Свезнање Џ

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
СВЕЗНАЊЕ


СЛОВО Џ

Џ, џ, 29. слово у ћирилици; 8. у латиници (Dž, dž); сложен глас, у нашем ј. налази се у речима где ч пред звучним сугласницима прелази у џ; иначе се јавља у страним речима, највише у тур.; знак за овај глас. Вук узео из ст. ћирилице, којим се обележавао глас ч и из рум. ћирилице где се употребљавао за глас џ.

ЏАБАРТИ (1756.-1825.), ар. историчар, написао Ист. Египта у 18. в. и Дневник фрц. окупације (Египта).

ЏАБИЋ Али-Фехим (1853.-1918.), научник и политичар, вођ покрета за б.-х. мусл- верско-просветну аутономију; био у Цариграду проф. ар. ј.; објавио Збирку песама Мухамедових савременика, ремек дело учености и познавања ар. ј.

ЏАГАНАТХА (16. в.), најважнији индиски песник из доба вел. могула Акбара (1556.-1605.) и његових наследника.

ЏАГЕ, племе бантурских Црнаца у подгорини Килиманџара, 100 000; мотичка земљр.

ЏАЗ (енгл.-ам., jazz), муз. црначког порекла, која се одликује синкопираним ритмом, мелодијом гротескно-сладуњавог типа; састав џ. оркестра следећи: саксофон, трубе, бањо, удараљке, клавир, виолина, сузофон, вибрафон, гитара, позауна, хармоника.

ЏАИНА, џаинизам, будистичка секта, коју осн. Будин савременик Цина; сматра Ришабху за инкарнацију бога Вишну; њене присталице верују у поновно рађање душа, које могу својим заслугама да достигну блаженство Нирване.

ЏАЈАДЕВА (12. в.)„ индиски песник, познат по песми → Гитаговипда, у којој се бог Кршна у виду пастира Говинде заљубљује у пастирицу Радха.

ЏАЈПУР, град (125 000 ст.) у Индији; инд. ткст. и керамике; висока шк. и астр. опсерваторија.

ЏАКСОНВИЛ, град (140 000 ст.) у држави Флорида (САД); трг за воће и дрво.

ЏАМА, по инд. митологији: 1. човек; бог мртвих у подземном свету.

ЏАМАДАН (тур.), у Б. и X., ј. Далм., Ц. Гори, Ј. Срб. и Арб. м. хаљетак без рукава, пешеви се на прсима преклапају; од сукна (белог, црвеног, црног), имућнији праве од црвене чохе; обични џ. украшен гајтаном, чохани златним везом.

ЏАМБАС (перс.), коњушар, дресер коња; вештак у јахању и тркању; вештак у трговању коња, препродавац коња.

ЏАМИ Абдурахман (1414.-1432.), последњи вел. перс. песник; гл. дело романтички еп → Јусуф и Зулејха.

ЏАМИЈА, мошеја, мусл. богомоља; вел. џ. имају 1 или више →минарета; у погледу архт. истичу сс цариградеке џ. султана Ахмета и Бајазита.

ЏАМНА, р. у Индији (Аз.), л. притока Ганга; дуга 1 400, пловиа 500 км.

ЏАНАРИКА, џенарика (Prunus mirobalana, P. cerasifera), врста шљиве; расте код нас дивља по међама покрај путева, на окрајцима шума и др.; бујног пораста; употребљава се као подлога за племените шљиве, кајсије и брескве; плод тамноцрвен. црвенкаст или жут, нешто крупнији од трешања и доста воденаст, с малим садржајем шећера; сазрева у јулу.

ЏАРИР († 728.), ар. песник, највише познат због сатира против песника → Фараздака.

ЏАТАКА, у будистичкој књиж. прича о ранијим инкарнацијама Буде (у људском или животињском лику).

ЏАТИ, хиндуска каста у сев. Индији, око 7 мил.; истог порекла као → раџпути, али од њих нижи, јер се баве земљр.; допуштају поновну удају удовица.

