступа демократска гесла братства и једнакости. има вел. углед у нар., који га сматра најсигурнијим јемством држ. самосталности.

ЧЕХОТИНА → Ћеотина.

ЧЕЧЕНЦИ, старокавкаски народ у Сев. Кавказији, 180 000; Ч. у план. сточари, остали земљр.

ЧЕЧКИ, етничка мусл. група међу Буг. у неких 60 села и. од Мрвака а међу Доспатом и Местом.

ЧЕШАГИЈА, справа за тимарење; редови ситних зубаца од метала, којима се скида нечистота с коже и длаке животиња.

ЧЕШАЉ, направа од метала, целулоида, дрвета, кости, рога и корњачевине, зупчаста облика, служи за чешљање и одржавање косе, док се чишћење косе врши само четком и прањем. Честим чешљањем, нарочито металним зубцима, озлеђује се кожа главе; ч. се чисти прањем у амонијакалној или формалдехидској води, затим се испере у чистој води.

ЧЕШКА НАРОДНА ЦРКВА, обновљена хуситска црк. 1919. с намером да нар. поврати некадањој каликстинској прк.; оснивач и 1. бискуп Фарски; није имала већег успеха.

ЧЕШКА ШУМА, план. (до 1457 м) на з. граници ЧСР; састоји се од Ч. Ш. у ужем смислу (Чески Лес) на С и Шумаве на Ј.; ет. план., састављена од гранита и кристаластих шкриљаца; прагови дилувијалне глацијације (јез.); јако пошумљена,

ЧЕШКИ → чехословачки. Ч. језик, спада у зап-сл. групу; најближи му → словачки; гл. особине: tj > e; dj > z; ę > e, a; g >h; tort > trat; tolt > tlet; tert > tret; telt > tlet; меко r > ř; дифтонзи; умекшавање сугласника пред е, Ј; непокретан акценат на 1. слогу: палатализација самогласника: a > e, e > i; централни дијалект ј. наречје Прага и околине још из 13. в.; основе новијег књиж. ч. ј. ударио Ј. → Хус; најзначајнији ч. језички споменик пре 19. в. Кралицка Библија (1579.-93.); у тим традицијама развија се даље, устаљен нарочито радовима → Добровскога, → Јунгмана, → Гебауeра и др., стално освежаван живим народним говорима.

ЧЕШКОМОРАВСКА БРАЋА, пијетистичка секта, осн. Лудвиг Цинцендорф 1722. у колонији Хернхуту (отуд хернхуги), припадају прот.; верују у искупљење крвљу Христовом; зову се унитет браће, општина браће; имају еп., презвитере и ђаконе.

ЧЕШЉАР → Илић Теодор.

ЧЕШЉУГА, чешљика (Dipsacus, фам. Dipsacaceae), вишегод. или двогод. биљке, око 15 врста у Евр., Аз., с. Афр., наспрамна лишћа. које при основи срасло градећи пехар; цветови скупљени у купасте главице; цветање почиње од средине главице, па се наставља к врху и основи; стабло и лишће бодљикави; веома распроптрањени D. silvester и D. laciniatus, с беличастим и љубичастим цветовима.

ЧЕШЉУГАР (Carduelis carduelis), штиглић, птица певачица из пор. зеба, шареног перја и пријатна гласа; храни се семењем; радо се гаји.

ЧЕШМЕЏИЈЕВ Јосиф (• 1890.), буг. композитор, фолклорист, на раду у Ит. опери у Софији; компоновао: оперу Меглена, 3 симфониске поеме, парафразе на нар. песме, збирку нар песама за хор.

ЧЕШЊАК → лук бели.

ЧЕШЊЕВКА → сушичарке.

ЧИБЏЕ, група јуж.-амер. индијанских пар.; у доба шп. освајања живели на тлу данашње Колумбије и у суседном делу Еквадора, имали високу култ.; били вештаци у обради метала, бавили се земљр. (кукуруз, маниока, памук, кромпир).

ЧИВИОТСКЕ ПЛАНИНЕ, побрђе (до 816 м) између Енгл. и Шкотске; поглавито гајење оваца, чија се вуна искоришћује у инд. штофова (»шевиот«),

ЧИВИТАВЕКИЈА (= стари град), варош (20 000 ст.) и пристаниште у Ит. с. од Рима на обали Тиренског М.

ЧИВЧИСКИ ОДНОСИ, између чивчије (обрађивача земљишта) и читлук-сајбије (господара); чивчија је обично давао 1/3 читлук-сајбији; ч. о. су 1833. укинути у Србији и чивчије постали сопственици земљишта; по аграрној реформи од 1919. раскинут у корисг чивчије такав однос и у Југосл.; чивчија плаћа држави откуп, а држава обвезницама исплатила сајбије.

ЧИГИР (татар.-мађ.) → комињак.

ЧИГОТА, пл. (1422 м) у з. Срб., између пл. Златибора и Муртенице (Дрин. Бан.).

ЧИГРА (мађ.), дечја играчка, купаста облика, врти се у круг под ударима бича или другим мех. средством.

ЧИГРЕ (Sternidae), пор. птица из групе галебова, мањег раста, шиљастог кљуна и живахна лета; хране се рибама; познате врсте: обична ч. (S. hirundo), црна ч. (Hydrochelidon), мала ч. (Sterna minuta), све морске птице; речна ч. (S. lacustris), крај језера и др. слатких вода.

ЧИГРИЦА (Gyrinus natator), мала водена буба челичноплаве боје и металних отсева; задњих ногу у облику весала; плива хитро по површини воде; тело неквашљиво.

ЧИЖ (Chrysomitris spinus), птица певачица из пор. зеба, жуте боје; најрадије борави у четинарским шумама Евр. и Аз.

ЧИЗМА (тур.), врста кожне обуће; ч. с грлом до колена, део нар. ношње у Војводини, Хрв. и Слав., а краће али широке ч. од сахтијана ношене у обл. под Турцима (нарочито их носиле мусл. жене).

ЧИКАГО (Chicago), по величини 2. град (3,16 мил. ст.) у САД, у држави Илиноис, на ушћу р. Ч. у јез. Мичиген; пристаниште, трг за жито и дрво; инд.; унив., високе шк., библт. и музеји.

ЧИКАМАЦУ Монзаимон (1653.-1724.), највећи јап. драмски песник (јап. Шекспир); написао 98 драма.