ЏАУЛ (Joule) 1) Џемс Прескот (1818.-1889.), енгл. физичар, утврдио експериментално механички еквивалент калорије (1 вел. калорија -- 427 килограм-метара); измерио (1840.) топлоту коју развија спроводник кроз који пролази електрична струја. Џаулов закон: спроводник којим тече струја (у амперима) ослободи за време t (у секундама) количину топлоте Q (у џаулима) дату обрасцем: Q = RJ2²t, где R електрични отпор спроводника (у омима). 2) (joule) јединица рада или енергије у практичном ел. систему; то је рад који производи, за време од 1 секунде, непроменљива ел. струја од 1 ампера, под сталним напоном од 1 волта; према томе џ. раван 1 ватсекунди; ознака џ. J, а ознака ватсекунде Ws; јединица, од 60. 60 = 3600 џаула назива се ватчас и има ознаку Wh; 1 џ. има 107* јединица рада у CGS систему или ерга.

ЏАХИЗ († 869.), познат ар. писац, многостран и плодан; гл. дело Књига о животињама.

ЏЕБРАИЛ, код мусл. арханђео Гаврило.

ЏЕВДЕТ ПАША Ахмед (1822.-1895.), тур. научник и државник, његова ист. Тур. обухвата догађаје од 1774. до 1826., од мира у Кјучук Кајнарџи до укидања јаничара.

ЏЕВЕРАВОСТ → јавор.

ЏЕЗАР-АХМЕТ-ПАША (1733.-1801.), тур. намесник у Сирији; одбио напад Наполеона I на Акру.

ЏЕКСОН Андрју (Jackson, 1767.-1845.), амер. државник и администратор, претседник САД (1829.-1837.).

ЏЕЛАЛУДИН Али паша, босански везир (1820.-1822.). запамћен по необичној строгости.

ЏЕЛАТ (тур.), извршилац смртне казне, крвник.

ЏЕЛИКО Џон (Jellicoe, 1859.-1935.), енгл адмирал врх. командант брит. флоте од 1914.-1916. и у бици код Скагерака (→ сл.).

ЏЕМ (енгл.) → пекмез.

ЏЕМАЛ-ПАША Ахмет (1873.- 1922.), тур. војсковођ и државник; вођ младотурака; реорганизовао тур. војску после свет. рата и повео преговоре с Рус., али био убијен.

ЏЕМАТ (ар.), заједница, скупина, удружење, општина; у Југосл. данас назив за мусл. црк. општине (с најмање 300 мусл. ст.), у њему сви чланови преко 21 год. плаћају вакуфски прирез и образују џематски збор, који бира чланове меџлиса (већа); меџлис води бригу о верским и верско-имовинским потребама свог џ.

ЏЕМБОРИ (енгл.), слет скаута целог света, одржава се сваке 4. год.; 1. 1920. у Лондону.

ЏЕМИЈЕТ (ар.), полит. мусл. странка у Ј. Срб., осн. 1919., гл. тежња џ. била просв. култ. напредак мусл. у Ј. Срб.; имао овоје листове: Хак (право), Хак Јоли (пут праву) и Муџаеде (борба); на изборима од 1920. странка имала 2 посл.; 1923. г. 14, а 1925. није добила ни 1; Џ. се почетком 1924. поцепао на 2 дела (вођ већег дела био Ферад Драга, а мањег Кенан Зија).

ЏЕМС. Енгл.: 1) Џ. I Стјуарт, краљ (1603.-1625.), трудио се да заведе апсолутизам и гонио верске дисиденте, због чега кат. склопили барутну заверу. 2) Џ. II, краљ (1685.-1688.), син Чарлса I, огорчио Енгл. прелазом у католичанство и савезом с фрц. краљем Лујем XIV због чега они дигли 2, славну револуцију и збацили га с престола; умро у Фрц. Шкотска: 1) Џ. I-V, име петорице краљева који владали Шкотском од 1423. до 1542. 2) Џ. IV, краљ (1567.- 1625.), син Марије Стјуарт, наследио и енгл. престо после смрти краљице Јелисавете и спојио обе земље у персоналну унију; → Џ. I, енгл. краљ.

ЏЕМС (James) 1) Вилијам (1842.-1910.), амер. психолог и филозоф, чувен са свога → прагматизма и бављења окултним појавама; гл. дела: Принципи психологије, Прагматизам, Плуралистички универзум. 2) Хенри (1843.-1916.), амер. романсијер и критичар; романи: Родерик Хадзон, Американац, Портрет једне даме, Незграпно доба, Голубова крила, Посланици; написао око 100 приповедака; дао и неколико књ. путописних цртица и поз. комада.

ЏЕМС ЛАНГЕОВА теорија о осећањима (оснивачи В. Џемс и Е. Ланге), која покушала да објасни разна осећања зависношћу од промета у нашим телесним органима; по тој теорији ми не плачемо стога што смо жалосни, већ смо жалосни стога што плачемо, или: ми не бежимо стога што се плашимо, већ се плашимо стога што бежимо итд.

ЏЕМС РИВЕР, р. у САД (држава Вирџинија), дуга 720 км, улива се у Атлански Ок.

ЏЕМСОВ ЗАЛИВ (James Bai), у С. Амер. између пол. Лабрадора и копна, зал. Хадзоновог М.

ЏЕНАБ ШИХАВЕДИН (• 1860.), омиљен тур. песник и прозни писац (тур. Алфред де Мисе).

ЏЕНАЗА (тур.), посмртна пошта (молитва са клањањем), указује се мртвоме мусл.

ЏЕНЕР Едуард (Janner, 1749.-1823.), енгл. лекар. установио → вакцинацију противу богиња.

ЏЕНТЛМЕН (енгл. gentleman), модерно исправан и добро васпитан човек; уљудно одевен и лепог понашања. Џентлменс агримент (енгл. gentleman's agreement), уговор у трговини и дипломатији, који уговорне стране везује само чашћу.

ЏЕНТРИЈА (енгл. gentry), ниже племство.

ЏЕРОМ Џером (право име: Џ. Клапка, 1859.-1927.), енгл. хуморист; сликао с неусиљеним хумором савр. енгл. друштво; воли да моралише и често сентименталан, али нема комике у описима, смешним детаљима, у и дијалогу каткад груб; гл. дела: Празне мисли једног лењивца, Три човека у једном чамцу, Они и ја, Сви путеви воде на Голготу.

ЏЕРСИ (Gersey), брит. острво (116 км2*) у Ламаншу. Џерсиско (џерсејско) говече, раса пореклом са о. Џерсеја: кратких рогова, ирског конкавног типа, висине 125-132 см, тежине 300-450 кг; кости танке, глава изразита, очи вел., леђа права испољеног гребена, ноге танке и дуге, карлица развијена, реп дуг; боје изабеле са светлијим ногама; најбоља млекуља, вел. процент масноће млека (6%); вимена нарочито развијена, правилна; раса усавршена строгом селекцијом; од 1763. забрањено на о. унети ма какво говече.

ЏЕРСИ СИТИ, град (33 000 ст.) у држави Њу Џерсију (Озд) на р. Халзону; инд. шећера, хартије, меса.

ЏЕФЕРДАР (ар.-перс), све што је украшено драгим камењем, богато израђена кратка пушва; најстарији џ. код нас пореклом из Дамаска, доцније доношени из ит. вароши Брешије (брешке).

ЏЕФЕРСОН Тома (1743.-1826.), 3. претседник САД (1801.-1809.), 1 од оснивача и вођа републиканске странке у С. Амер.

ЏЕХЕНЕТ (ар.), рај по исламском учењу; супротно џехенем, пакао.

ЏЕХОЛ, провинција (135 006 км², 2 мил. ст.), у држави Манџуко, доскора део сев. Кине.

ЏИБРА, шлемпа, инд. отпадак добивен као остатак после дестилације алкохола, садржи све састојке сировина, који нису испарљиви; џ. од кромпира и житарица служи као сточна храна за непосредну употребу, или концентрисана (с око 85% сухих материја) кад треба дуже да се чува; садржи: беланчевине, масти, угљене хидрате и минералне соли; џ. од меласе садржи доста калијумових соли, помешана с тресетом даје вештачко ђубре гуанол, а концентрисана и изложена сухој дестилацији даје џибрин угаљ из којег се добива поташа.

ЏИБУТИ, пристаниште на Црвеном М., гл. место у фрц. Сомалији; модерно уређен град (8360 ст.), из Џ. полази жел. за → Адис-Абебу.