ЧИКОВ (Misgurnus fossilis), слатководна риба коштана скелета, издужена и љигава, мркожута или зеленкаста, с брковима; живи у муљу бара и мирних вода; достиже 30 см дужине; месо укусно.

ЧИКОЛА, р. у и. Јадр. Приморју, л. притока Крке; извире на ји. крају Петрова Поља.

ЧИКОШ-СЕСИЈА Бела (1864.-1931.), сликар, био проф. ум. академије у Загребу; радио композиције символичног и илустративног карактера и књиж. порекла: Кирка, Innocentia, Валпургиска ноћ, Јудита и Холоферн, Салома, Сафо.

ЧИКУЛИН СУСЕДГРАДСКИ Фрањо († 1746.), песник; певао на кајкавском наречју и на лат. ј.; збирка: Ideae magnanimitatis Illyricae et Pannonicae, прожета хрв. родољубљем.

ЧИЛАШ, боја коња сложена из белих и сивих длака.

ЧИЛЕ, ј.-амер. приморска рпб., дуж Великог Ок.; с острвима: Чилским, Хуан Фернавдез и Ускршњим; 751 605 км², и 4,36 мил. ст.; клима у прим. блага са сред., а на план. оштра, с конт. одликама: сев. и од повратника, пустиња Атакама; разведен I земљр. житарице, кромпир, поврће, вариво, дуван, шећ. репа, винова лоза и ј. воће; напредно сточарство: овце, говече, коњ, мазга, магарац, свиња; обилно рудно благо: шалитра (90% светске производње), злато, сребро, бакар, гвожђе, цинк, со, боракс, олово, сумпор, гуано., јод, итд.; недовољна инд.: ткст., млин., шећера, метала; саобр. поморски, жел. и говарни: извоз: минерала, метала и земљр.-сточар. производа; гл. град: Сантјаго; већа места: Арике, Итсике, Антофогаста, Валпарајсо, Пунта Арена и др.

ЧИЛИНГИРОВ Стилијан (• 1831.), буг. књижевник, написао, осим многих патриотских стихова, приповедака, путописа и расправа, и романе: Деца пакла, Хлеб наш насушни.

ЧИЛСКА ОСТРВА, у Великом Ок., з. од Чилеа; 8350 км², стан. се баве сточарством и риболовом; гл. место Анкуд.

ЧИМАБУЕ Ђовани (Cimabue, 1240.-1303.), фирентински сликар, учитељ Ђотое; радио олтарне слике и фреске, био под виз. утицајем, али слободнији.

ЧИМАРОЗА Доменико (1749.-1801.), ит. оперски композитор; био у Петрограду и Бечу; компоновао: 75 опера, 5 ораторијума, мисе, 2 реквијема, клавирске сонате.

ЧИМБОРАСО, угашен вулкан и највиши врх (6310 м) у Андима (Кордиљери), у држ. Еквадор.

ЧИМТИЈАНЕ, ћинтијани (нгрч.), врста веома широких шалвара, које носе срп. жене у Призрену и Тетову и жене кат. Арб. по варошима; око прореза за ноге на ногавицама богато везене.

ЧИН 1) дело. 2) део поз. комада; има поз. комада од 1 (једночин, актовка) 2, 3, 4, 5 и 6 чинова, а сваки ч. може имати више слика или призора; излазак нове личности на сцену назива се појавом. 3) знак старешинског достојанства у војсци и морнарици.

ЧИНГАН → Кинган.

ЧИНГИЗ-ХАН → Џингис-хан.

ЧИНГПО, Качини, тибетобирмански нар.; у току задњих 200 г. из изворишта Ираваде раширили се по Задњој Индији и кинеској пров. Јинану.

ЧИНГРИЈА Перо (1837.-1921.), политичар, одушељени присталица нар. покрета у Далм.; 1859. ступио у нар. странку; био члан Далм. сабора, присталица напредних идеја и противник мађ. зулума у Хрв. за време бановања Куена Хедерварија; после рата претседник Нар. већа и Јсл. матице у Дубровнику.

ЧИНЕЛИ → санови.

ЧИНИ, по нар. веровању магија, у првом реду злонамерна, штетна; може »учинити« сваки човек или жена, служећи се магиским формулама и средствима, али најопасније ст. жене чинилице, вештице, мађеснице и сл.; ч. могу бити за љубав, плодност одн. неплодност, слогу и неслогу у браку и сл.; одбрана од ч. → хамајлије, → записи и супротне ч.

ЧИНИТЕЉ → рачунске радње.

ЧИНКВАНТИН (ит.) → кукуруз.

ЧИНКВЕЧЕНТО (ит. cinquecento = 1500), назив за ит. уметност 16. в. (пуна ренесанса).

ЧИНОВНИК, лице са сталним запослењем, стручно спреман, махом за канцелариски рад, прима месечно принадлежности; може бити приватан, самоуправни или држ. (→ службеник државни); да постане ч., 1 лице мора: имати најмање 18, а мање од 60 г., бити здраво, доброг владања, имати стручну спрему, знање служб. јез., регулисану војну обавезу (после 21. г.), не бити под старатељством или стечајем итд.; звања држ. ч. подељена на 10 положајних група; претседник мин. савета, мин. и банови ван њих; зак. одређује услове за напредовање ч., али ч. с непотпуном ср. шк. не може напредовати изнад 7., с потпуном средњом шк. иде од 9. до 5., а са факултетском спремом од 8. положајне групе до 1.; комисије за оцену цене ч. од 10.-4. групе, и то њихову стручну способност, владање, марљивост и поузданост (4 оцене); оцена се уноси у службенички лист; ч. не може примати од страних влада поклоне, награде, ни одличја без одобрења свог мин.; ч. имају право на год. одмор; после 70 год. ч. не може остати у служби. Чиновничка влада, ванстраначка, састављена од личности партиски необележених, обично од виших ч. (отуда назив); у моментима вел. партиске заоштрености, или кад парламент не може да пружи елементе за солидну парламентарну в., ч. в. средство за стишавање, нормализовање полит. прилика; ч. в. сматра се као подесна за спровођење слободних избора. Ч. закон, у Југосл., донесен 31./3. 1931.; њим замењен з. од 31./7. 1923.; садржи одредбе о подели службеника, ступању у држ. службу, кретању у њој, њеном престанку, принадлежностима ч., оцењивању њиховом, дисциплинске прописе, одредбе о пензијама итд.

ЧИНОДЕЈСТВОВАТИ → целебрант.