ЏИГЕРИЦА ЦРНА, → јетра, веома хранљива и лако сварљива, нарочито телећа, садржи гвожђа у органској вези, витамина А и својствених хормона; корисна код анемије, цирозе и поремећаја растења.

ЏИДА, варош (25 000 ст.) у држави Хеџас на Арабиском Пол. (Аз.) и пристаниште Црвеног М.

ЏИЛБЕРТОВА ОСТРВА, група о. у Микронезији (Тихи Ок.), 1185 км², 32 000 ст.; припадају В. Брит.; кокосова палма, фосфати.

ЏИЛИТ (тур.), краће копље, штап који се баца као копље. Џилитање, игра с џ., који се обично баца са коња.

ЏИН (лат.-ар.), по веровању мусл. народа џ. врста ђавола и злих духова (умоболни су опседнути џ.); има и добрих џ.; створени од огња, имају натчовечанску моћ и могу се направити невидљивим; оријаш, гигант.

ЏИН (енгл.: gin), врста алкохолног пића добивена поглавито из зрна јечма и ражи, нарочито у Енгл. и Шкотској.

ЏИНГИС-ХАН (1154.-1227.), татарски завојевач; ујединио монголска племена у си. Сибиру; освојио Монголију, Кину и Персију и све опљачкао при пролазу; осн. 1. монголско царство (1206.) (на сл. портрет Џ.-х. по старинској минијатури).

ЏИНОВСКИ ЛОНЦИ, овална удубљења по дну речног корита или пећина, постала еворсијом услед вртложастог кретања воде.

ЏИНРИКША, рикша, омиљено превозно средство у и. Аз.; лака кола с 2 точка и 1-2 седишта; вуче их човек.

ЏИНС Џемс (Jaens, * 1877.), енгл. аетроном, физичар и математичар, познат по многобројним радовима из небеске механике, о козмогонији, унутарњој структури звезда, распореду енергије у спектру апсолутно црног тела.

ЏИУ-ЏИЦУ, јап. начин личне одбране, служи да се противник онеспособи; састоји се из различитих грифова и трикова, сваки захтева вел. вештину, те снага излишна; јавна борба траје 2X5' и 1X10' на простирци 5X5 м, борци подељени на категорије; правила веома строга; џ.-џ. пренето у Евр.; свет. првенство није одржано.

ЏОЈС Џемс (Joyce, • 1882.), енгл. романсијер; пореклом Ирац; дела: Улис, у којем се до најситнијих појединости, с крајњом слободом, описују Улисови доживљаји 1 јединог дана, сматра се као најзначајнији савр. роман; Портрет уметника као младића, Ана Ливија Плурабел; писао приповетке и песме.

ЏОКА 1) или ђурдија, у ср. Босни врста м. преника од сукна а без рукава. 2) у сев. Арб. у Задрими део ж. ношње, слична → зубуну; дуга, без рукава.

ЏОКЕЈ (енгл.). професионални јахач на тркама; има џ. лаких (до 30 кг) и тешких, затим за равне и за препонске трке.

ЏОКЕР (енгл.), у фрц. картама за игру 53. карга карта која код неких игара замењује сваку карту.

ЏОКЈАКАРТА, град (110 000 ст.) на о. Јави; трг за дуван и шећ. трску.

ЏОН → Јован.

ЏОН БУЛ (John Bull), популаран и шаљив надимак за Енглеза.

ЏОНОВА БОЛЕСТ, паратуберкулоза, обољење говеди и оваца, проузроковано бацилом сличним тбк.; знаци: мршавост, губитак апетита и пролив; у дебелом цреву слузокожа отечена и наборана; лечење безуспешно.

ЏОНС 1) Ернест Чарлс (1819.-1860.), вођ енгл. чартистичког покрета; → чартизам. 2) Паул (Jones, 1747.- 1794.), заповедник амер. морнарице у рату за независност САД, пореклом из Шкотске.

ЏОНСОН (Johnson) 1) Андрју (1808.-1875.), амер. државник и претседник САД (1865.), после Линколновог убиства. 2) Бенџамин, Бен (1572.-1637.), енгл. драматичар, има изврсних лирских песама; значајан као књиж. критичар; изврстан познавалац класике; комедије му боље од трагедија; дела: Волпоне (у модерној преради играна код нас), Алхемист, Вартоломејски вашар, Разни људи, разне ћуди. 3) Самуел (1709.-1784.), енгл. критичар и лексикограф, 1 од најзначајнијих личности енгл. књиж. 18. в.; утицај његове личности и усмених судова био огроман; писао песме и прозна дела: Лондон, Таштине људских жеља; најважније дело низ есеја из књиж. критике: Животи песника.