ЧИНТУЛОВ Добри (1822.-1890.), патриотски буг. песник, утицао на револуц. расположење омладине 60-тих и 70-тих год.

ЧИНЧИЛА, глодар из Ј. Амер., ср. величине, затвореносив по леђима, бледосив по трбуху, отпоран; познат по свом одличном и скупоценом крзну.

ЧИЊЕНИЦА, податак, оно за што искуством утврђено да постоји или да се догађа. Ч. фактична, која не утиче на стварање, мењање или укидање субјективних права; нпр. молитва у црк.

ЧИЊЕЊЕ КОЖЕ → штављење.

ЧИОВО, острво (31 км²) у Јадр. М., до Трогира (Прим. Бан.) с којим у вези покретним мостом; риболов и гајење маслине, фрањевачки ман.; на јз. страни острвце Краљевац, прозвано тако по предању што се на њему 1242. испред Татара склонио уг. краљ Бела IV.

ЧИОПЕ (Cypsclidae), породица птица по изгледу сличних ластама, дугих крила и укочена репа; сва 4 прста на ногама окренута унапред; изврсно лете и у лету лове инсекте; аз. врста салангана (Collocalia esculenta) гради гнезда која се једу; код нас 2 врсте ч. (→ сл.).

ЧИПЕВЕ, с.-амер. индијанско ловачко племе, на обалама Макензијева Зал.

ЧИПЕНДАЛ Томас (Chipendale, око 1709.-1779.), енгл. уметник-столар, творац стила за намештај. Ч. стил, под утицајем фрц. стила Луј XVI, с примесом готских и кинеских мотива.

ЧИПКА, ж. рад од танког конца у једној равни са шупљинама између шаре; праве ч. изводе се руком и иглом или штапићима (дрвене игле), фабр. машинама; на особитом гласу ручне валансјенске, хол., бриселске, вен. и др.; инд. израда ч. почела у 19. в.; употреба опала после свет. рата; код Јсл. ч. се израђују и украшава нар. ношња у приморским и сев. крајевима; као кућна радиност чипкарство особито развијено у Слов. и на острву Пагу.

ЧИР, локална инфекција у дерму и поткожном ткиву, изазвана стафилококама, које продиру кроз поре и отворе лојних жлезда; инфицирано ткиво изумре, од њега се ствара чеп, који по демаркирању (сазрењу) и отварању испада; лечење: топлом кашом ланеног брашна убрзати сазревање, затим просећи, околину чисто држати да се не би нови стварали; код чирева који се наизменично јављају употребити → аутовакцину у виду инјекција, а у кожу утрљати маст која уништава клице да се не разносе на др. места; маши многобројни ч. на горњој наусници и на врату испод потиљка зову се сикозе. Ч. желуца (uleus ventriculi), и ч. дванаестоналачног црева (u. duodeni), јасно ограничен недостатак слузокоже ж. или д. ц., некад у облику дубоке ранице која се пробија у суседна ткива; узроци многобројни и недовољно познати: после локалног поремећаја крвне циркулације, прекомерна сона киселина нагриза дотично место и изазива ч.; ч. наклоњени махом млађи људи од 20-35 год.; прекомерна исхрана месом, алкохол, никотин олакшавају његово стварање; знаци: бол одмах после јела код ч. ж.; код ч. д. ц. бол пре јела, који храна прекида, такође после јела на 3-5 сати; некад повраћања; повећање соне киселине; кисело подригивање; осећај надутости; поремећај варења; чест затвор; ч. лако крвари, код слабијег крварења присуство крви у столици, доказује се хем. путем; код јачег црна столица (мелена); код јаког повраћања црне крвне масе (хематемезис), ова компликација може бити опасна по живот; ч. може провалити (перфорација) у трб. дупљу или суседни орган; ова компликација опасна и смртна, ако се одмах се оперише; залечен ч. оставља ожиљке који постају повод местимичних сужења, нарочито на д. ц. (stenosis pylori), која онемогућују пражњење ж.; ч. изазива срашћење с околином; на месту дуготрајног ч. може се развити рак; лечење, у почетку дијета, ако појаве не попусте, једини лек операција.

ЧИРИКОВ Евгеније Н. (• 1864.), рус. белетрист, припадао радикалном колу писаца реалиста, груписаних на челу с Максимом Горким, око издавачког предузећа Знање; писао приповетке, романе и драме из живота рус. интелектуалаца и сиромашних друштв. слојева, са демократском тенденцијом; гл. дела: Инвалиди, Туђинци, Прва љубав, Тањина срећа (новеле); Породица Тарханова, Очински дом, Мој роман (романи); и Јевреји, Мужици, Црвени огањ, Шумске тајне (драме) (→ сл.).

ЧИРНАУС Еренфрид Валтер (Tshirnaus, 1651.-1708.), нем. математичар и физичар; по њему носи име 1 трансформација за упрошћавање једначина у алгебри.

ЧИРПАН, варош (11 300 ст.) у ј. Буг., у ј. подгорини Срнене Горе, на жел. прузи Пловдив-Бургас; привр. средиште виноградарског и сточарског краја.

ЧИСТ СЛИК, подударање вокала и конзонаната код 2 речи од акцентованог слога; нпр.: праха-страха. виле-свиле итд.

ЧИСТА БРАЋА (ар.: Ихван ас-сафа), назив групе ар. писаца из Басре који крајем 10. в. у 51 расправи енциклопедиски обрадили тадашње схватање исламског културног друштва о разним наукама и флз.

ЧИСТА ЛИНИЈА → биотип.

ЧИСТА СЕЧА, гола с., начин искоришћавања шума: сва се стабла наједанпут посеку и сечина вештачки пошумљује; овај начин почео се од краја 18. в. ширити по Нем., одакле прешао и у др. земље; поред добрих има и слабих страна; као вел. незгода сматра се што се на тер. ч. с. развијају једноличне непомешане шуме, које изложене многим опасностима (ветар, пожар, инсекти).

ЧИСТИ ПОНЕДЕЉАК, 1. дан ускршњег поста код прав. Срба; празнује се, и једноничи се, једе се једанпут; тог се дана чисти кућа.

ЧИСТИЛИШТЕ (лат. purgatorium), према кат. веровању и учењу место између пакла и раја у које доспевају душе хришћ. после смрти да се очисте од лаких грехова и потом пређу у рај.

ЧИСТОТА ЗЛАТА И СРЕБРА, финоћа, титр, однос између тежине племенитог (драгог) метала и укупне тежине; претставља се обично правим разломком чији именитељ, 1000; нпр. злата чистота 950/1000 значи: у 1000 делова тог злата има чиста (суха) з. 950 делова; израђевина од з., с. и платине, као и легуре тих метала, не смеју имати мању ч. но што законом одређена ч.; у Југосл. прописна ч. а) код израђевина од злата: бр. 1: 950/1000, бр. 2: 840/1000, бр. 3: 750/1000, бр 4: 583/1000; б) код израђевина од сребра: бр. 1: 950/1000, бр. 2: 900/1000, бр. 3: 800/1000; в) код израђевина од платине: 950/1000; иридијум, који се налази у платини, сматра се једнак њој; по зак. о контролисању ч. израђевина од з., ср. и платине за легуру з. допушта се употреба с. и бакра; за с. и платину бакар.

ЧИСТОТА ЈЕЗИКА → књижевни језик.

ЧИТА, варош (65 000 ст.) у Сибиру; инд. кожа.

ЧИТАЛНИЦА 1) први слов. напредан часопис који 1865. излазио у Грацу. 2) удружење у Слов.; има циљ да гаји слов. нац. дух путем часописа, књига, предавања, забава итд.; прве осн. у Марибору, Цељу и Трсту 1861.

ЧИТАОНИЦА, установа са библт. и дворанама за читање; код Хрв. у илирском покрету одиграла вел. просветну и нац. улогу; код Бугара такође биле важан фактор нац. препорода; у ч. држана предавања. договори, дилетант. претставе; прве буг. ч. 1854. у Лому и Шумену.

ЧИТАЦИ, посебна етничка група између Тур. на Б. II.; говоре посебним дијалектом; баве се земљр., живе у сталним насељима; тим се разликује од → Јурука.

ЧИТЛУК, чифтлик, по тур. правном поретку у прво време мање или веће имање, које држава као власник давала на уживање појединим лицима (спахијама) као награду за њихове заслуге (слично ранији из срп. средњев. права); земљиште на којем 1 сеоска породица стално живела и обрађивала га, са стварним наследним правом, уз обавезу да дају спахији ⅓ приноса (хак) и извесне дажбине држ. (султану); покушај њихових власника да их сасвим присвоје довели почетком 19. в. до аграрних немира и померања свих ранијих односа; у Б. и Х. ч. се све више претварали у појам чисто личног или породичног власништва поседника, све се више приближавали беглуцима, мада то није било ни по праву, ни по традицији; стални насељеник и држалац ч., који је спахијама даван само на управу и уживање називан чивчија.

ЧИТУЛА → диптих.

ЧИЧА (пш. chicha), опојно пиће у Ј. Амер., справљено превирањем кукуруза, ориза или палминих плодова.

ЧИЧАВИЦА, план. (1091 м) између с. дела Косова Поља и предела Дренице.

ЧИЧАГОВ Павле (1762.-1849.), рус. генерал; примио од Кутузова команду над рус. војском према Тур. (1812.) и закључио букурешки мир; окривљен што није спречио прелаз Наполеонове војске код Березине, поднео оставку и отишао у иностранство.

ЧИЧАК (Lappa major, фам. Compositae), двогод. биљка, широка листа. беличаста наличја, главичасте цвасти с кукастим бодљама; цветови љубичасти; коровска биљка у Евр. и Аз. (→ сл.).

ЧИЧЕРИН Георгиј В. (1872.-1935.), рус. социјалист и политичар; револуционарном покрету пришао 1904., а 1905. ступио у рус. социјалдемократску странку; 1907. суделовао на лондонском конгресу рус. социјалдемократа; ускоро се прикључио мењшевичком крилу рус. социјалдемократске странке; као полит. емигрант живео у иностранству до фебруарске револуције, кад ухапшен у Паризу као секретар организације за повратак полит. емиграната у Рус; 1918.-1930. нар. комесар спољних послова у СССР; 1922. био вођ совјетске делегације на ђеновској и лозанској конференцији.

ЧИЧЕРОНЕ (ит. cicerone), вођ за странце по неком граду или крају.

ЧИЧИ → Ћићи.

ЧИЧОКА → морска репа.

ЧЛАН (одређени и неодређени), врста речи коју имају ром. и герм. јез., а служи за ближе одређивање именица; наш јез. га нема, сем неких говора, у ји. Србији, где је, као и у буг. ј., постао од постпозитивне показне заменице под ром. утицајем (влашко-цинцарским): (а)т, -та, -то; (а) в, -ва, во; (а)н, -на, -но: муж(а)т, дрвово, женана.

ЧЛАНАК, кратко расправљање о дневним питањима из политике, науке, књиж. и др.; ч. у научним, књиж. и ум. часописима бави се истим питањима.

ЧЛАНКОВИТОСТ, сегментирност, метамерија, основни тип грађе вел. броја животиња (чланковитих црва, зглавкара и кичмењака с човеком), огледа се У уздужној подели тела на одређени број чланака (сегмената, метамера); у принципу оваки телесни чланак садржи исте органе или делове гл. органских система (црева, мишићног, нервног, бубрежног, полног система); кад су телесни чланци међу собом неједнаки (хетерономна ч.), на телу се разликују одређене телесне области (главна, грудна, трбушна); код човека се ч. опажа нарочито на кичми издељеној у пршљенове.

ЧЛОВЕШКА РИБИЦА (Proteus), репати пећински водоземац са спољашњим шкргама и очима ураслим у кожу, живи искључиво у мрачним пећинским водама динарског крша, дуг преко 30 см; претставља знаменитост наше домаће фауне.

ЧМАР → анус.

ЧМИЧАК (chalazion, hordeolum), гнојаво запаљење лојних жлезда на ивицама капака; настаје запушењем жлезда услед нечистоте и инфекције; зараза се преноси на околину, некад и на цео капак; после 2-3 дана, кад ч. сазре, створи се на отвору одводног канала жлезде беложућкаста тачка; на том месту ч, сам прсне или га треба просећи; топли облози убрзавају сазревање ч.

ЧОВАЊЕ → каменице.