ЏОРЏ, владари Енгл.: 1) Џ. I, енгл. краљ (1714.-1727.), оенивач хановеранске династије у Енгл. 2) Џ. II, енгл. краљ (1727.-1760.), син претходног; ратовао против Фрц. у рату за аустр. наслеђе и у 7-год. рату, ударио темељ енгл. колонијалном царству. 3) Џ. III, енгл. краљ (1760.-1820.), унук претходног; за његове владе избила побуна у енгл. колонијама С. Амер., где основана независна САД; одлучан противник Фрц. револуције и Наполеона. 4) Џ. IV, регент (1810.-1820.), краљ Енгл. (1820.-1830.), неспособан и непопуларан владар. 5) Џ. V (1865.-1936.), син и наследник Едуарда VII, енгл. краљ од 1910.; за његове владе вођен свет. рат. 6) Џ. VI (1936.) млађи син Џ. V, дошао на престо после абдикације свога брата Едуарда VIII (1936.).

ЏОРЏ Хенри (1859.-1897.), амер. економист, противник прив. својине земљишта; по њему сопственици присвајају сву корист од повећања стан. и усавршавања производње; земљишна рента расте, а наднице опадају, да се отклони соц. беда, треба држава да конфискује поступно земљ. ренту, чиме би решила радничко питање, подигла надницу, омогућила свима користи култ. напретка; његове идеје о земљор. својини сличне → теорији о вишку вредности Маркса; те идеје код Џ. Стјуарта Мила и Валаса.

ЏОРЏИЈА (Georgia), 1 од САД (153 490 км², 2,9 мил. ет.) на простору измећу Атланског Ок. и Алигенских Пл.; у равнијим деловима, поред обале, највише земљр. (памук, житарице, воће), а у брдовитијим и план. на СЗ сточарство и шумарство; од инд. грана највише развијене инд. памука и дрвета; гл. место Атланта.

ЏОРЏТАУН 1) гл. место (60 000 ст.) и пристаниште енгл. Гујане (Ј. Амер.) на обали Атлантског Ок. 2) град (100 000 ст.) и пристаниште на пол. Малаци и Малачком Мореузу; извози калај, дуван, бакар, дрво и др. тропске производе.

ЏОХОР, држава (19 885 км², ½ мил. ст.) на пол. Малаци, под енгл. заштитом; земљр. (бибер, саго, ананас и др. тропски производи); гл. место Џ. Бару.

ЏУБА, гл. река у ит. Сомалији, дуга 1650 км, извире у ј. Етиопији.

ЏУБЕ, м. и ж. хаљетак, у варошкој ношњи од чохе, везено златом или срмом; у сеоској од сукна; пе кроју је исто што и → зубун; под именом џ. у сев и Ј. Срб. и сев. Арб.

ЏУМАДА'Л-АХИРА (ар.), 6. месец у мусл. год., има 29 дана.

ЏУМАДА'Л-УЛА (ар.), 5 месец у мусл. год., има 30 дана.

ЏУНГАРИЈА, област у кинеском делу Туркестана, с конт. климом и вел. колебањима тмпт.; делимично под степом, где се стан. бави сточарством, а делимично обрађена и густо насељена.

ЏУНГЛА, баровити предели на подножју план. (погл. Хималаја) у Индији, обрасли прашумском вегетацијом; у њима живе тигрови, лавови, слонови и др.

ЏУНКА (малајски), врста лађа у и. Аз., широка а кратка трупа, морске зд. могу имати до 100 рег. т и по 3 јарбола; речне мање и с 1 јарболом.

ЏУРДИНА, м. хаљетак до појаса од сукна; кратких рукава до лаката, пешеви кратки те не покривају прса, а на плећима оплећак од којег се може направити кукуљица; карактеристичан део ношње сев. Арб.; носе га и Срби у зап. делу Ј. Србије.