ЧОВЕК 1) (Homo, род Primatae, фам. Hominidae), најсавршеније од свих живих бића; по учењу теол. и неких филозофа (Русо, Тома Мор): живо биће којег бог створио по свом облику, по суштини добро, а стечених грехова може се ослободити; по природно научном учењу, биће које се од осталих разликује само вишим ступњем неких животињских особина; по идеалистичком схватању, биће више од сваке др. животиње од којих се разликује умом; посредник између материјалног света и света апсолутних вредности (етичких, естетичких и теориских); разликују се 2 пола: м. и ж.; од животиња се одликује артикулисаним говором, који је израз мисли; издваја се нарочитом усавршеношћу мозга, која му омогућава виши духовни живот; дух му даје надмоћност над свим осталим живим бићима: свест о себи и околини, као и могућност да се прилагођава свима приликама и поднебљима; да потчини природу себи, искоришћујући је у своје циљеве, освајајући, проналазећи, стварајући; уколико више употребљава оруђе духа, утолико се оно више изоштрава и утанчава; самосвест постаје све јача, индивидуалност све израженија; ч. у створеном природном свету остварио и свој духовни свет; ист. ч. развића, од пећинског ч. до савр. ствараоца модерне науке и технике показује јасно да су могућности еволуције човековог духа недогледне; → расе. 2) (vir) врста пола, супротан пол → жена; научни знак ♂; разликује се од ж.: а) полним органима; б) секундарним сексуалним карактерима: нижим гласом, јачом маљавошћу тела, брадом и брковима; в) већим растом, јачом снагом; г) психичким, карактерним и др. одликама такође се разликује од ж.; енергија, снага, борбеност, динамичност и стваралаштво одлике ч., изражене у највишем типу: ствараоца културе тј. носиоца интелекта и воље за одуховљавањем природног; он потчињава природу својим потребама а себе самог вишим захтевима идеала; еволуција његова духа: од бруталног борца, ловца и ратника до суптилног ум., пожртвованог научника и продубљеног филозофа; од свирепог егоисте, експлоататора слабијих, до савр. оплемењеног алтруисте, који осећа туђе болове као сопствене, тражећи за све: исте слободе и иста права за развиће, постигнуће највиших могућности за све, што га чини још мужевнијим, смелијим, дубљим, јачим; тај пут од себичног до дубоко социјалног ч. плаћен људском крвљу, револуцијама и страдањима свих врста; сва освајања и стварања како у материјалном, тако и духовном његово су дело, јер припада активној половини човечанства (за разлику од друге половине човечанства -- жене -- више пасивне) која води и осваја, јер је ч., мушкарац, поглавито освајач и борац. Средњи ч., фикција белг. статистичара → Кетлеа; који има све с. особине ч. уопште; служи као тип према којем се одмеравају отступања појединих људи од средине.

ЧОВЕЧАНСКО ПРАВО 1) п. које људи створили (насупрот божанском праву, jus divinus). 2) правне норме које се примењују на цело човечанство а не само помоћу организованих држава као међунар. право.

ЧОВЕЧАНСТВО, људски род (→ pace); заједничко име за све људе и народе на Земљи.

ЧОВЕЧНОСТ, саосећање, милосрђе, љубав према ближњега.

ЧОЗЕН, јап. назив за полуострво → Кореју.

ЧОКЕ Хајнрих (Zschokke, 1771.-1848.), нем. популаран приповедач из Швајц., заодевао у чуда идеје просветитељства.

ЧОКЕШИНА, ман. испод Цера, подигао га неки властелин Чокеша; слави Успеније богородичино; потиче вероватно из 15. в., обновљена 1823. Бој на Ч. (16./4. 1804.), да би спречили Тур. из Босне да не дођу у помоћ опседнутом Шапцу, браћа Недићи дочекали пашу Видајића на Церу, више ман. Ч., и опкољени изгинули скоро сви, али због вел. губитака Тур. се вратили а неки и разишли.

ЧОКОЛАДА (шп. од мексик.), животна намирница, посластица, добивена мешањем какаовог праха и шећера; садржи обично 40-50% какао и 50-60% шећера; боље врсте раде се од какао-а из којег претходно извучена какао маст; производња ч.-бонбова и др. производа од шећера заступљена у Југосл. о око 40 предузећа, која потпуно подмирују потребе стан.

ЧОКОРАЦ-КАМАРЕ Стефан (• 1885.), аустр. писац јел. порекла; дао есеје, песме, комедије (Млади барон Нојхаус, Платно из Ирске).

ЧОКОТ, гиџа, трс, пањ, свака засебна биљка винове лозе, састављена од корена, стабла и лозе; по висини: ниска (до 30 см), средња (30-50 см) и висока (пре ко 50 см); у сев. крајевима Југосл., с јаким и честим мразевима (Срб., Војводина, Хрв. и Слов.) даје им се низак облик; у топлим крајевима (Далм.. Херц. и долина д. Вардара) средњи; а у крајевима с честим пролећним мразевима (Слов.) и по вртовима и окућницама висок облик. Потапање ч. врши се ујесен копањем рупе до подножних гл. жила ч. и проширивањем на ону страну на коју се он жели да повали; на ч. се оставе 1, 2 или највише 3 ластара, од којих сваки има да постане засебан ч., а остала се лоза уклони; рупа се затрпа трошном земљом и добро угази; остављена лоза се покрије тако да 1 део остане над земљом и ореже на по 2 окца која се загрну преко зиме да не промрзну; идућег лета ће се из ст. чокота добити онолико ч. колико на њему остављено ластара; данас се примењује на живом песку, где не постоји опасност од филоксере, да би се подмладила ст. лоза, попунило празно место или да би се спустило ниже спојно место на калему после калемљења амер. подлоге на зелено.

ЧОЛАК-АНТИЋ Бошко (• 1871.), дипломат, пред крај 1898. из Мст. фин прешао у Мст. иностр. дела; 1904.-1907. вршилац дужности маршала двора; затим дипломатски претставник у Каиру, Софији, Штокхолму и Букурешту; од 1935. маршал двора.

ЧОЛИЋ Драгутин (• 1907.), проф. муз. шк. Станковић у Београду, композитор, присталица четврттонске муз.; компоновао: свиту и концерт за четврт тонски клавир уз пратњу 2 виолине, 2 виоле и 2 виолончела, варијацију за клавир, песме и др.

ЧОМОЛУНГМА → Маунт Еверест.

ЧОП Матија (1797.-1835.), слов књижевник, израдио 1. преглед слов. ист. књиж.; писао филолошке чланке, борио се нарочито за правопис (→ сл.).

ЧОРБА (тур.) 1) јело скувано о; меса или поврћа. 2) раствор разних фунгицида, већином на бази* бакарног сулфата и сумпора, служи за прскање гајених биљак; да се заштите од паразита. Бордовска ч., од бакарног сулфат; (0,5-2%) и кречног млека у потребној количини (обично ¾ и негашеног или 2 кг гашеног креча на 1 кг бак. сулф.) неутралише штетно дејство бак.-сулф. на биљна ткива; ову неутралност потврђује црвена лакмусова хартија кад поплави, ако је сав бак. сулф. засићен; справљање: у раствор бак. сулф. сипа се кречно млеко и јаче измеша: спрема се непосредно пред употребу; неупотребљена количина чува се додавањем шећера (50-100 г на 100 л). Бургоњска ч., за неутралисање бак. сулф., садржи натријум-карбонат (на 1 кг бак. сулф. 0,5 кг натријум карб.). Калифорниска ч., добива се кувањем сумпорног праха и негашеног креча; за 100 л ч. у концентрацији од Бомеових 25" узима се 24 кг сум. и 12 кг креча; справљање: угашену кр. додаје се сумпор и кува I сат, количина испарене воде надокнади се, а талог баци; добивена ч. црвеномрка, за употребу разблажује за зимско прскање 1:10, за летње 1:40:50; додир с ваздухом је штети, стога се чува у херметички затвореним судовима. Комбинована ч., раствори 2 или више фунгицида или фунгицида и инсектицида за истовремено сузбијање разних болести или болести и штеточина; тако се бакарним ч. додаје сумпор за истодобно сузбијање пламењаче и пепелнице, или се додаје арсенове соли да се сузбију и штеточине.

ЧОРТАНОВИЋ 1) Петар (крајем 18. в., † 1868.), сликар, израдио око 20 иконоотаса по селима у Срему; значајнији му радови из нац. ист.: Косовска битка и ликови породице кн. Лазара у ман. Врднику. 2) Павле (1830.-1903.), син претходног, радио као сликар иконостасе у Срему, Слав. и Срб.; бавио се илустрацијом нар. песама; нарочито познате: Југ Богдан и девет Југовића, Кнежева вечера, Бој на Косову; радио портрете, сматра се као даровит уметник.

ЧОСЕР Џефри (Chauser, 1340.-1400.), највећи енгл. песник ср. в.; почетни радови под фрц., доцније под утицајем ит. поезије, најзад свој песнички дар изразио у Кентербериским причама, у стиху и слику (2 у прози); у Прологу збирке описао учеснике са сјајним хумором и реализмом, дао најбоље слике типова ср. в.; остала дела: Троил и Кресида, Парламент птица, Дом славе, Легенде о добрим женама (→ сл.).

ЧОТ (ит.) → кик на крају венца, повијарца или косе.

ЧОХА, чоја, глатке вунене тканине, изаткане платненим везивањем, употребљавају се за израду одела, најчешће војничког.

ЧОЧЕК (тур.), играчица.

ЧРЕТА, план. (996 м), огранак Менине План., з. од Цеља (Драв. Бан.).

ЧРНИЋ Иван (1830.-1897.), хрв. славист, пријатељ Штросмајера, важнија дела: Два словенска споменика глаголицом писана 1100. и 1230., Крчке старине, Још о глаголском напису у цркви св. Луције у Дрази Вашчанској, Најстарија повиест крчкој, осорској, фабској, сењској и крбавској бискупији, Словински св. Јеролим у Риму и Ријека.

ЧРНОМЕЉ, варошица и среско место (1400 ст.) у Белој Крајини (Дун. Бан.), локално привр. средигате; ливница гвожђа, циглана; у близини, у Добличу, рудник угља.

ЧТЕЦ (црк.-сл.: читач), чатац, анагност, лектор, нижи чин у прав. црк., чита за певницом, проповеда; нокад веома угледан чин, примали га и цареви.

ЧУАНГ ЦЕ (4. в. пре Хр.), кинески филозоф, разрадио → Лаоцеову науку.

ЧУБАР (Satureia hortensis, фам. Labiatae), зељаста једногод. биљка гранатог стабла; узана маљава наспрамна листа; мала љубичаста или бела миришљава цвета; служи за зачин и као украсна; расте слободно; пореклом из ј. Евр.

ЧУБРАНОВПЋ Андрија, дубровачки златар и песник 16. в.; његова песма Јеђунка оригинална и духовита мешавина карневалског духа и трубадурско1 осећања; била веома популарна у дубров. књиж.

ЧУБРИЛОВИЋ 1) Васа (• 1897.), историчар, доцент, унив. у Београду; активан учесник у припремању и извршењу сарајевског атентата 1914., осуђен на 16 год. заточења као малолетник; после пропасти А.-У. изишао из затвора; гл. радови: Политички узроци сеоба на Балкану 1860.-1882., Босански фрајкори у аустр.-тур. рагу, Порекло мусл. племства у Б. и X., за Свезнање обрадио савр. ист. н ист. појединих држава. 2) Вељко (1886.-1915.), учитељ и пац. радник; бавио се и проучавањем нашег нар.; живот посветио полит., екон. и духовном ослобођењу срп. нар.: после погибије аустр. престолонаследника у Сарајеву, оптужен као 1 од гл. саучесника у завери; осуђен на смрт и са 2 друга обешен 3./2. 1915.

ЧУВАЊЕ, нега, гајење, штићење; одржавање у исправном стању. Ч. елабората и планова врши се пажљивим повезивањем у свеске погодне за руковање; поседовни листови, скице и други делови операта, који се не могу повезивати, стављају се у нарочите кутије, обично по сто комада; катастарски планови и остали операти, чувају се у нарочитим челичним орманима и касама, да би се обезбедили од пожара и других незгода.

ЧУВАР, лице које одређено да води надзор над имањем, јавним и прив. зградама. Ч. (настојник) куће, па грађ. парничком поступку, ако се адресант не нађе у стану, њему се могу пуноважно доставити судска акта за становника куће. Ч. лова, орган кога по Зак. о лову поставља сопственик ловишта; општа управна власт одређује број ч. за поједина ловишта; код ње полажу заклетву и постају органи јавне службе; имају право носити оружје и службени знак. Ч. шума → управљање шумама.

ЧУВАРКУЋА (Sempervivum tectorum, фам. Crassulaceae), дуговечна сочна биљка; пре цветања има само розету од лишћа, које ободом маљаво; за време цветања избија дугачко стабло које се завршава многобројним, десетоперним, црвенкастосивкастим цветовима: расте по стенама, на зидовима и крововима; у Евр., на Кавказу; код нас задивљала; садржи калцијум, јабучну киселину и соли; у ст. мед. лишће се употрљебљавало против грознице и живчаних болести; народ је употребљава споља код опекотина, црвеног ветра и кожних болести, а исцеђен сок или само лишће против жуљева и пега.

ЧУВАШИ, тур. земљр. народ у Рус, у сливу Волге, прав., 1,12 мил. Чувашија, 1 од држава (17 900 км². 0,96 мил. ст.) СССР, у области ср. дела Волге; гл. занимање земљр.; гл. место Чебоксари на Волги.

ЧУГА (Tsuga, фам. Abietacea). дрво; међу ч. најпознатије канадске (T. canadensis), међу псеудочугама дугласовка (Pseudotsuga Douglasii), која у С. Амер. нарасте до 100 м висине; код нас успевају у парковима, а у земљама са сличном климом добро се аклиматизирају у гаумама; из коре ч. (hemlock) екстракти.

ЧУДИ, финско племе између јез. Ладоге и Оњеге.

ЧУДО 1) природни догаћај за који се мисли да нема свог узрока те се према томе и не може објаснити на основу закона прир. наука. 2) у религији: натприродно, од бога или богом посланог човека, извршено дело.

ЧУКА, чук, чукара, план. врхови с 1 стране сасвим стрми, а с др. блаже нагнути.

ЧУКУНБАБА, баба очевог или материног деде, као и њено потомство, не наслеђују чукунунука; напротив, њу (а не и њено потомство) наслеђује њен чукунунук.

ЧУКУНДЕД, дед очевог или материног деде, у наследном праву је ч. родоначелник 6. колена, које чини са својим потомством.

ЧУКЧИ, старосибирски народ на пол. Чукчи, око 120 000; већина их номадски сточари (гаје сев. јелене); ¼ у сталним насељима живи од лова и риболова; по вери шаманисти; слични им Корјаци и Камчадали.

ЧУЛИНОВИЋ Јурај (Schivone Giorgio Gregorio, 1433.-1504.), сликар из Скрадина; радио у Падови и Шибенику портрете, слике светаца, његових радова има у галеријама Лондона, Париза, Берлина и Падове.

ЧУЛО, способност којом људи и животиње примају спољне утиске помоћу чулних органа. Чуло вида, сазнаје и обавештава организам колико су околни предмети осветљени каква је њихова боја, облик и положај у простору; апарат ч. в. састоји се из: → ока. очног живца односно живчаних путева ч. в. и центра, ч. в. у потиљским режња мозга; осећај ч. в. постаје дејством светлосних зракова на мрежњачу ока, одакле се светлосни надражаји преносе преко живчаних путева у центар ч. в. и ту светлосна надражај бива преобраћен у осећај вида; око може да види само светлосне зраке извесних таласних дужина (између инфрацрвеног 0,000810 мм и ултраљубичастог 0,000382 мм) под условом да имају потребно трајање и јачину; нпр. муња траје само 0,000001', па се ипак види; видни осећај боја проузрокован је дејством светлосних зракова са извесним одређеним таласним дужинама, нпр. при разлагању беле светлости (на светлосне зраке разних таласних дужина) око распознаје само зраке 7 различитих таласних дужина тј. 7 боја: црвено, наранџасто, жуто, зелено, плаво, индиго и љубичасто (7 дугиних боја). Ч. мириса, сазнаје и обавештава организам о чистоти удахнутог ваздуха, открива присуство миришљавих материја, корисних или штетних; апарат ч. м. састоји се из слузокоже носа (у горњем делу носне преграде и горње гакол.ке), живца за мирис (односно живчаних путева за ч. м.) из центара ч. м. у можданим хемисферама; осећај мириса постаје: дејством миришљавих материја на носну слузокожу, одакле се чулни надражаји преносе живчаним путевима у центар ч. м. п ту настаје преобраћање мирисних надражаја у осећаје мириса; нос осећа миришљаве материје под условом: да су испарљиве, довољно концентрисане (нпр. јак или слаб мирис), довољно трајне, да је слузокожа носа влажна. Ч. пипања, сазнаје и обавештава организам о стању околних предмета, о њиховом облику, као и о њиховој пространости; апарат ч. п. састоји се из телашаца за пипање, одакле се тактилни надражаји (додира) преносе преко живчаних влакана у мождане центре; осећај ч. п. постаје: механичким дејством тела (чврстих, течних и гасовитих) на завршетке сензитивних живаца у кожи и слузокожама, одакле се преко сензитивних живаца преносе у центре ч. п.; и ту тактилни надражаји преобраћају се у тактилне осећаје; кожа или слузокожа осећају додир: ако је јачина мех. надражаја довољна (од додира до притиска); сем тога тактилни осећаји зависе и од природе предмета који додирујемо (врх игле, маст, дрво, метал и др.), као ц од осетљивости места на кожи коју пипамо (најосетљивији су: врх језика и јагодице прстију); присуство длака повећава а рђаво струјање крви смањује осетљивост коже; вежбањем (нпр. код слепаца) осетљивост коже постаје јача. Ч. слуха, сазнаје и обавештава организам о треперењима која настају у чврстим, течним и гасовитим телима или се у њима простиру; апарат ч. о. састоји се из: уха (спољашњег, средњег. и унутрашње.г), живца за слух и центара ч. о. у мозгу; осећај ч. о. постаје: дејством звучних треперења на чулни орган у пужу унутрашњег уха (Кортијев орган), одакле се звучни надражаји преносе преко звучних путева у центре ч. с, и ту се звучни надражаји преобраћају у осећање ч. с; ухо чује само под извесним условима: да су звучна треперења (тонови и шумови) извесне јачине и висине; сем тога да је ч. с. довољно осетљиво; ухо може да прими истовремено многобројне надражаје (нпр. звукове оркестра). Ч. укуса, сазнаје и обавештава организам о укусу материја унетих у уста; апарат ч. у. састоји се из: густативних телашаца у слузокожи јез. (за кисео укус и у слузокожи јез. и десни) и густативних живаца и центара ч. у. у мозгу; осећај ч. у. постаје: дејством материја укусом на слузокожу, одакле се густативни надражаји преко густативних живаца преносе у центар ч. у.; и ту се густативни надражаји преобраћају у густативне осећаје; слузокожа у устима осећа укус под условом да су материје растворљиве (нерастворљиве материје немају укуса), довољно концентрисане (нггр. шећер у раствору најмање 1 на 997 делова воде, кухињска со 1 на 2240 воде), да делују на што већу површину; да је јез. влажан и покретљив; постоје 4 различита осећаја укуса: горак, сладак, слан и кисео; ч. у. (густације) има вел. значај у лучењу пробавних сокова и у варењу хране. Ч. апарат, човека, састоји се увек из 3 дела: периферни орган (прима надражаје), апарат за спровођење (спроводи надражаје) и орган у можданим хемисферама (претвара чулне надражаје у чулне осећаје). Ч. варке, ч. доживљаји који не одговарају стварности → визије, → илузија, → халуцинација. Ч. органи, примају спољашње и унутрашње дражи и спроводе их, преко живаца са којима стоје у вези, до живчаних центара; групишу се у: а) механичке (органи чула пипања, статички, слушни органи), б) термичке, в) хемиске (органи чула мириса и укуса) и г) оптичке (органи чула вида); у најпростијем случају ч. о. претстављени 1 једином ч. ћелицом; у сложенијим ч. о., без обзира на њихову разноликост, увек постоји ч. епител састављен из ћелица које примају дражи. Ч. осећаји, псих. манифестације којима претходи фло. феномени са седиштем у ч. апаратима; ч. о. изазвани изузев халуцинација само → адекватним дражима извесне јачине (праг надражења); код ч. о. разликују се квалитети: осећаји визуелни, аудитивни, густативни и др., које преносимо на орган чула, док узрок ч. о. везујемо за спољашњи предмет (ексстериоризацијом) који је извор надражаја; на јачину ч. о. утичу 2 узрока фзл. порекла: повећање раздражљивости чулног апарата и повећање интензитета дражи.

ЧУЉАСТ, животиња с делимичним или потпуним недостатком уха.

ЧУМА (тур.) → куга.

ЧУМИЋ Аћим (1836.-1901.), политичар, проф. гмн. затим проф. права на Вел. шк. у Београду; у Мариновића кабинету 1873.-1874. био мин. унутрашњих дела, а 1874.-1875. претседник владе и мин. унутр. дела; за време тополске буне 1878. оптужен за учешће и осуђен на смрт, али помилован и казна замењена с 10 год. робије; познат као одличан беседник и добар адвокат; урадио много па организацију Коларчевог фонда.

ЧУН, средство за саобр. на води, издубљено од 1 стабла; у рибарству маљи чамац за 1 рибара.

ЧУНАК, направа за ткање, од тврдог дрвета у облику чуна, са зашиљеним крајевима, метално појачаним; у средини ч. налази се удубљење у које долази намотана жица потке, која изводи напоље кроз рупицу на ч.; при ткању ч. се провлачи кроз цев основних жица (→ разбој).

ЧУНГКИНГ, град (преко 100 000 ст.) и речно пристаниште у Кини на р. Јангцекјингу; ткст. инд.

ЧУН-ЦИУ (пролеће и јесен), последица од 5 светих књига у кинеској књиж.

ЧУПИНО БРДО, пл. (1703 м) код изворишта Пчиње, ист. од Трговишта (Бард. Бан.).

ЧУПИЋ 1) Дионисије (1775.-1845.), беочински игуман: реформисао срп. црк. појање. 2) Никола (1888.-1870.), капетан и нар. добротвор; син кћери војводе Стојана Чупића; тестаментом образовао задужбину из које ће се издавати научне и моралне књиге; одбор који управља задужбином отпочео рад 1874. и издао 35 → Годишњица. 3) Стојан а 1815.), војвода из 1. устанка, родом из Пиве; истакао се јунаштвом у многим бојевима; избегао 1813., али се вратио да учествује у 2. устанку; Тур. га ухватили и уморили (→ сл.).

ЧУРЛИЋ Атанасије (1808.-1885.), авхимандрит и црк. дисац: О монашеству спискова, Совершеное ученије спјатченаго писанија.

ЧУРУГ, село (10 000 ст.) и пристаниште на Тиси, у Бачкој (Дун. Бан.); око 1440. био у поседу Ђурђа Бранковића; као шанац за Потиске војне границе у 1. половини 18. в. био често срп. насеље; у њему 1 од највећих и најлепших срп. цркава.

ЧУТУРА (рум.), буклија (нгрч.), плоска, карта, округао а пљоснат суд за пиће, најчешће од дрвета, лепо украшен дрворезом или бојама, има их и од земље; унаоколо учвршћен ремен или узица, помоћу које се ч. може носити; у ч. се обично држи алкох. пиће, нарочито на путу; из ње се нуди гостима о слави, свадби и сл.

ЧУТУРИЛО Стево (• 1846.), учитељ, пед. писац и политичар, биран за посланика у срп. нар. црк. сабору 1874., г. 1876. био уредник Гласа Црногораца на Цетињу и учитељ црног. престолонаследника Данила: 1882. дошао у Срб.; написао низ добрих уџбеника за осн. школе.

ЧУЧАВАЦ 1) висибаба, вел. блок стена који се на подлогу ослања малим ослонцем; због тога у лабилном положају. 2) → пасуљ.

ЧУЧИЋ-ВУЧИНИЋ Симеон д-р (1784.-1828.), проф. унив. у Загребу и песник; певао на лат. и сх. језику; гл. дела: Филозофија критике и Наука (на лат.).

ЧУЧУГЕ, село у ваљевској Тамнави. Бој код Ч., 3, и 4./4. 1806. Осман Џора попалио куће попа Луке Лазаревића, који скупио војску и стигао га код Ч.: по ноћи Срби напали Тур. са 3 стране изненада и растерали их, па се онда утврдили; Тур. сутрадан узалуд јуришали; онда се дигли сељаци а дошао и Петар Молер те напали и потукли Тур., а Џора погинуо.

ЧУЧУК-СТАНА (око 1795.-1859.), друга жена Хајдук Вељка, који се због ње раставио од прве жене Марије, рођаке Станоја Главаша; после Хајдук-Вељкове смрти склонила се у Банат, где се касније удала за Хајдук-Вељкова друга, капетана Јоргаћа, члана Хетерије. грч. борца за слободу; кад и овај погинуо у ман. Секу у Молдавској, она се с његовом децом преселила у Атину и тамо провела остатак живота у највећој беди.

ЧУЧУЛКА, врста женске капе ношене раније у долини Тимока; сад изобичајена.